Физиотерапија
Функција курса
Документи за преузимање
Опис класе
АКАДЕМСКЕ ТИТУЛЕ
а/ Bachelor степен првог циклуса у трајању од 3 године (6 семестара) – 180 ЕЦТС
- Дипломирани физиотерапеут – 180 ЕСПБ
б/ Студије првог циклуса у трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕЦТС
- Дипломирани физиотерапеут – 240 ЕСПБ
Физиотерапеути вреднују, планирају и спроводе програме рехабилитације који побољшавају људске покретне способности, максимизирају способност кретања, олакшавају бол и лијече или спречавају физичке промјене повезане са повредама, заразама и другим недостацима. Они примјењују широк спектар физичких терапија и техника као што су кретање, ултразвук, загријавање, ласерске и друге технике.
Задаци укључују:
- тестирање мишићне, нервне, везивне и функционалне способности како би се идентификовали физички проблем пацијената;
- успостављање циљева лијечења са пацијентима и прописивање програма лијечења;
- лијечење пацијената како би се умањио бол, побољшала циркулација, ојачали мишићи, побољшали кардиоваскуларни систем и дисајни органи, обновила везивна покретљивост и усавршила равнотежа и координација;
- кориштење терапеутских могућности вјежбе, топлоте, хладноће, масаже, манипулације, хидротерапије, електротерапије, ултраљубичастих и инфра-црвених зрака и ултразвука у лијечењу пацијената;
- прегледање, константно наџирање и оцјењивање програма лијечења;
- давање упута пацијентима и њиховим породицама у процесу кућног лијечења;
- вођење забиљешки о статусу пацијентовог здравља и реакције на лијечење путем медицинских картона и пођела тих информација са другим здравственим стручњацима како би се осигурао наставак лијечења;
- развој и спровођење програма за заштиту и спречавање уобичајених физичких болести и поремећаја.
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- базично знање професије
- основна знања из области студија
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свест о степену неизвесности и ризицима који су укључени у доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност да се расправља и брани одлуку.
- комуникационе вештине
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се одвија решавање проблема;
- Дефинисање претпоставки и циљева за решавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организација извршења задатака/задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументација и спровођење одлуке;
- Разумевање и свест;
- Лидерске вештине;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вештине
- способност прилагођавања новим условима
- способност да направе усмену и писмену презентацију на свом матерњем језику
- истраживачке вештине
- капацитет за учење
- способност за самосталан рад
Кључне предметно-стручне компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- Да покажу знање о основама и историји њихове главне области студија/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да демонстрира разумевање укупне структуре области студија и повезаности са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумеју и могу применити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој области студија;
- Да правилно примењује одговарајуће дисциплинске методе и технике;
- Да демонстрира разумевање истраживачких метода у релевантној области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције укључују:
- Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
- Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
- Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
- Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима усвојеним на Бергенској конференцији (19-20. маја 2005.):
Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
физиотерапеут (физиотерапеут) је здравствени стручњак који ради у областима промоције и превенције здравља, те терапије и рехабилитације са особама свих узраста, и у својеврсном партнерству са својим клијентима/пацијентима, настоји да одржи и подстакне њихово здравље и да надомјести функције и самосталност које им недостају, због проблема изазваних тјелесним, психолошким и другим поремећајима и/или онеспособљености одн. хендикепа који произлазе из тих поремећаја ( Светска здравствена организација, 1980 - ВЦПТ, 1995.)
Специфични дескриптори студија здравствене неге на програму "Физиотерапија".
студија "Физиотерапија” на Факултету здравствене његе даје студентима специфичне стручне компетенције одн оспособљава студенте за:
- специфичну физиотерапијску про-цјену статуса и физикалне функцио-налности пацијента одн. корисника физиотерапијске његе и терапије и процјену потреба за физио-терапеутским третманом;
- провођење кинезиометријских и других мјерења у сврху дијагно-стицирања функције локомоторног система, те провођење других дијагностичких поступка за које је овлаштен;
- планирање и програмирање стандардних и посебних физиотерапеутских процедура у складу са потребама корисника;
- избор одговарајућих физичких средстава и техника које зависе од познавања кинезиологије, познавања патофизиолошких механизама који изазивају поремећаје кретања, познавања терапијских процедура, познавања ефеката физиотерапијских третмана и
- способност тумачења и процене ефеката лечења;
- учешће у едукацији физиотерапеута и других здравствених радника;
- учешће у истраживањима у области физиотерапије, посебно у ризичним групама становништва;
- обука за тимски рад, посебно за трансдисциплинарни модел тимског рада. Студент је оспособљен за комуникацију са члановима различитих здравствених, терапијских, рехабилитационих, социјалних и едукативних тимова, чиме се олакшава постизање терапијских циљева;
- континуирану властиту едукацију, као и рад на унапређењу струке. Талентовани дипломирани физио-терапеути ће суђеловати у образов-ном процесу ( студената на основним студијама и на стручном образовању других стручњака у здравственим и другим установама), могу бити укључени као инструктори у настави, здравственим и социјалним установама које се баве спрово-ђењем здравствене заштите, а бит ће оспособљени да дају допринос ефикасној организацији физиотерапијске ђелатности суђелујући у планирању организације рада;
Комуникацијским компетенцијама и вјештинама, те познавањем психолошких фактора терапијског процеса, дипломирани физиотерапеути ће бити оспособљени да помажу у развијању позитивних односа с болесником и његовом породицом у циљу смањења тјескобе и изградње мотивације неопходне у терапијском процесу.
