Физиотерапија

Карактеристика курса
Документи за преузимање
Опис класе
АКАДЕМСКA ЗВАЊА
а/ Бацхелор степен првог циклуса у трајању од 3 године (6 семестара) – 180 ЕЦТС
- Дипломирани физиотерапеут – 180 ЕСПБ
б / Студије првог циклуса у трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕСПБ
- Дипломирани физиотерапеут – 240 ЕСПБ
Физиотерапеути процењују, планирају и спроводе програме рехабилитације који побољшавају покретљивост људи, максимизирају покретљивост, ублажавају бол и лече или спречавају физичке промене повезане са повредама, инфекцијама и другим недостацима. Примењују широк спектар физикалних терапија и техника као што су покрет, ултразвук, загревање, ласер и друге технике.
Задаци укључују:
- испитивање мишићних, нервних, везивних и функционалних способности у циљу утврђивања физичког проблема пацијента;
- утврђивање циљева лечења код пацијената и прописивање програма лечења;
- лечење пацијената ради смањења болова, побољшања циркулације, јачања мишића, побољшања кардиоваскуларног система и органа за дисање, враћања везивне покретљивости и побољшања равнотеже и координације;
- коришћење терапијских могућности вежбања, топлоте, хладноће, масаже, манипулације, хидротерапије, електротерапије, ултраљубичастих и инфрацрвених зрака и ултразвука у лечењу пацијената;
- преглед, стално праћење и евалуација програма лечења;
- давање инструкција пацијентима и њиховим породицама у процесу кућног лечења;
- вођење евиденције о здравственом стању пацијента и одговору на лечење путем медицинске документације и дељење ових информација са другим здравственим радницима како би се обезбедио наставак лечења;
- израду и спровођење програма заштите и превенције уобичајених телесних болести и поремећаја.
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- базично знање професије
- базично знање студијске области
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свијест о степену неизвјесности и ризицима који су везани за доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност аргументовања и одбране одлуке.
- вјештине комуникације
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се рjешава проблем;
- Дефинисање претпоставки и циљева за рјешавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организацију за извршење послова / задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументовање и спровођење одлуке;
- Разумjевање и свјесност;
- Вјештине руковођења;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вјештине
- способност адаптације новим условима
- капацитет да ураде усмену и писану презентацију на матерњем језику
- истраживачке споспобности
- капацитет да учи
- способност самосталног рада
Кључне предметно-стручне компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- Да покажу познавање основа и историје своје главне студијске области/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да покажу разумјевање укупне структуре студијске области и повезаност са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумију и да могу примјенити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој студијској области;
- Да исправно примјењују одговарајуће дисциплинарне методе и технике;
- Да покажу разумјевање метода истраживања у одговарајућој области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције обухватају:
- Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
- Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
- Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
- Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима који су усвојени на Бергенској конференцији (19-20 Маy 2005):
Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
Физиотерапеут ( физиотерапеут ) је здравствени радник који ради у области промоције и превенције здравља, те терапије и рехабилитације код људи свих узраста, а у партнерству са својим клијентима/пацијентима настоји да одржи и унапреди њихово здравље и замени функције и недостају због проблема узрокованих физичким, психичким и другим поремећајима и/или инвалидношћу или. хендикепи који су резултат ових поремећаја ( Светска здравствена организација, 1980 - ВЦПТ, 1995 )
Специфични дескриптори студија здравствене заштите на програму "Физиотерапија"
Студиј „ Физиотерапије “ на Факултету здравствене заштите даје студентима специфичне стручне компетенције или припрема студенте за:
- специфична физиотерапеутска процена статуса и физичке функционалности пацијента одн. корисници физиотерапеутске неге и терапије и процена потреба за физиотерапеутским третманом;
- спровођење кинезиометријских и других мерења ради дијагностиковања функције локомоторног система, и спровођење других дијагностичких поступака за које је овлашћен;
- планирање и програмирање стандардних и посебних физиотерапеутских процедура у складу са потребама корисника;
- избор одговарајућих физичких средстава и техника које зависе од познавања кинезиологије, познавања патофизиолошких механизама који узрокују поремећаје кретања, познавања терапијских процедура, познавања ефеката физиотерапијских третмана и
- способност тумачења и процене ефеката лечења;
- учешће у едукацији физиотерапеута и других здравствених радника;
- учешће у истраживањима у области физиотерапије, посебно ризичних популација;
- обука за тимски рад, а посебно за трансдисциплинарни модел тимског рада. Студент је оспособљен за комуникацију са члановима различитих здравствених, терапијских, рехабилитационих, социјалних и едукативних тимова, чиме се промовише постизање терапијских циљева;
- континуирано самообразовање, као и рад на усавршавању струке. У образовном процесу учествоваће талентовани дипломирани физиотерапеути ( студенти основних и стручних студија других стручњака у здравственим и другим установама ), могу бити укључени као инструктори у наставним, здравственим и социјалним установама које се баве спровођењем здравствене заштите и моћи ће да допринесу на ефикасну организацију физиотерапијских активности учешћем у планирању организације рада;
Комуникационим компетенцијама и вештинама, те познавањем психолошких фактора терапијског процеса, дипломирани физиотерапеути ће моћи да помогну у развијању позитивних односа са пацијентом и његовом породицом у циљу смањења анксиозности и изградње мотивације неопходне у терапијском процесу.
