Инжењеринг информационих технологија

Функција курса
Документи за преузимање
Опис класе
УПУТСТВА:
– Програмирање и софтверско инжењерство –
- Рачунарска безбедност и заштита информација -
ИНЖЕЊЕРИНГ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА :: АКАДЕМСКА ЗВАЊА
Основне академске студије првог циклуса у укупном трајању од 3 године (6 семестара) – 180 ЕЦТС
- Дипломирани инжењер рачунарства и информатике – 180 ЕСПБ
Основне академске студије првог циклуса у укупном трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕЦТС са усмјерењима:
- Програмирање и софтверско инжењерство Звање: Дипломирани инжењер рачунарства и информатике – 240 ЕЦТС (у области софтверског инжењерства)
- Рачунарска безбједност и заштита информација Звање: Дипломирани инжењер рачунарства и информатике – 240 ЕЦТС (у области рачунарске безбједности)
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- базично знање професије
- основна знања из области студија
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свест о степену неизвесности и ризицима који су укључени у доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност да се расправља и брани одлуку.
- комуникационе вештине
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се одвија решавање проблема;
- Дефинисање претпоставки и циљева за решавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организација извршења задатака/задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументација и спровођење одлуке;
- Разумевање и свест;
- Лидерске вештине;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вештине
- способност прилагођавања новим условима
- способност да направе усмену и писмену презентацију на свом матерњем језику
- истраживачке вештине
- капацитет за учење
- способност за самосталан рад
Кључне предметно-стручне компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- Да покажу знање о основама и историји њихове главне области студија/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да демонстрира разумевање укупне структуре области студија и повезаности са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумеју и могу применити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој области студија;
- Да правилно примењује одговарајуће дисциплинске методе и технике;
- Да демонстрира разумевање истраживачких метода у релевантној области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције укључују:
- Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
- Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
- Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
- Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима усвојеним на Бергенској конференцији (19-20. маја 2005.):
Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
Програм Инжењеринг информационих технологија” оспособљава студенте за самосталан и креативан рад у области програмирања и софтверског инжењерства, рачунарске безбедности и заштите података.
Студенти су оспособљени да планирају, дизајнирају, тестирају и унапређују ИКТ системе, софтвере, хардвере и друге повезане концепте за специфичне апликације, да креирају пропратну документацију која укључује принципе, политике и процедуре, као и дизајн, развој, контролу, одржавање и подршку над дизајнираним софтверским апликацијама и над базама података и другим информационим системима како би се осигурао оптималан рад, интегритет података и безбједност система и мрежа.
Студенти су оспособљени за: истраживање употребе ИТК у пословању; идентификацију подручја унапређења и истраживање теоријских аспеката оперативних метода коришћења рачунара; евалуацију, планирање и дизајн хардверско-софтверских конфигурација за специфичне апликације које укључују Интернет, Интранет, мултимедијске системе; пројектовање, писање, тестирање и одржавање рачунарских програма; пројектовање и развој система база податка као и управљање њима; Развој и управљање плановима безбједности и креирање политика безбједности као и администрација над рачунарским мрежама и повезаним рачунарским окружењима; анализу, развој, интерпретацију и евалуацију комплексних система као и њихових спецификација; развој модела података и дијаграма тока код конфигурације и интеграције рачунарских система;
Проводе истраживања, планирају, дизајнирају, пишу, тестирају и савјетују о унапређењима ИКТ система у смислу хардверских и софтверских специфичних апликативних захтијева, анализирају и евалуирају постојеће или нове софтверске апликације, оперативне системе и дизајнирају, развијају, тестирају и одржавају софтверска рјешења што укључује и писање и одржаваје програмског кода у различитим програмским парадигмама (структурално/процедурално/императивно функционално, објектно-оријентисано, аспект-оријентисано, сцрипт програмирање, дистрибуирано и паралелно програмирање), на језицима ниског нивоа (машински језици и асемблери) и вишим програмским језицима (Ц/Ц++/Ц#, Јава) за различите платформе (десктоп, ентерприсе, мобилне, мрежне и интернет системе) који требају да задовоље потребе корисника.
Развијају, управљају, одржавају и омогућују оптималне перформансе и сигурност информационих система и инфраструктуре окружења, укључујући, рачунарске мреже, базе података, хардвер и софтвер, као и оперативне системе.
