ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАТИЧКИХ ТЕХНОЛОГИЈА – ИЗБОРНИ ПРОГРАМ

П. ЦИЉЕВИ ИЗБОРНОГ И ФАКУЛТАТИВНОГ ПРОГРАМА

Студент слободно бира изборне предмете из студијског програма који је изабрао, или из других студијских програма организованих на Паневропском универзитету, ако су међусобно компатибилни. (члан 56 Статута)

У складу са опредељењем Паневропског универзитета да уведе савремени европски и амерички приступ у израду студијских програма, поред обавезних факултативни и факултативни програм који заједно чине јединствен студијски програм академске године студија. Студенту се даје слобода и иницијатива да самостално бира факултативне и факултативне предмете у оквиру мултидисциплинарних студијских група, стичући специфична знања и вештине и на тај начин осмишљавајући. сама по себи до једне петине свог студијског програма.

Изборни програм заједно са обавезним програмом чини студијски програм школске године у којој се стиче. законски попис становништва od 60 ЕСПБ бодова или 75 ЕСПБ у режиму тзв интензивне студије. То значи да је студент дужан да планирани број кредитних бодова стекне из извора предвиђених за изборни програм, али садржај свог изборног програма може планирати слободно, као личну креацију у оквиру правила дефинисаних наставним планом и програмом изборног предмета. програм.

Осмишљавањем свог изборног програма студент може остварити следеће циљеве у индивидуализација сопствени студио:

да стекну специфична знања или вештине које нису део његовог обавезног програма, а за које има лични афинитет или ће му бити потребне у даљем школовању и у професионалној каријери;
остварити интердисциплинарни студиј комбиновањем различитих ужих научних области током студија, потврђујући тако свестраност своје личности;
да у комбинацији са факултативним програмом у режиму интензивног студирања или са допунским семестром/годином студија, поред основне дипломе, стиче другу диплому из комплементарне области студија;
да стекне одговарајућу субспецијализацију у оквиру своје студијске групе чији је назив наведен у тексту његове дипломе;
да се током студија лакше прелази са матичне студијске групе на друге студијске групе које се налазе на другим факултетима Паневропског универзитета, смањујући диференцијални програм (који утврђује комисија приликом преласка на некомплементарне студијске групе);
да се кроз факултативни програм припреме за прелазак на другу високошколску установу или за наставак студија у земљи или иностранству.

П. ИЗВОРИ ИЗБОРНОГ ПРОГРАМА

Обавезни, изборни и факултативни програми заједно чине јединствен студијски програм академске године студија. Студент је дужан да обавезним предметима студијског програма које је уписао и изборног програма за који се определио оствари најмање 60 ЕСПБ бодова у школској години. (члан 56 Статута)

Студент Паневропског универзитета, током једне школске године, по свим програмима и студијама
на основу основа (редовни програм, изборни програм, факултативни програм, диференцијални програм) не може
стекну више од 75 ЕСПБ бодова. (члан 56 Статута)

Факултативни и факултативни студијски програм је део Наставног плана и програма Факултета и Универзитета.
Студент осмишљава изборни програм и на основу тога стиче ЕСПБ бодове из више извора:

полагање изворни изборни предмети који су специфични и планирани у свакој студијској групи;
полагањем предмета (обавезних и факултативних) из компатибилне студијске групе;
комисијским признавањем испита положен на другим високошколским установама;
израдом и одбрану семинарских и других студентских радова;
израдом и објављивањем радова у релевантним стручним и научним публикацијама;
извештаји или ко-извештаји на стручним и научним скуповима;
рад и стручна пракса у предузећима, агенцијама и установама;
клиничку и лабораторијску праксу у одговарајућим институцијама;
учешћем у раду на стручни или научноистраживачки пројекти;
ауторство у иновацијама и патентима ... који су званично признати или сертификовано;

П. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ИЗБОР ИЗБОРНОГ ПРОГРАМА

Наставним планом и програмом изборног и факултативног студијског програма на Паневропском универзитету дефинисани су циљеви, критеријуми за избор и начин реализације изборног програма, режим интензивних студија, програм субспецијализације, међусобна компатибилност студијских програма у размени програма. садржај, и списак изборних и факултативних предмета систематизованих по областима студија са посебним условима у вези са избором и полагањем тог предмета.

Студенти су дужни да поштују критеријуме и правила за реализацију изборног програма дефинисаних Наставним планом и програмом изборног и факултативног студијског програма на Паневропском универзитету. (члан 56 Статута)

(1) Оригинални изборни програм

Оригинални изборни програм је скуп изборних предмета који су специфични за сваку студијску групу и као такви се планирају и нуде студентима у оквиру сваког студијског програма. Да ли ће се одређени предмет из изворног изборног програма изучавати у текућој школској години зависи од броја ученика који су изабрали тај предмет.
Уколико студент реализује свој изборни програм бирањем и полагањем изворних изборних предмета своје студијске групе, дужан је да током првог наставног циклуса/блока одабере одговарајуће изборне предмете за текућу школску годину и да свој избор овери на одговарајућем обрасцу. у студентској служби, како би високошколска установа могла да планира наставни процес за изабране предмете.

Дат је списак оригиналних факултативних предмета студијских програма Факултета посебно поглавље ову публикацију.

