Друмски саобраћај и транспорт

Савладавањем студијског програма студент стиче темељно познавање иразумјевање инжењерских дисциплина у саобрачајној и транспортној струци, као и способност рјешавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака. Обзиром на интердисциплинарни карактер студијског програма посебно је важна способност повезивања основних знања из различитих области и њихова примјена.

Свршени студенти “Саобраћаја и транспорта” способни су да на одговарајући начин напишу и представе резултате свог рада. Компетентност свршених студената у студијском програму “Саобрачај и транспорт”, односно “Инжењера саобраћаја”, огледа се и у способности и спремности за самосталан рад:

• планирање мобилности и његове последице,
• анализа и праћење извора и дестинација путовања,
• анализу саобраћајних токова и одређивање капацитета аутобуса,
• пројектовање саобраћајне сигнализације и система управљања саобраћајем,
• оперативни рад у регулисању и управљању саобраћајем,
• решавање саобраћајних проблема у урбаним срединама.

• прикупљање, обрада и анализа података о саобраћајним незгодама,
• вештачење саобраћајних незгода,
• процена штете,
• превенција саобраћајних незгода,
• анализа система обуке возача,
• предлагање мера и радњи за повећање безбедности саобраћаја.

• прикупљање и обрада података о токовима путника и робе,
• дефинисање организације рада у путничком и теретном саобраћају,
• избор возила и одређивање руте у теретном саобраћају,
• дефинисање траса и броја линија у путничком саобраћају,
• организација и управљање радом у јавним градским превозницима путника,
• праћење индикатора перформанси возача и возила,
• праћење трошкова и повећање продуктивности, економичности и профитабилности у транспортним предузећима,
• оперативни послови у транспортним предузећима.

• праћење и формирање робних токова у међународној трговини,
• услуге организовања превоза терета за трећа лица,
• организовање транспорта коришћењем савремених технологија комбинованог транспорта,
• организовање и формирање логистичких ланаца,
• дефинисање и организовање ланаца снабдевања,
• организација рада у центрима за транспорт робе,
• организација и управљање складиштем и складиштем механизације за руковање.

 

Поред основних компетенција, које карактеришу саобраћајну струку, треба истаћи и значај мултидисциплинарности студијског програма са аспекта рада у јавним службама (министарства, локалне самоуправе, јавна предузећа). Инжењери саобраћаја са стеченим квалитетним знањима из више различитих области инжењерства, који су уз то оспособљени да аналитички сагледавају проблеме и да дедуктивно изводе закључке, са развијеним способностима за тимски рад, представљају битан кохезиони чинилац у државним службама задуженим за просторно и урбанистичко планирање и изградњу и саобраћајну инфраструктуру.

Студенти су оспособљени да пројектују, организују и управљају транспортним системима. Током школовања студент стиче способност да самостално врши експерименте, статистичку обраду добијених података као и да формулише и донесе одговарајуће пословне и техничко-технолошке одлуке. Свршени студенти “Саобраћаја и транспорта” стичу знања како да економично користе природне ресурсе у складу са принципима одрживог развоја. Посебно се обраћа пажња на развој способности за тимски рад и развој професионалне етике.

Курикулум основних академских студија “Саобраћаја и транспорта” је дизајниран тако да задовољи горе наведене циљеве. Структура студијског програма предвиђа 12,50 % академско-општеобразовнх, 10,83 % теоријско-методолошких, 35,42 % научно-стручних и 26,67 % стручно-апликативних (специјалистичких) предмета. Такође изборни – стручни предмети су заступљени са 9,17 % ЕЦТС бодова, а лабораторијске вјежбе одн. радна пракса су затупљени са 12,08 %. Видљиво је да академски, теоријски и опште-образовни садржаји преовладавају јер чине 58,75 % наставног програма, док стручно-апликативни и специјалистички садржаји чине 41,25 % наставног програма.