Истражују, анализирају и предлажу стратегије за развој мрежне архитектуре, њихове имплементације, те одржавања и конфигурације мрежног хардвера и софтвера. Прате рад мреже, детектују проблеме и оптимизују перформансе мрежа;
У области безбједности рачунарских система и заштите података студенти су оспособљени да детектују и дијагностификују кршења безбједносних протокола, програмских измјена и других модификација система насталих ђеловањем малњареа, да различитим и комплексним технологијама одбране предупреде и заштите рачунарске системе, мреже и складишта података од цyбер пријетњи и напада, да управљају идентитетима корисника система и примјене технологије аутентификације и ауторизације, да обезбједе имплементацију заштитног зида и управљају енкрипцијом преноса података, те да обезбједе процјену ризика и извршавање тестирања система обраде података у контексту његове отпорности на сигурносне претње и нападе.
Студенти су оспособљени не само за високо креативне експетне послове у области софтверског инжењеринга, рачунарске безбједности и заштите података, већ и за послове руковођења, управљања и менаџмента у домену примјене информационо-комуникационих технологија.
Основни циљ студијског програма “Инжењеринг информационих технологија” су теоријско и практично оспособљавање ИТ стручњака у примени софтверског инжењеринга и програмирања, информационих технологија, рачунарске безбједности и заштите података, те примјени професионалне рачунарске софтверске подршке и опреме.
Сврха студијског програма је школовање ИТ стручњака који ће се запошљавати у великом броју грана примјене ИТ технологија и ИТ индустрије првенствено у области програмирања и цyбер безбједности, гђе недостају квалитетни стручњаци са потребним теоријско-методолошким, примјењено-практичним и интердисциплинарним знањима. Посебно је недостатак стручњака у технологијама у настајању (
Emerging Technologies) који представљају врх технолошког таласа и тзв предстојећи изазови (Emerging Challenges
) као што су: примјењене комплексне рачунарске мреже које интегришу мобилно рачунарство, рачунарство паметних уређаја (Интернет оф Тхингс), бежичне мреже, цлоуд мреже складишта података и комплексне мрежне апликације. Надолазеће изазове представљају и области цyберсецуритy, интернет паметних уређаја (Интернет оф Тхингс), мобилно рачунарство, виртуелизација, цлустер дизајн, паралелно и дистрибуирано рачунарство и транспарентност рачунарских платформи. У областима рачунарске безбједности (cybersecurity) од изузетне важности су области: рачунарске, мрежне и мобилне форензике, заштите великих складишта података у цлоуд мрежама, малњаре анализа претњи, напада и технологија одбране, биометријске технологије те системи електронског и мобилног банкарства.
Савремени свијет улази у информатичку цивилизацију у којој су најзначајнији ресурси информације и средства за аквизицију, пренос, обраду и дисеменацију информација. Медији постају информациони сервиси а Интернет постаје универзални мултимедијални мега-медиј размјене и пласирања информација у интерактивном облику.
Стога су општи цилјеви студијског програма “Инжењеринга информационих технологија” да обезбједи преношење примјенлјивих и практичних знања из области софтверског инжењеринга, информационих технологија и рачунарске безбједности, те да произведе ИТ стручњаке нове генерације који су оспособлјени за успешан улазак на динамично тржиште нових надолазечих информационих технологија.
Основна општа мисија Факултета информационих технологија је:
-
- Оснивање компетентне високо-школске институције базиране на наставним плановима и програмима савремених рачунарских, мрежних и комуникационих технологија, чији је основни цилј да се понуде дубока и оперативна знања из научних подручја рачунарских наука, информационих технологија, информационих система, рачунарског и софтверског инжењеринга, као и способности студената у практичним и професионалним примјенама;
- Имплементирање савременог дидактичког приступа кроз диајалог-систем и менторски подржан процес студирања, који комбинује основне академске студије са практичним ангажовањем студената и у студентским истраживачким радовима.
- Дијалог систем интерактивне наставе са менторским вођењем студента базиран на интегрисаном мјешовитом моделу студија и учења (blended learning) који претпоставља синтезу контактне наставе, образовања на даљину и мобилног образовања, одн. синтезу различитих облика испоруке наставних садржаја и различитих наставних метода поучавања;
- Univerzitet razvija i podstiče obrazovne stilove problemskog učenja ( problem-based learning ), симбиотичко учење (symbiotic learning ) и учење засновано на пројекту (project based-learning ).