Приликом избора изборних предмета студент мора да води рачуна о следећим критеријумима:

Број ЕСПБ бодова из изабраних факултативних предмета мора, заједно са кредитним бодовима из обавезног студијског програма и бодовима добијеним из других извора факултативног програма, обезбедити прописани број ЕСПБ бодова за школску годину. (60 ЕСПБ бодова). Број изборних предмета, у зависности од факултета и студијске групе, креће се од једног до четири изборна предмета за једну школску годину, док укупан број изборних предмета који ће студент положити зависи од фактора тежине изабраних предмета изражених у ЕСПБ. бодова, као и о броју ЕСПБ бодова стечених из других извора. Студент може изабрати мањи број „тврђих” предмета, или већи број „лакших” предмета, или одговарајућу комбинацију, али укупан број ЕСПБ бодова стечених на изборном програму мора бити већи или једнак планираном. број ЕСПБ бодова изборног програма за поједини семестар.

Квантитативни приказ броја изборних предмета са њиховим пондерисаним фактором израженим у збиру ЕСПБ бодова дат је у табели у у прилогу овог Програма.

НАПОМЕНА: Студент на режиму интензивних студија може изабрати већи број изборних предмета у односу на број предмета који је предвиђен наставним планом и програмом студијске групе. Услови и начин реализације интензивних студија прописани су Статутом Паневропског универзитета и објашњени су у посебном поглављу у наставку.

Изборни предмети морају бити временски транспарентно распоређени у оба семестра једне школске године како студенти не би угрозили савладавање обавезног наставног плана и програма у поједином семестру (обавезни програм сваког семестра обично се састоји од четири до шест предмета);
Студент не може да бира предмете који су условљени одређеним предзнањима, ако не поседује та знања. Овај критеријум се у пракси спроводи контролом испуњености услова за приступ предмету у складу са наставним планом и програмом сваког предмета.
Студент не може бирати предмете који већ постоје у обавезном делу наставног плана и програма његове студијске групе на вишим годинама студија. Изузетак су предмети ИВ године студија, за студенте који су уписали трогодишњи (шестосеместрални) студиј првог циклуса, будући да трогодишњи студиј може представљати заокружен циклус, а четврта година може и представљају прву годину другог циклуса.
Ако такав студент настави школовање до четврте године првог циклуса студија, или упише други циклус студија, а на изборном програму основних студија има положене предмете из обавезног програма ИВ године, онда предмети се замењују другим предметима који имају карактер обавезног програма и које утврђује декан Факултета.

Студенти који НЕ ПРИЈАВЕ ИЗАБРАНА ОРИГИНАЛНЕ ИЗБОРНЕ ПРЕДМЕТЕ ДО РОКОВА У ПРОПИСАНИМ РОКОВИМА на прописан начин (путем анкетног обрасца, или директно у студентској служби), дужни су да полажу стандардни изборни програм за текућу школску годину коју утврђује Научно-наставно веће факултета одн у Сенату Паневропског универзитета, или да из других легитимних извора измири кредитне бодове изборног програма.

Уколико се изабрани предмет не реализује у редовном већ у наставном или. консултативне наставе, затим се студенту доставља обим и врста наставних активности предвиђених за ову врсту наставе.

Детаљан опис ових врста наставе може се наћи у одговарајућег поглавља овог приручника.

Врста наставе која се организује за поједине изборне предмете видљива је на списку изборних предмета који доноси Сенат Универзитета за сваку школску годину.

Факултет организује консултативну наставу за изборне предмете за које је мање од 10 студенти.
Факултет организује наставну наставу за изборни предмет за који је мање од 20 студенти.

Факултет организује комплетан наставни процес за изборне предмете за које више од 20 студенти.

Термини одржавања наставне наставе која ће се организовати за поједине предмете, као и термини доступности професора за консултације из појединих предмета, објављују се на огласним таблама или на сајту Факултета у седишту Универзитета или у седишту регистрованих организационих јединица Универзитета. Инструктивно-консултативне наставе за факултативни програм се углавном организују у последњем циклусу зимског одн летњи семестар.

(2) Програм из компатибилних студијских група

Студент може завршити изборни програм тако што ће похађати предмете из компатибилних студијских програма.

Списак компатибилних студијских програма дат је у табели у у прилогу овог програма.

Студент не може да бира предмете који су условљени претходним знањем, ако нема та знања. Овај критеријум се у пракси спроводи контролом испуњености услова за приступ предмету у складу са наставним планом и програмом сваког предмета.

Уколико се изабрани предмет реализује у оквиру редовног и обавезног програма на појединим студијским програмима других факултета Паневропског универзитета, студент се слободно укључује у групу студената на том студијском програму и у оквиру исте групе савладава све предвиђене наставне обавезе. за тај предмет.

Сви студенти Паневропског универзитета имају право да остваре свој изборни или факултативни програм, без обзира на то који факултет организује наставни процес за одређени предмет. У реализацији тог програма студенти имају сва права као да су уписани на исти факултет.

У том случају изборни предмет за ученика је други одн трећи предмет у оквиру једног од наставних блокова/циклуса. Уколико се реализација изборног програма поклапа са распоредом обавезног програма који студент има у истом наставном блоку, онда програм обавезног има предност, а студент савладава изборни програм по распореду за ванредне студенте или образовање на даљину.

Студент мора да води рачуна о параметрима распореда предмета које је изабрао за изборне предмете, а који обухватају:

компонента глобалног времена (заказивање и планирање појединачног предмета у једном од наставних блокова/циклуса),
компонента локалног времена (седмични распоред и повезани дневни распоред),
просторна компонента (одговарајућа учионица, кабинет или други простор у коме се планирају одређене наставне или слободне активности за изабрани предмет).