Предмети студијског програма „Друмски саобраћај и транспорт“ разврстани су у следеће групе:

• Статистичке методе у области инжењерства;
• Виша математика (општи и напредни курс);
• Стање;
• Општа механика;
• Оперативна истраживања у индустријском инжењерству;
• Основи електротехнике;

• CAD-CAM-CIM (Computer Integrated Manufactoring);
• Информатика и рачунарске технологије;
• Примена информационих технологија у саобраћају

• Упознавање са друмским саобраћајем и транспортом;
• Теорија саобраћајног тока;
• Превоз путника;
• Организација и технологија друмског саобраћаја;

• Регулисање и управљање саобраћајем;
• Планирање саобраћаја;
• Основе пројектовања у саобраћају;

• Основи безбедности саобраћаја;
• Превенција у саобраћају;
• Саобраћајно право;
• Стратегије безбедности саобраћаја;
• Вештачење саобраћајних незгода;

• Транспортне особине робе;
• Шпедиција;
• Системи мултимодалног превоза путника;
• Интегрални транспорт;

• Друмске и градске саобраћајнице;

• Динамика возила;
• Моторна возила;
• Управљање возилима;
• Одржавање моторних возила;

• Мундологи;
• Академске вештине;
• Страни језик (два курса);
• Теорија одлучивања;

• Основи теорије система и менаџмента;
• Технолошки менаџмент;
• Предузетништво и предузетничка привреда;
• Управљање инвестицијама;
• Квантитативне методе и модели

 

Група предмета генеричких компетенција студената даје опште компетенцијекоје морају посједовати сви свршени студенти првог циклуса и који су дефинисани болоњским дескрипторима студија првог циклуса.

Група предмета теоријских основа инжењерских дисциплина и група предмета из области примјене савремених информационих технологија представљају теоријску основу за основно инжињерско образовање студената, док преостале четири групе представљају стручне и апликативне предмете у којима студенти проблематику саобраћаја и транспорта изучавају кроз специфичне инжењерске области изучавајући основне и карактеристичне елементе саобраћајних система.

Студенти изучавају и групе предмета који се односе на основе технике путева и моторних возила.

Сви предмети су једносеместрални и носе одговарајући број ЕЦТС бодова при чему један бод одговара 30 сати активности студента. Редослијед извођења предмета у студијском програму је такав да се знања потребна за наредне предмете стичу у претходно изведеним предметима. У курикулуму је дефинисан опис сваког предмета који садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕЦТС бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провјере знања и оцјењивања и друге податке.

Студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања. Саставни дио курикулума саобраћаја је стручна пракса и практичан рад у трајању од 150 часова, који се реализују у одговарајућим научноистраживачким установама, предузећима и институцијама које се баве саобраћајем и транспортом.

Студент завршава студије израдом завршног дипломског или специјалистичког рада који се састоји од теоријско-методолошке припреме неопходне за продубљено разумјевање области из које се завршни рад ради, и израде самог рада. Прије одбране самог рада кандидат полаже теоријско-методолошке основе код одговорног професора или ментора рада. Коначна оцјена завршног рада се изводи на основу оцјене положене теоријско-методолошке припреме и оцјене израде и одбране самог рада. Завршни рад се брани пред комисијом која се састоји од 3 наставника.

Наставак на мастер студијама другог циклуса резервисан је за предмете који продубљују знање са могућим орјентацијама, било у вертикалном правцу, гђе студенти улазе у дубину предметног подручја студија првог циклуса, или у хоризонталном правцу, што значи да студенти додају нова предметна подручја “Саобраћаја и транспорта” свом студију другог циклуса, или иду на диверсификацију одн. интердисциплинарни студиј, што значи укључивање предмета и области које нису директно техничко-технолошки повезани, али омогућавају интердисциплинарни приступ као нпр. комуникологија, холистички менаџмент, маркетинг психологија или пословни инжењеринг. Мастер програм садржава кључну компоненту тезе која уобичајено укључује једну или више пословних подручја одређене конкретне инжењерске области матичности студија.

Дипломирани инжењери саобраћаја ће углавном бити инволвирани у техничким и технолошким аспектима саобрачајно-транспортних проблема својих локалних заједица, те у планирању и менаџменту људских ресурса као организатори процеса рада. То води према фокусирању ка сљедечим генеричким способностима које су неопходне у различитим типовима организација и различитим областима како би дипломирани студенти били припремљени за сталне и убрзане промјене техничког, технолошког и пословног окружења.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Савладавањем студијског програма студент стиче темељно познавање и разумјевање инжењерских дисциплина у саобрачајној и транспортној струци, као и способност рјешавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака. Обзиром на интердисциплинарни карактер студијског програма посебно 32 је важна способност повезивања основних знања из различитих области и њихова примјена.