Обзиром на изузетну динамику у научним полјима која покривају рачунарске науке и информационе технологије, те обзиром на велику компететивност тржишта информационих технологија, примарни задатак студијског програма је да студенте оспособи за далје колаборативно и самостално стицање знања, како кроз методолошки аспект наставних садржаја, тако и кроз специфичан интердисциплинарни и акциони приступ у елаборацији тих садржаја.
Образовни цилј је усвајање модула академско-општеобразовних знања из дисциплина које омогућавају разумјевање и техничку комуникацију са другим техничким струкама и афирмишу мултидисциплинарност радних тимова, на које ће информатичари бити нужно упућени на пословима на којима буду радили. Такође усвајање научно-стручних знања из рачунарских наука која обезбјеђују њихову примјену у пракси, одн. усвајање стручно-апликативних знања из информационих технологија која омогућавају трансфер знања у радним и технолошким процесима.
Циљ је оспособљавање за брзо и ефикасно укључивање свршених студената у производни процес и ефикасно професионално ангажовање на радном месту. Такође је циљ изградња професионалне етике у раду и одговорности на послу, које су значајне у области софистицираних информационих технологија у којима су могуће велике злоупотребе радне и интерперсоналне етике.
У цијелом програму нагласак је на стицању практичних и примјењивих знања и вештина који произилазе из теоријских и методолошких увида и разумјевања хардверско-софтверских концепта из научних области рачунарства и информатике. Из већине предмета се раде практични радови/пројекти и велики број задатака. По завршетку студија, студент је потпуно оспособљен за успјешан рад и професионалну каријеру у свим областима софтверског инжењеринга, информационих технологија и рачунарске безбједности и заштите.
Студијски програм подразумјева стицање вјештина за самосталан рад у програмским пакетима намјењеним за развој, пројективање, дизајн, кодирање и имплементацију различитих софтверских производа, пакета и система као што су РАД алати за дизајн, конструисање и програмирање у програмском језику Ц++, алати развојног окружења за ЈАВА програмски језик, Ецлипсе развојно окружење за креирање и тестирање мобилних апликација у оперативном систему Андроид, детаљно познавање ПХП програмског језика и интеграција ПХП програмског језика и АЈАX технологије, коришћење АДО, ОЛЕ, и СQЛ-а. софтверских технологија, за развијајање Интернет апликација, те да интегришу Мицрософт Оффице апликације у друге програме, алати за рад у машинским језицима и асемблерима, да на формалан начин опишу синтаксу језика и применом стандарних алата конструишу једноставније језичке процесоре и транслаторе.
Студенти ће моћи примијенити општи поступак развоја паралелног програма уз постизање жељених особина алгоритма. Кроз практичан рад студенти стичу искуство у развоју паралелних апликација и упознају се са програмским алатима за њихову израду.
Вештине у примени технологија за развој Интернета интелигентних уређаја.
Инсталација система, конфигурација и вештине умрежавања Виндовс Сервер 2016, конфигурисати Хипер-В виртуелне машине, инсталирајте и конфигуришите Ацтиве Дирецтори и управљајте складиштењем података, одржавањем и административним вештинама Мицрософт СКЛ Сервер 2016.
Студенти посједују вјештине управљања кључним безбједносним аспектима и технологијама заштите рачунарских мрежа, кориштење бинарних алата, алата за дисасемблирање и дебагирање, сандбоџ алата за креирање виртуелног машинског и мрежног окружења у циљу рачунарске и мрежне форензике. Вјештине оперативног рада са апликацијама које чине дио ПКИ инфраструктуре и да самостално припреме и одраде пријаву неког правног лица за прибављање дигиталних сертификата. Поједују вјештине администратора подсистема безбедности у системима електронског и мобилног банкарства.
У сарадњи са корпорацијом Microsoft, студентима ће бити обезбеђени Мицрософт едукативни курсеви током обраде компатибилних курсева (Мицрософт званични курсеви) који ће бити укључен у студијски програм у делу извођења вежби, семинара, практикума и педагошких радионица у циљу прожимања теоријских садржаја наставних предмета са практичним и стручним садржајима припремања студената за стручно усавршавање.