Распоред укључује и "компонента академског особља" који је предвиђен за обраду одговарајућег предмета. С тим у вези, студентима је препоручено да не бирају предмете искључиво према критеријуму „подобности“ додељеног академског особља. (флексибилнији или строжи професори) или према специфичној тежини предмета (лакши и мањи у поређењу са тежим и гломазнијим предметима), већ према сопственим циљевима дефинисаним током индивидуализације студија.

Распоред и термини изборних предмета који представљају редовни програм компатибилних студијских група поклапају се са редовним распоредом тих предмета који је објављен на огласним таблама, или на сајту Факултета на почетку сваког семестра.

Обавеза студената да самостално воде рачуна о предиспитним и испитним роковима из ових предмета, који се организују у складу са одредбама Статута у редовном (првом) испитном року непосредно по завршетку наставе из тог предмета, је посебно наглашено. у допунском (другом) року најкасније 7 дана а најкасније 15 дана након редовног испитног рока.

Ученици такође имају приступ општим септембарски рок који је организован за све предмете, а који је намењен полагању повраћаја испита како би се омогућио упис и прелазак у наредну школску годину.

Студент може полагати испит ванредни термин (ако се за исти предмет одобре и организују ванредни рокови) уз надокнаду трошкова према Правилнику о висини школарине и цени услуга које се наплаћују на Универзитету.

Уколико студент не учествује у настави појединих предмета које је изабрао као изборне, факултет НИЈЕ ОБАВЕЗАН да накнадно организује наставу из тих предмета. Студенту се пружа могућност да се самостално припрема за наведени предмет у систему образовања на даљину и да приступи свим испитним и предиспитним обавезама које се организују за наведени предмет у редовним и ванредним испитним роковима и терминима. у општем септембарском року.

(3) Полагање испита на другим високошколским установама

У складу са принципом доживотног учења и признавања права на образовање као основног људског права, Универзитет ће омогућити продужење образовања и неће дискриминисати студенте који прелазе са другог универзитета, нити студенте који имају диплому са претходног универзитета. образовања, односно ученика који су положили испите у претходном образовању по било ком основу. (члан 37 Статута)

Студент може да заврши део изборног програма или цео програм кроз комисијско признавање испита положених на другим високошколским установама, или на другим студијским програмима у оквиру Паневропског универзитета.

Признавање испита положених на другим високошколским установама врши се на Паневропском универзитету од стране комисије у складу са одредбама Статута Универзитета. Студент је дужан да одговарајући захтев за признавање испита пошаље деканату своје организационе јединице и да га приложи Уверење о положеним испитима на другој високошколској установи (Препис оцена). Ученик је дужан да приложи и и Наставни план и програм свих положених испита или наставног плана и програма смера или студије које је похађао на другој високошколској установи.

Испити положени на другим високошколским установама могу се признати студентима у обавезном или факултативном програму. У оквиру обавезног студијског програма, Комисија за признавање испита признаће све испите које је студент положио на другим високошколским установама који се најмање садржајно преклапају по свом наставном плану и програму. КСНУМКС% са наставним планом и програмом одговарајућег предмета који се изучава на Паневропском универзитету. Студент није у обавези да слуша ове предмете током преосталих студија на уписаном студијском програму.

Курсеви положени на другим високошколским установама које припадају матичној области студијског програма које је студент уписао, а који нису предвиђени у редовном и изворном изборном програму, могу се признати и студентима у оквиру изборног програма, под називом и са садржајем тих предмета на високошколским установама са којих долазе студенти.

Порекло студијске области одговарајућег студијског програма утврђује се у поступку лиценцирања тог програма у складу са Статутом и Правилником о класификацији научних области на Паневропском универзитету. Усклађеност матичне области предмета који се студенту признају као изборни у оквиру студијског програма који је студент уписао, као и обима ЕСПБ бодова који се признају, утврђује Комисија за признавање испита, а одговарајуће решење о признавању тих предмета потписује декан Факултета.

Предмети који не припадају матичној области студијског програма на који је студент уписан не могу се признати ни у редовном ни у изборном програму.

(4) Семинарски и други студентски радови.

Студенти могу стећи ЕСПБ бодове у изборном програму и крозсеминарски и други радови (есеји, пројектни радови, дипломски и специјалистички радови, магистарски и докторски радови, монографије или друге публикације које су настале у току студирања, односно у раду студената у некој од функционалних организационих јединица Паневропског универзитета) да одбранили су у оквиру неког од програма обавезних предмета или су самостални бранио радова који испуњавају прописане критеријуме.

Семинарски и приступни радови су специфичан облик самосталног рада студената са темама које задаје именовани професор или ментор из програмских области предмета из којег је рад писан. Код семинарских радова увежбава се писменост студената, односно методе и технике истраживачког рада. коришћење академских извора, и проширивање знања из тематске области семинарског рада.

Семинарски радови морају испуњавати опште методолошке критеријуме академске писмености и стандарде исправног цитирања. морају испуњавати и услове минималног „обима посла” или „радни садржај“ који је дефинисан захтевима ментора или предметни наставник при задавању теме.