Процес интензивног развоја и примене високих технологија у медицини, хиперпродукција информација и ширење научних сазнања, умножавање специјалистичких знања, али и интердисциплинарна природа савремених знања огледају се у организацији, методологији и дидактици колатералног образовања у здравству.
То је један од основних разлога што се програми у образовању ових занимања крећу ка захтевима високог и високог образовања, које постаје стандард у образовним системима развијених земаља.
Главни разлози за оснивање студије "Физиотерапија" су:
- потребу изучавања области физиотерапије и сродних научних дисциплина које обезбеђују холистички приступ здравственој функцији на интердисциплинаран и мултидисциплинаран начин;
- унапређење здравствене заштите;
- проширене могућности академског школовања ученика средњих медицинских школа;
- велико интересовање медицинских техничара за проширење образовања и отварање могућности за даље образовање у контексту цјеложивотног учења (лифе лонг леарнинг);
- позитивна искуства развијених земаља;
- потреба за додатним кадром у физиотерапијској пракси;
- потреба увођења болоњских принципа у образовну праксу у области физиотерапије ( трогодишњи постдипломски студији, једносеместрални курсеви, систем преноса и акумулације кредита, транспарентност образовања и вертикална и хоризонтална мобилност, ефикасност и прагматизам студија и др. ) ;
- велике потребе за кадровима наведених профила у развијеним земљама, што отвара могућност запослења у иностранству.
Савладавањем наставног плана и програма студенти стичу не само одговарајућа знања везана за теоријско разумевање предмета, већ и специфичне вештине и способности и компетенције везане за практичну и оперативну примену ових знања, као и вештине неопходне за стицање одговарајућих стручних квалификација.
Физиотерапеути пружају здравствене услуге које помажу у обнављању телесне функције, побољшању покретљивости, смањењу и ублажавању болова и превенцији одн. ограничити трајну физичку неспособност пацијената са телесним повредама или разним болестима. Они обнављају, одржавају и побољшавају опште стање и здравље пацијената.
Њихови пацијенти су жртве несрећа и особе у стању инвалидности узроковане болешћу кичме, артритисом, срчаним обољењима, преломима, повредама главе и церебралном парализом.
У оквиру своје професије, физиотерапеут је квалификован да учествује у процесу процене пацијената, да делује у терапији као иу областима превенције и евалуације. Он има етичку и правну одговорност да прикупи информације потребне за планирање и спровођење успешног физиотерапеутског третмана ( Канадско удружење физиотерапеута, 1986 ).
Дипломци и свршени студенти-специјалисти на програму „Физиотерапија“ оспособљавају се за престижна занимања и послове:
стручни послови из физике, кинезио и физиотерапије у специјалистичким областима: физиотерапија у хирургији и трауматологији, физиотерапија у ортопедији, физиотерапија у кардиологији и пулмологији, физиотерапија у реуматологији, физиотерапија у неурологији, физиотерапија, физиотерапија и акушерство, физиотерапија у геријатрији,
затим послови: медицински масер, спортски физиотерапеут и бањски физиотерапеут,
затим рад радног терапеута у специјалистичким областима: неуро-развојни и неуролошки поремећаји, оштећења мишићно-коштаног система, психосоцијални поремећаји одн. активности радне рехабилитације у заједници,
и руководеће и организационе послове који се односе на руковођење установама за физикалну, физиотерапију и бањску терапију.
Дипломирани физиотерапеути ће пружати услуге клијентима/пацијентима у приватном и јавном сектору, у амбулантама, болницама, рехабилитационим центрима, установама социјалне заштите, клиникама, школама, спортско-рекреативним и бањско-рехабилитационим центрима, предузећима, као и корисницима у сопственим домовима. .
У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.