Планирани су следећи Мицрософт курсеви:
- Курс: 98-349 Windows Operating System Fundamentals
- Курс: 98-361 Software Development Fundamentals
- Курс: 70-762 Developing SQL Database
- Курс: 98-366 Networking Fundamentals
- Курс: 98-361 Software Development Fundamentals (VB)
- Курс: 98-383 Introduction to Programming Using HTML and CSS
- Курс: 98-369 Cloud Fundamentals
- Курс: 98-364 Win. Srv. Administration Fundamentals
- Курс: 98 365 Database Fundamentals
- Курс: 98-367 Security Fundamentals
- Курс: 70-744 Securing Windows Server
- Курс: 70-346 Managing Office 365 Identities and Requirments
- Курс: 98-381 Introduction to Programming Using Pyton
- Курс: 70-742 Identity with Windows Server
- Курс: 74-343 Managing project with Microsoft project
- Курс: 70-462 Administring Microsoft SQL Server
- Курс: 70-483 Programming in C#
- Курс: 98-375 HTML5 Application Development Fundamentals
- Курс: 70-357 Developing Mobile Apps
Најважнији елемент друштвене оправданости извођења студијског програма “Инжењеринг информационих технологија“ је релевантност звања и занимања за које је свршени студент овог студијског програма оспособљен за домаће и међународно тржиште рада, те могућност запослења дипломираних студената.
Узевши у обзир да су данас сви послови засновани на непосредној или посредној примјени информационих технологија, било као послови у самој индустрији информационих технологија, или послови у осталим привредним гранама који користе у свом раду информационе технологије (хардверско-софтверска средства за рад), као и сваки дио наших живота који је проткан информационим технологијама од мултимедије, преко паметних уређаја до комуникационе инфраструктуре и социјалних мрежа, од учења уз помоћ информационо-комуникационих технологија до здравствене инфраструктуре, можемо констатовати да је човјек постао апсолутни зависник од информационо-комуникационих и мултимедијалних технологија (Интернет, мобилни телефони, дигитална телевизија, друштвене мреже, …), чиме и глобална цивилизација постаје дигитална цивилизација. Јасно је да свршени студенти студијског програма “Инжењеринг информационих технологија” имају огромне могућности за стручно ђеловање и запослење, како код нас, тако и у иностранству, јер овај студијски програм покрива тренутно најпромптније и технолошки најзахтјвеније области у оквиру информационих технологија: програмирање и софтверски инжењеринг с једне стране, рачунарску безбједности и заштиту информација с друге стране.
С обзиром на изузетно широко поље ђеловања, могући су многи модели запослења у области софтверског инжењеринга и рачунарске безбједности, од самосталног наступања на глобалном тржишту (фрее ланцинг), преко рада у тимовима, самосталним ИКТ фирмама, до обављања престижних послова подршке, увођења, развоја и одржавања информационих технологија и средстава у малим, средњим и великим корпорацијима. Послови у области информационокомуникационих технологија су међу најтраженијим пословима на глобалном тржишту рада. Предност ових послова је што имају највиши ниво транспарентности у односу на синхронизацију времена и простора јер се велики дио тих послова може обављати са удаљених локација и као високо креативни послови имају и висок ниво самосталности и аутономије.
Према важећој Класификацији занимања БиХ – КЗБиХ-08 (Агенција за статистику БиХ је увела и примјењује Класификације занимања БиХ – КЗБиХ-08 која се заснива на међународној класификацији занимања ИСЦО-08 и која је објављена у Сл. гласнику БиХ бр. 100/10 и Сл. гласнику РС бр. 40/11) студенти који заврше студијски програм “Инжањеринг информационих технологија” оспособљени су за престижна занимања и послове који су у овом Наставном плану и програму наведени и разврстани према Међународној стандардној класификацији занимања усвојеној 2008 год. од стране Међународне организације рада–ИЛО (“Интернатионал Стандард Цлассифицатион оф Оццупатионс” ознака: ИСЦО-08):
133 Директори/директорке за информациону и комуникациону технологију
1330 Директори за информационе и комуникационе технологије
25 Стручњаци/стручњакиње за информационе и комуникационе технологије
251 Стручњаци/стручњакиње за развој и аналитичари/аналитичарке програмске опреме и рачунарских апликација
2511 Системски аналитичари
2512 Специјалисти за развој софтвера
2513 Веб и мултимедијални стручњаци
2514 Програмери рачунарских апликација
2519 Стручњаци за развој и софтверски и рачунарски аналитичари, н.е.ц.