Да би семинарски, пријемни или други рад био препознат као извор изборног програма, потребно је да има најмање 20 страница текста стандардног А4 формата, да је припремљен по прописаној методологији и да садржи даје највишу оцену (А - 10 - одличан или Б - 9 - веома добар), која је одређена као обавезна одбрана рад пред студентском публиком која заједно са професором учествује у оцењивању говорника/презентатора.

Одговорни професор, односно ментор има право да изводи као изборни програм у текућој школској години до КСНУМКС% студентских радова који испуњавају наведене критеријуме из сваког појединачног предмета у коме је предвиђен и реализован овај облик студентског рада. Професор или ментор доставља одговарајући списак са називима радова, ауторима, датумима одбране и оценама декану факултета на оверу. За све оверене радове отвара се одговарајућа испитна пријава и рад се под оригиналним називом уписује у оквиру изборног програма у студентску књижицу/индекс и у матичну књигу са одговарајућим бројем ЕСПБ бодова (у складу са одредбама чл. Статута или Правилника о вредновању знања студената на Паневропском универзитету). У ЕЦТС кредитном систему могу се вредновати само одбрањени радови.

Студент је дужан да Библиотеци достави прописани број примерака рада у штампаном облику и у електронској форми. Центар за издавачку делатност Паневропског универзитета. Студентски радови који су оверени на изборном програму морају се трајно чувати и каталогизовати у Универзитетској библиотеци. Студент не може стећи ЕСПБ бодове предвиђене за израду радова, ако радови нису поднети у писаној форми електронски облик а ако нису каталогизовани у Библиотеци Паневропског универзитета.

Ови радови ће бити објављени на сајту универзитета, а биће предложени и за објављивање у годишњем Зборнику радова Паневропског универзитета уколико студент пружи одговарајућу рекапитулацију (сажетак, резиме, сажетак) на једном од страних језика. студирао на универзитету.

НАПОМЕНА: Појединачни студентски радови (специјалистички, магистарски, докторски) представљају обавезан програм на одговарајућем циклусу студија и бодују се у складу са Наставним планом и програмом индивидуалног студијског програма. Ови радови се бране пред академским комисијама по прописаној процедури у складу са Статутом Паневропског универзитета и одговарајућим прописима.

(5) Радови објављени у релевантним стручним и научним публикацијама

Студенти могу стећи ЕСПБ бодове на изборном програму и на основу радова чија је тема и садржај везана за научну област студијске групе/специјализације коју студирају и који су објављени у релевантним стручним и научним публикацијама.

Одговарајући број ЕСПБ бодова који се тим радовима додељују у изборном програму утврђује декан Факултета на предлог одговорног професора одн. ментор у складу са Статутом или Правилник о вредновању знања студената на Паневропском универзитету.

Одговорни професор или ментор такве студентске радове предлаже као изборни програм декану факултета одн. организационе јединице за сертификацију. Ако декан Факултета прихвати предлог, доноси одговарајуће решење. За такве оверене радове отвара се одговарајућа испитна пријава, а рад се под оригиналним називом уписује у оквиру изборног програма у студентску и матичну књижицу са одговарајућим бројем ЕСПБ бодова.

Студент је дужан да публикацију у којој је дело објављено приложи Библиотеци одн. Центру за издавачку делатност Паневропског универзитета, као и само дело у електронском облику ако није заштићено ауторским правом у институцији која је дело објавила. Студентски радови који су оверени на изборном програму морају се трајно чувати и каталогизовати у Универзитетској библиотеци. Студент не може стећи ЕСПБ бодове предвиђене за израду радова, ако радови нису каталогизовани у Универзитетској библиотеци.

За појединачне радове као што су радови у оквиру докторских студија или докторским тезама могу се прописати и строжи услови за одобравање радова на изборном програму који се односе на објављивање у часописима са одговарајућим импакт фактором (фактор утицаја) индексиране у одговарајућим базама података.

(6) Извјештаји или саизвјештаји на стручним и научним скуповима

Студенти могу стећи ЕСПБ бодове у факултативном програму и на основу учешћа на стручним и научним скуповима на којима су презентовали радове или. саизвештаји у обиму ЕСПБ бодова предвиђених Статутом и Правилником о вредновању знања студената Паневропског универзитета. Студент је дужан да на одговарајући начин документује учешће на стручном одн. научном скупу и документовати презентацију извештаја или ко-извештаја.

Одговорни професор или ментор презентовани студентски извештај као изборни програм доставља декану организационе јединице на оверу. Ако декан Факултета прихвати предлог тезе кандидата, доноси одговарајуће решење. За такве оверене радове отвара се одговарајућа испитна пријава, а рад се под оригиналним називом уписује у оквиру изборног програма у студентску и матичну књижицу са одговарајућим бројем ЕСПБ бодова.

Студент је дужан да преда рад Библиотеци одн Центру за издавачку делатност Паневропског универзитета у писаној и електронској форми ако репринт није заштићен ауторским правом. Студентски радови који су оверени на изборном програму морају се трајно чувати и каталогизовати у Универзитетској библиотеци.

(7) Рад и стручна пракса

Рад и стручна пракса у предузећима, агенцијама и установама, која се обављала у прописаном обиму, по прописаној методологији и потврђена прописаном документацијом, а коју је оверио декан факултета, представља извор за стицање ЕСПБ бодова. у изборном програму.

Одговарајући број ЕСПБ бодова који се додељују на изборном програму по основу рада и стручне праксе утврђује декан Факултета у складу са Статутом одн. Правилник о вредновању знања студената на Паневропском универзитету.