Поред основних компетенција, које карактеришу саобраћајну струку, треба истаћи и значај мултидисциплинарности студијског програма са аспекта рада у јавним службама (министарства, локалне самоуправе, јавна предузећа). Инжењери саобраћаја са стеченим квалитетним знањима из више различитих области инжењерства, који су уз то оспособљени да аналитички сагледавају проблеме и да дедуктивно изводе закључке, са развијеним способностима за тимски рад, представљају битан кохезиони чинилац у државним службама задуженим за просторно и урбанистичко планирање и изградњу и саобраћајну инфраструктуру.

Студенти су оспособљени да пројектују, организују и управљају транспортним системима. Током школовања студент стиче способност да самостално врши експерименте, статистичку обраду добијених података као и да формулише и донесе одговарајуће пословне и техничко-технолошке одлуке. Свршени студенти “Саобраћаја и транспорта” стичу знања како да економично користе природне ресурсе у складу са принципима одрживог развоја. Посебно се обраћа пажња на развој способности за тимски рад и развој професионалне етике.

Студијски програм “Друмски саобраћај и транспорт” кореспондира захтјевима из праксе, обзиром да саобраћајни инжењери морају да располажу са широком лепезом знања из различитих области. Стога је програм тако конципиран да студентима омогућава стицање битних знања из области транспорта, логистике, безбједности саобраћаја, саобраћајног планирања и пројектовања, као и техничких дисциплина које су директно или индиректно везане за Друмски саобраћај и транспорт. Сврха студијског програма је образовање студената за професију инжењера саобраћаја у складу са потребама привреде и друштва. Циљ студијског програма је постизање компетенција и академских вештина из области саобраћаја и транспорта.

Да би се постигли наведени оквирни циљеви студенти морају да овладају специфичним практичним вештинама потребним за обављање професије, али и да развију креативне способности анализе проблема и способност критичког мишљења, развију способности за тимски рад и свест о неопходности цјеложивотног учења одн. “учења за живот”. Циљ студијског програма је образовање и формирање стручњака који поседује критичну масу знања из основних инжењерских дисциплина (математика, механика, физика, електротехника итд.), те солидно знање из стручних и апликативних предмета, као и вјештине и знања примјене савремених информационих технологија.

Један од циљева је и развијање свести о потреби континуиране заштите животне средине и успостављања образаца одрживог развоја тј. развоја хамонизованог са животним и социјалним окружењем. Циљ студијског програма је, такође, и образовање стручњака у домену тимског рада, као и развој способности за саопштавање и излагање постигнутих резултата стручној и широј јавности.

Савладавањем студијског програма “Друмски саобраћај и транспорт” Саобраћајног факултета Паневропског универзитета АПЕИРОН инжењери саобраћаја стичу темељно познавање и разумјевање инжењерских дисциплина у саобрачајној и транспортној струци, као и способност рјешавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака. Пошто студијски програм има интердисциплинарни карактер студенти посједују способност повезивања основних знања из различитих области и способност за њихову примјену.

Студијски програм “Друмски саобраћај и транспорт” кореспондира захтјевима из праксе, обзиром да саобраћајни инжењери морају да располажу са широком лепезом знања из различитих области. Стога је програм тако конципиран да студентима омогућава стицање битних знања из области транспорта, логистике, безбједности саобраћаја, саобраћајног планирања и пројектовања, као и техничких дисциплина које су директно или индиректно везане за Друмски саобраћај и транспорт.

Сврха студијског програма је образовање студената за професију инжењера саобраћаја у складу са потребама привреде и друштва. Циљ студијског програма је постизање компетенција и академских вештина из области саобраћаја и транспорта.

Генеричке способности студента претпостављају сљедече вјештине и способности:

а/ Способност анализе (која претпоставља способности):

• Идентификација техничко-технолошког и пословног окружења у коме се решава проблем;
• Дефинисање претпоставки и циљева за решавање проблема;
• Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;

б/ Могућност избора;

• Способност доношења одлука;
• Свест о степену неизвесности и ризицима који су укључени у доношење одлуке;
• Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
• Способност да се расправља и брани одлуку.

ц/ Способност имплементације претпоставља:

• Планирање и организација извођења послова/задатака
• Одговарајуће подешавање параметара
• Избор опције и доношење одлуке
• Аргументација и спровођење одлуке
• Разумевање и свест
• Лидерске вештине

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.