252 Специјалисти за базе података и рачунарске мреже
2521 Дизајнери и администратори база података
2522 Системски администратори
2523 Специјалисти за рачунарске мреже
2529 Специјалисти за базе података и рачунарске мреже
35 Техничари из области информационо-комуникационих технологија
351 Техничари за корисничку подршку за информационе и комуникационе технологије
3511 Техничари у области информационо-комуникационих технологија
3512 Техничари за корисничку подршку за информационе и комуникационе технологије
3513 Техничари рачунарских мрежа и рачунарских система
3514 Техничари за веб странице
352 Техничари за телекомуникације и радиодифузију
3521 Техничари за емитовање и аудиовизуелно снимање
3522 Техничари за телекомуникације
Опис неких од горе наведених послова:
1330 Менаџер информационо-комуникационих технологија
Главно занимање: „Дипломирани инжењер рачунарства и информатике“
Планирање, управљање и координација развоја, имплементације и одржавања рачунарских и комуникационих система.
Задаци на овим пословима укључују:
- утврђивање потреба корисника, менаџмента, добављача у циљу испуњавања захтева и потреба из спецификација система;
- Креирање и управљање ИКТ стратегијама, политикама и плановима;
- Инсталација ИКТ ресурса и пружање обуке корисника;
- Управљање ИКТ операцијама, које укључује анализу радних процеса, утврђивање приоритета, развој стандарда и постављање рокова
- Праћење безбедности ИКТ система;
- Дистрибуција, праћење и управљање радом системских аналитичара, програмера и других радника из ИКТ система
- Евалуација коришћених технологија и предлог за унапређење система;
- Успостављање и управљање буџетом, контрола трошкова и обезбеђивање ефикасног коришћења ресурса;
- Успостављање и вођење оперативних и административних процедура;
- Надзор над избором, обуком и радом особља;
- Заступање организације на ИЦТ конвенцијама, семинарима и конференцијама;
Примери других занимања класификованих у ову категорију:
- Директор развоја апликација
- директора информационих технологија
- Директор Оперативног менаџмента
- Директор за управљање подацима
- директора за развој ИКТ
- директора информационог система
- директора за мрежну инфраструктуру
Нека сродна занимања која су класификована у друге категорије:
- Дизајнер сајта – 2166
- Вебмастер – 3514
- Администратор сајта – 3514
- Техничар за веб сајт – 3514
2512 Специјалиста за развој софтвера
Главно занимање: „Дипломирани инжењер рачунарства и информатике“
Специјалисти за развој софтвера су обучени да пронађу, анализирају и процене постојеће или нове софтверске апликације, оперативне системе и да дизајнирају, развијају, тестирају и одржавају софтверска решења која треба да задовоље потребе корисника.
Задаци на овим пословима укључују:
- Разумевање, анализа и евалуација потреба за развојем софтверских апликација и оперативних система
- Дизајн и развој софтверских система
- Консултације са инжењерским тимом за процену односа између хардвера и софтвера;
- Развој и управљање процедурама варијације и тестирања;
- Модификације постојећег софтвера за уклањање грешака, имплементацију новог хардвера, побољшање корисничког интерфејса или побољшање перформанси.
- Управљање процесом развоја софтвера и развојем документације;
- Евалуација, развој, унапређење и документовање процедура за окружења оперативног система и апликативног софтвера.
- Координација са купцима за одржавање софтверског система;
Примери других занимања класификованих у ову категорију:
- Програмер аналитичар,
- Софтвер дизајнер,
- Софтверски инжењер
2514 Програмер рачунарских апликација
Главно занимање: „Дипломирани инжењер рачунарства и информатике“
Програмери пишу и одржавају програмски код, описан у складу са техничким упутствима и спецификацијама, за софтверске апликације и оперативне системе.
Задаци на овим пословима укључују:
- писање и одржавање програмског кода према техничким упутствима и спецификацијама, у складу са акредитованим стандардима;
- унапређење и проширење постојећих програма у циљу повећања ефикасности или прилагођавања новим захтевима;
- тестирање програма и софтверских апликација у циљу отклањања потенцијалних недостатака;
- састављање и креирање документације софтверских производа;
- Препознавање техничких проблема и пружање техничке подршке.