Ради остваривања права на признавање рада и стручне праксе на факултативном програму студент је дужан да се обрати деканату факултета са одговарајућим захтевом и приложеним извештајем о завршеном стручном одн. радну праксу и дневник рада, као и потврду органа управљања привредног друштва, агенције, одн установа у којој се обављала пракса. Студент прилаже и друга документа, публикације и/или производе рада којима доказује квалитет и резултате практичног и стручног рада, ако је то због природе посла и стручне праксе могуће.

Извештај о обављеном стручном одн. радне праксе и Дневник рада морају бити сачињени на прописаном обрасцу и садржати све потребне елементе. Обрасци ова два документа могу се добити у писаној форми или у електронској форми у стручним службама деканата, а објављени су и на на сајту универзитета.

Ова документа такође морају бити уредно оверена од стране надлежног органа компаније, агенције или установа у којој се обављао посао или стручна пракса.

На основу захтева студента, а на основу приложене документације, декан Факултета доноси одговарајуће решење на основу којег се отвара одговарајућа испитна пријава, којом се рад одн. стручна пракса уписује се у одговарајући одељак студентске књижице и у уписник у оквиру изборног програма са одговарајућим бројем ЕСПБ бодова.

(8) Клиничка и лабораторијска пракса

Клиничка и лабораторијска пракса која се обавља у одговарајућим установама у прописаном обиму и по прописаној методологији, а потврђена је прописаном документацијом, оверена од стране надлежног професора и/или декана факултета, представља извор за стицање ЕСПБ бодова у изборни програм.

Одговарајући број ЕСПБ бодова који се додељују на изборном програму на основу клиничко-лабораторијске праксе утврђује декан Факултета у складу са Статутом одн. Правилник о вредновању знања студената на Паневропском универзитету.

Ради остваривања права на признавање клиничке и лабораторијске праксе на факултативном програму, студент је дужан да се пријави у деканат факултета са одговарајућим захтевом и приложеним Извештајем о обављеној пракси и дневником рада, као и као потврду органа за управљање здравством или лабораторијска установа у којој се обављала пракса. Студент доставља и друга документа, публикације и/или производе рада којима доказује квалитет и резултате клиничког одн. лабораторијске праксе, ако је то могуће због природе ове праксе.

Ова документа морају на прописан начин бити овјерена и код надлежног органа установе у којој се обављала пракса, као и код надлежног професора одн. ментор.

На основу захтева студента или на предлог надлежног професора одн ментор, а на основу приложене документације, декан Факултета доноси одговарајућу одлуку на основу које се отвара одговарајућа пријава за испитивање, која клиничка одн. лабораторијске вежбе уписују се у одговарајући део студентске књижице и у уписник у оквиру изборног програма са припадајућим бројем ЕСПБ бодова.

(9) Учешће у стручним или научно-истраживачким пројектима

Учешће у раду на стручним или научно-истраживачким пројектима, што се доказује одговарајућом документацијом и оверава од стране надлежног професора одн. ментор и/или декан факултета, извор је за стицање ЕСПБ бодова на изборном програму.

Одговарајући број ЕСПБ бодова који се додељују на изборном програму по основу учешћа у стручним или научноистраживачким пројектима утврђује декан Факултета у складу са Статутом одн. Правилник о вредновању знања студената на Паневропском универзитету.

Ради остваривања права на признавање учешћа у раду на стручним или научно-истраживачким пројектима у изборном програму студент и/или надлежни професор одн. ментори су дужни да се јаве деканату факултета са одговарајућим захтевом и приложеним Извештајем о учешћу у раду на стручном или научноистраживачком пројекту, као и потврдом надлежног руководиоца пројекта одн. орган установе која је носилац пројекта. Студент прилаже и друга документа, публикације и/или производе рада којима доказује квалитет и резултате његовог учешћа у пројекту, ако је то због природе пројекта могуће.

Извештај о учешћу у раду на пројекту мора бити сачињен на прописаном обрасцу и садржати све потребне елементе. Образац овог документа у писаној форми или у електронском облику може се добити у стручним службама деканата, а објављује се и на на сајту универзитета.

Овај документ такође мора бити оверен на прописан начин код надлежног органа установе носиоца пројекта, руководиоца пројекта, и надлежног професора одн. ментор.

На основу захтева студента и/или надлежног професора одн ментор, а на основу приложене документације, декан Факултета доноси одговарајућу одлуку на основу које се подноси одговарајућа испитна пријава за учешће у стручном одн. научно-истраживачки пројекат, који се уписује у одговарајућу рубрику студентске књижице и у регистар у оквиру изборног програма са припадајућим бројем ЕСПБ бодова.

(10) Иновације и патенти

Иновације и патенти који су званично признати одн оверени, који се доказују одговарајућим документима и оверавају код надлежног професора одн ментор и/или декан факултета, представљају извор за стицање ЕСПБ бодова у факултативном програму у обиму ЕСПБ бодова предвиђених Статутом или Правилник о вредновању знања студената на Паневропском универзитету.

П. МЕТОД ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ

Студент је дужан да у току школске године на студијском програму стекне минимално 60 ЕСПБ бодова, како из обавезног студијског програма, тако и из извора предвиђених за факултативни програм. Изборни програм носи одговарајући број ЕСПБ бодова у складу са наставним планом и програмом студијског програма који је студент уписао. Изборни програм се не може изоставити, јер у том случају студент неће остварити потребан број ЕСПБ бодова за прелазак у наредну годину студија.