Процес интензивног развоја и примјене високих технологија у медицини, хиперпродукција информација и ширење научних сазнања, мултиплицирање специјалистичких знања, али и интердисциплинарног карактера савремених знања рефлектују се на организацију, методику и дидактику образовања колатерарних занимања у здравственој области.
То је један од главних разлога да се програми у образовању тих струка помјерају ка захтјевима вишег и високог образовања, што постаје стандард у образовним системима развијених држава.
Главни разлози за оснивање студије "Физиотерапија" су:
- потребе да се област физиотерапије и пратечих научних дисциплина које обезбјеђују холистички приступ функцији здравља, студирају на интердисциплинарни и мултидисциплинарни начин;
- унапређење здравствене заштите;
- проширене могућности за академско образовање ученика средњих медицинских школа;
- велико интересовање медицинских техничара за проширење образовања и отварање могућности додатног образовања у контексту цјеложивотног учења (доживотно учење);
- позитивна искуства развијених земаља;
- потребе за додатним кадром у физиотерапијској пракси;
- потребу увођења Болоњских принципа у образовну праксу у области физиотерапије (трогодишњи дипломски студиј, једносеместрални предмети, систем преноса и акумулације кредит-бодова, транспарентност стеченог образовања и вертикална и хоризонтална проходност, ефикасност и прагматичност студија етц. );
- велика потреба за кадровима наведених профила у развијеним земљама, што отвара могућност запошљавања у иностранству.
Савладавањем наставног плана и програма студенти стичу не само одговарајућа знања везана за теоријско разумијевање предмета, већ такође и специфичне вјештине односно способности и компетенције везане за практичну и оперативну примјену тих знања, те вјештине неопходне за стицање одговарајућих професионалних квалификација студената.
Физиотерапеути обезбјеђују здравствене услуге које помажу да се обнови тјелесна функција, побољша покретљивост, смањи и олакша бол и спријећи одн. ограничи трајна физичка онеспособљеност пацијената који пате због тјелесних повреда или различитих болести. Они обнављају одржавају и унапређују укупну кондицију и здравље пацијената.
Њихови пацијенти укључују жртве несрећа и појединце који су у стању неспособности узроковане оболењем кичменог стуба, артритисом, оболењем срца, преломима, озљедама главе и церебралне парализе.
Физиотерапеут је у склопу своје струке оспособљен за суђеловање у поступку процјене болесника, те ђеловање у терапији као и у подручјима превенције и евалуације. Он има етичку и легалну одговорност да прикупи информације потребне за планирање и спровођење успјешног физиотерапијског третмана ( Канадско удружење физиотерапеута, 1986.).
Дипломирани студенти и свршени студенти-специјалисти програма „Физиотерапија“ оспособљени су за престижна занимања и послове:
стручне послове физикалне, кинезио и физио-терапије у специјалистичким обла-стима: физиотерапије у хирургији и трауматологији, физиотерапије у ортопе-дији, физиотерапије у кардиологији и пулмологији, физиотерапије у реума-тологији, физиотерапије у неурологији, физиотерапије у педијатрији, физиотерапије у гинекологији и акушерству, физиотерапије у геријатрији,
затим послови: медицински масер, спортски физиотерапеут и бањски физиотерапеут,
затим послове радног терапеута у специјалистичким областима: неуро-развојних и неуролошких поремећаја, код оштећења мишићно-коштаног система, код психосоцијалних поре-мећаја одн. послове радне терапије рехабилитације у заједници,
и руководеће и организационе послове који се односе на руковођење установама за физикалну, физио и бањску терапију.
Дипломирани физиотерапеути ће пружати услуге клијентима/пацијентима у приватном и јавном сектору, у амбулантама, болницама, рехабилитационим центрима, установама социјалне заштите, клиникама, школама, спортско-рекреативним и бањско-рехабилитационим центрима, предузећима и корисницима у сопственим домовима. .
У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.