Студент самостално планира садржај свог изборног програма у обиму предвиђеном наставним планом и програмом студијског програма који је уписао. Своје обавезе по изборном програму студенти могу да испуњавају на више начина:

бирањем оригинални факултативни предмети или модули из Наставног плана и програма изворног изборног програма за школску 2014/15, који је донео Сенат Универзитета.
бирањем предмета са других студијских програма који се изводе на Паневропском универзитету, под условом да су ови предмети компатибилни са студијским програмом на који је студент уписао,
признавањем испита које су претходно положили на другој високошколској установи,
евалуацијом семинарских и других радова у оквиру изборног програма,
вредновањем рада, стручне, клиничке и лабораторијске праксе, волонтирања и приправничког стажа;
вредновањем учешћа у стручним или научноистраживачких пројеката и учешће на стручним и научним скуповима.

Уколико се студент определи за неку од специјализација на четвртој години студија, онда уместо изборног програма, мора да заврши програм изабраног смера, који у том случају замењује изборни програм. Уколико је студент уписан на четворогодишњи студијски програм првог циклуса, већ на трећој години студија може изабрати специјализацију, која замењује изборни програм треће и четврте године програмом специјалистичког усмерења, док мора води рачуна о остваривању законског минимума кредитних бодова у текућој години студија.

Предмети предвиђени изборним програмом обрађују се у начину наставне наставе. са обрадом свих планираних наставних активности у скраћеном облику. Ученик припрема предмет за који се наставна настава организује у интеракцији са наставним особљем и колегама студентима, при чему је тежиште припреме на самосталном раду ученика. При томе, ученик користи сва информационо-комуникациона средства, одн технологије учења на даљину уведене на Универзитету, као и инструкције које је добио од наставног особља. У режиму инструктивне наставе за студенте се организују најмање три испитна термина, на исти начин као и при обради предмета обавезног програма.

Наставно особље је дужно да студенте упозна са структуром предмета, са специфичним захтевима који се односе на критичну масу знања која су услов за пролазну оцену, са испитним питањима, као и са предиспитним обавезама које чине саставни део предмета. вредновање знања из наведеног предмета. Професор је дужан да, у складу са економијом времена, одговара на питања ученика у вези са битним и апстрактним елементима наставног плана и програма, као и да студентима даје прецизна упутства која се односе на основну уџбенике и другу литературу неопходну за успешно полагање наставе. испит и испуњавање предиспитних обавеза.

Поучна настава у изборном програму подразумева 12 контакт-наставни часови достављени студентима навише 4 организовани термини (2 - 4 недеље). Најмање две наставне сесије морају бити организоване петком или суботом, како би били доступни ванредним студентима из удаљених домова. Наставни блок у појединачном термину не може бити дужи од 3 часа. По правилу, термини се организују у поподневним часовима (вечерњи наставни блок од 17,00 - 20,00 сати), или суботом у јутарњим часовима. Ако обрада изборног предмета обухвата вежбе, педагошке радионице одн практичног рада или радне праксе ове педагошке активности се организују по посебном распореду.

Метода наставе у модулима

Наставни модул представља комплекс више педагошких активности које се изводе истовремено и које дају интердисциплинарна знања о садржају модула у целини. При обради наставних јединица и различитих образовних садржаја у модулу примењује се функционалан и холистички приступ. Материјал који се пружа у оквиру модула интерпретиран је мултидисциплинарно, а предвиђене педагошке радионице и практични облици наставе обухватају све аспекте предмета, тј. области примене које се тумаче на јединствен и свеобухватан начин. Садржај модула се бодује према свакој планираној педагошкој активности, а оцена се даје појединачно за сваку наставну дисциплину која је укључена у састав одређеног модула (свака педагошка активност модула се посебно евидентира у матичним књигама и посебно се исказује у препису оцене или у додатку дипломе).

По правилу, оцене формира веће наставног особља укљученог у обраду одређеног модула. Студентима није дозвољено, осим у изузетним случајевима, преузимање делова модула или да бирају поједине наставне дисциплине које се изучавају у оквиру наставних модула, као посебне факултативне предмете, већ морају проћи све планиране педагошке активности модула. Разлог изучавања наставних садржаја модула у виду јединствене наставне јединице је функционалан и холистички приступ тим садржајима, док је садржај појединих предмета углавном шири од садржаја истог предмета који се интерпретира у оквиру модула. .

Научне дисциплине које чине модул могу се самостално полагати само у различитим циклусима (први, други и трећи циклус) или на различитим нивоима истог циклуса (трогодишњи и четворогодишњи ниво И циклус), или ако у текућој школској години није организован модул који садржи те дисциплине.

На обради наставног садржаја модула ангажован је тим од више наставника и сарадника. Сваки модул има вођа модула који је одговоран за планирање и координацију педагошких активности у оквиру модула. Модули се савладавају у периоду од 10 - 15 недеља, што зависи од обима и педагошког садржаја модула према посебном плану који саставља водитељ модула.

П. ОРИГИНАЛНИ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ

* Списак оригиналних факултативних предмета је дат у наставни план и програм оригинални изборни програм.

Приликом избора изборних предмета студент мора да води рачуна о следећим критеријумима:

Број ЕСПБ бодова из изабраних факултативних предмета мора, заједно са кредитним бодовима из обавезног студијског програма и бодовима добијеним из других извора факултативног програма, обезбедити прописани број ЕСПБ бодова за школску годину. (60 ЕСПБ бодова). Број изборних предмета, у зависности од факултета и студијске групе, креће се од једног до четири изборна предмета за једну школску годину, док укупан број изборних предмета који ће студент положити зависи од фактора тежине изабраних предмета изражених у ЕСПБ. бодова, као и о броју ЕСПБ бодова стечених из других извора. Студент може изабрати мањи број „тврђих” предмета, или већи број „лакших” предмета, или одговарајућу комбинацију, али укупан број ЕСПБ бодова стечених на изборном програму мора бити већи или једнак планираном. број ЕСПБ бодова изборног програма за поједини семестар.

Изборни предмети морају бити временски транспарентно распоређени у оба семестра једне школске године како студенти не би угрозили савладавање обавезног наставног плана и програма у поједином семестру (обавезни програм сваког семестра обично се састоји од четири до шест предмета);
Студент не може да бира предмете који су условљени одређеним предзнањима, ако не поседује та знања. Овај критеријум се у пракси спроводи контролом испуњености услова за приступ предмету у складу са наставним планом и програмом сваког предмета.
Студент не може бирати предмете који већ постоје у обавезном делу наставног плана и програма његове студијске групе на вишим годинама студија. Изузетак су предмети ИВ године студија, за студенте који су уписали трогодишњи (шестосеместрални) студиј првог циклуса, будући да трогодишњи студиј може представљати заокружен циклус, а четврта година може и представљају прву годину другог циклуса.
Ако такав студент настави школовање до четврте године првог циклуса студија, или упише други циклус студија, а на изборном програму основних студија има положене предмете из обавезног програма ИВ године, онда предмети се замењују другим предметима који имају карактер обавезног програма и које утврђује декан Факултета.

Детаљан опис ових врста наставе може се наћи у одговарајућег поглавља овог приручника.

Факултет организује комплетан наставни процес за изборне предмете за које више од 20 студенти.

П. ПРОГРАМ ИЗ КОМПАТИБИЛНИХ СТУДИЈСКИХ ГРУПА

Студент може завршити изборни програм тако што ће похађати предмете из компатибилних студијских програма. Списак компатибилних студијских програма дат је у табели у у прилогу овог програма.

Сви студенти Паневропског универзитета имају право да остваре свој изборни или факултативни програм, без обзира на то који факултет организује наставни процес за одређени предмет. У реализацији тог програма студенти имају сва права као да су уписани на исти факултет.

компонента глобалног времена (заказивање и планирање појединачног предмета у једном од наставних блокова/циклуса),
компонента локалног времена (седмични распоред и повезани дневни распоред),
просторна компонента (одговарајућа учионица, кабинет или други простор у коме се планирају одређене наставне или слободне активности за изабрани предмет).

Распоред укључује и "компонента академског особља" који је предвиђен за обраду одговарајућег предмета. С тим у вези, студентима је препоручено да не бирају предмете искључиво према критеријумима „подобности“ додељеног академског особља (флексибилнији или строжи професори) или према специфичној тежини предмета (лакши и мањи у поређењу са тежим и гломазнијим предметима), већ према сопственим циљевима дефинисаним током индивидуализације студија.

Студентима су на располагању и и општи септембарски рок који је организован за све предмете, а који је намењен полагању повраћаја испита како би се омогућио упис и прелазак у наредну школску годину.

Студент може полагати испит ванредни термин (ако се за исти предмет одобре и организују ванредни рокови) уз надокнаду трошкова према Правилнику о висини школарине и цени услуга које се наплаћују на Универзитету.

П. КОНСУЛТАТИВНА И ИНСТРУКТИВНА НАСТАВА

Консултативно-инструктивна настава примењује се у малим групама студената, за студенте који уче на даљину, у индивидуалним часовима и за студенте дипломских и докторских школа.

Консултативна настава подразумева до 6 консултативних сати предвиђених студентима у највише две организоване сесије.

Циљ консултација је да се студенти ближе упознају са структуром предмета, са специфичним захтевима који се односе на критичну масу знања која су услов за пролазну оцену, са испитним питањима, као и са предиспитним обавезама које формирају. саставни део вредновања знања из наведеног предмета. Професор је дужан да, у складу са економијом времена, одговара на питања ученика у вези са битним и апстрактним елементима наставног плана и програма, као и да студентима даје прецизна упутства која се односе на основну уџбенике и другу литературу неопходну за успешно полагање наставе. испит и испуњавање предиспитних обавеза.

Студент припрема предмет за који се организује консултативна настава сама по себигде користи сва средства информисања и комуникације, или технологије учења на даљину уведене на Универзитету, као и упутства која је добио уз консултације са наставним особљем.

Поучна настава подразумева до 12 контакт-наставни часови достављени студентима навише 4 организовано заказивање. Под инструктивном наставом у скраћеном облику подразумевају се све планиране наставне активности које се организују по програму за одређени предмет, а које могу да обухватају следеће категорије: контакт наставу, вежбе, семинарске и друге практичне радове и педагошке радионице (различитих врста) које се организован у оквиру једног предмета. Сати стручне и клиничке праксе могу, али не морају бити укључени у додељени скуп сати наставе.

Инструктивна настава подразумева и упознавање ученика са специфичним захтевима који се односе на критичну масу знања који су услов за пролазну оцену, испитним питањима, са предиспитним обавезама које чине саставни део евалуације знања из наведеног предмета. , те да се студентима дају прецизна упутства везана за основне уџбенике и другу литературу неопходну за успешно полагање испита и испуњавање предиспитних услова.

Ученик припрема предмет за који се наставна настава организује у интеракцији са наставним особљем и колегама студентима, при чему је тежиште припреме на самосталном раду ученика. Активно учешће студента у савладавању наставне наставе предмет је вредновања и чини део коначне оцене студента у складу са наставним планом и програмом предмета и Правилником о учешћу.

П. МОДУЛАРНИ ПРИСТУП

Пословна информатика :: Модуларни приступ

Студентима су на изборном програму доступна укупно 4 наставна модула, и то три наставна модула из области специјалистичких рачунарских наука и један наставни модул из пословне економије:

Компјутерска графика и дизајн;
Сигурност и заштита рачунарских система и мрежа;
Архитектура, организација и одржавање рачунарских система;
Модул иновативног предузетништва у пословним инкубационим центрима;

Модул представља комплекс од најмање 3 сродна предмета скраћеног садржаја који се изучавају заједно у циљу пружања мултидисциплинарног знања из одређене области. примене рачунарских и информационих технологија, предузетништва и менаџмента.

Модул се обрађује током семестра. За сваки модул се именује „Ментор наставног модула“ који поред наставе у оквиру модула има задатак да координира остало наставно особље ангажовано на обради наставног модула. Материјал предвиђен у оквиру модула интерпретиран је на мултидисциплинаран начин, а планиране педагошке радионице и практични облици наставе обухватају све аспекте предмета одн. области примене које се тумаче на јединствен и свеобухватан начин. Модули се оцењују збирним кредитним бодом који се додељују за наставни модул у целини (укупно 9 или 10 ЕСПБ бодова), док се оцена даје појединачно за сваку наставну дисциплину која је део одређеног модула. По правилу, оцене формира веће наставног особља укљученог у обраду одређеног модула.

Студентима је такође омогућено да бирају појединачне наставне дисциплине које се предају у оквиру наставних модула као посебне изборне предмете. У том случају, наведени предмети се бодују са ЕСПБ бодова наведеним у оригиналном изборном програму.

модул „Иновативно предузетништво у пословним инкубационим центрима“ је специфична и намењена за иницијализацију студентских предузетничких пројеката у виду малог бизниса, који има за циљ да теоретски и практично припреми студенте за развој, анализу, изградњу финансирања, логистику, правну подршку и реализацију пословних и инвестиционих пројеката. Фокус свих академских и наставних активности у оквиру модула је на практичним предузетничким радионицама на којима студенти пролазе кроз све фазе развоја пословне идеје и пројекта у конкурентском окружењу. Бизнис инкубациони центар пружа агрегацију микрофинансијске и/или банкарске подршке за одабране академске кориснике. Студентски самостални пословни подухвати које развијају и воде студентске групе реализоваће се у оквиру овог модула уз подршку универзитетског пословног инкубационог центра у складу са критеријумима и профилима које утврђује Департман за иновационо предузетништво.
У оквиру овог модула изучавају се два појединачна изборна предмета:

Процес рађања и инкубације нових идеја;
Оснивање и вођење малог предузећа;

Практичне вежбе се изводе у оквиру две радионице:

Бизнис план;
Развој и одабир тимских пословних пројеката;

У оквиру радионице „Развој и одабир тимских пословних пројеката“, студенти пролазе кроз све развојне фазе инкубације и реализације пословних пројеката:

Инкубација пословних идеја
Припрема синопсиса пословног плана и пословне рекапитулације (тзв. „извршни сажетак“)
ПРВИ избор у Научни одбор Пословног инкубатора.
Студенти бране приложене пословне резимее у контрадикторној аргументацији. Број пројеката је преполовљен.
Истраживање тржишта и анализа изводљивости пословног пројекта.Затварање структуре финансирања
Израда бизнис плана/инвестиционог пројекта
ДРУГИ избор у Инвестициони одбор бизнис инкубатора
Студенти бране приложене пословне резимее у контрадикторној аргументацији. Број пројеката је преполовљен.
Обезбеђивање административних, кадровских и логистичких ресурса пројекта
Правна подршка у реализацији пројекта
ТРЕЋИ (факултативни) избор у Инвестициони одбор бизнис инкубатора
Извршна фаза номинације и почетног финансирања пословног пројекта
Имплементација пројекта

Сваки полазник радионице осмишљава сопствену пословну идеју као практичан рад у обради предмета „Процес рађања и инкубације нових идеја“. Студенти су подељени у тимове/радне групе у оквиру којих бирају номиноване пословне пројекте и дефинишу јединствен тимски пројекат.

Током наредних фаза развоја пројекта, студенти профилишу пословну идеју кроз тимски рад целе групе, спроводе истраживање тржишта и креирају детаљну студију изводљивости. Групне пројекте у неколико узастопних циклуса бира академски и инвестициони одбор бизнис инкубатора, тако да у сваком циклусу половина пројеката „отпадне“, а радне групе/тимови се реконструишу. Пројекти који преживе селекцију добијају прилику за стварну имплементацију преко пословних банака, или за финансирање из других извора, укључујући финансијску подршку Универзитетског пословног инкубационог центра. Завршни пројекти се такође бодују самостално у ЕСПБ систему као допунски изборни програм.