2523 Специјалисти за рачунарске мреже
Главно занимање: „Дипломирани инжењер рачунарства и информатике“
Стручњаци за рачунарске мреже истражују, анализирају и предлажу стратегије за развој мрежне архитектуре, њихову имплементацију, као и одржавање и конфигурацију мрежног хардвера и софтвера. Они прате рад мреже, откривају проблеме и оптимизују њене перформансе.
Задаци на овим пословима укључују:
- анализа, развој, интерпретација и евалуација пројектовања комплексних система, као и спецификација архитектуре система, модела података и дијаграма у развоју, конфигурацији и интеграцији рачунарских система;
- проучавање, анализу и праћење мрежне инфраструктуре у циљу обезбеђивања њеног оптималног рада;
- предлаже измене у циљу унапређења рада мрежне инфраструктуре;
- пружа стручну помоћ у откривању и решавању проблема
- инсталира, конфигурише, тестира, одржава и администрира нове и надограђене мрежне системе, апликације базе података, сервере и радне станице;
- припрема и допуњује процедуре одржавања, води документацију мрежне опреме, евидентира грешке, допуне и промене на мрежи;
- прати саобраћај, активност и искоришћеност капацитета у мрежи како би се обезбедио интегритет и оптималне перформансе.
2529 Стручњаци за рачунарску безбедност
Главно занимање: „Дипломирани инжењер рачунарства и информатике“
У ову групу спадају специјалисти за базе података и рачунарске мреже, који нису сврстани у групу 252. У ову групу спадају специјалисти из области заштите информационо-комуникационих технологија.
Задаци на овим пословима укључују:
- израду плана заштите електронских докумената од случајне или неовлашћене измене или брисања;
- оспособљавање корисника и подизање свести о ИТ безбедности, са циљем да се обезбеди што већа безбедност и продуктивност информационог система;
- дискусија са корисницима о питањима као што су: потреба за приступом одређеним ресурсима, кршење безбедносних протокола, промене програма итд.;
- праћење извештаја о компјутерским вирусима у циљу обезбеђивања адекватне заштите система;
- надоградња безбедносних докумената и њихово спајање са новим софтвером, исправљање грешака или промена појединачних статуса приступа;
- праћење коришћења података и регулисање приступа безбедносним подацима на рачунару;
- процена ризика и тестирање система обраде података, у циљу обезбеђења функционалности обраде података и безбедности поступка;
- енкрипција преноса података и имплементација заштитног зида, у циљу заштите поверљивих података и спречавања нежељеног приступа.
Према истраживању Америчког завода за запошљавање, ИТ сектор се налази на врху листе најтраженијих и најатрактивнијих занимања данашњице и сви показатељи показују да ће ту позицију задржати и у будућности. Према овом истраживању “традиционална“ занимања у ИТ сектору попут систем администратора, програмера, ЊЕБ администратора и аналитичара и даље задржавају чврсту позицију, али се данас појављују нова занимања у другим смјеровима у области информационих технологија која се развијају интензивно и за којима експоненцијално расте потражња. Амерички завод за запошљавање наводи та занимања:
- Мрежни администартор
- Стручњак за развој софтвера
- Интернет предузетник
- Стручњак за 3Д анимацију
- Произвођач аудио и видео садржаја
- Стручњак за дигиталну филмску продукцију
- Стручњак за развој симулације животне средине
- Програмер компјутерских видео игрица
- Стручњак за биоинформатику
- Стручњак за медицинско моделирање
Стандардни послови у овој области у САД(*) су категорисани под шифром 15-1133.00 – “Software Developers, System Software”. За ове послове остварују се просјечна примања у 2016. години од 106.860,00 УС $ са укупно 425.000 запослених (подаци за 2016. годину) и предвиђањима новог запослења за 32.700 стручњака у периоду у наредних 8 година.
Занимање 15-1131.00 – „Рачунарски програмери“ зарађују просечан годишњи приход у 2016. од 79,840 америчких долара са укупно 295.000 запослених (подаци из 2016.) и пројекцијама новог запошљавања за 15.400 професионалаца у наредних 8 година.
(*) Подаци преузети са The Occupational Information Network (O*NET) ВЕБ портал https://www.onetonline.org/ који је развијен под покровитељством Управе за рад/запошљавање и обуку САД (УСДОЛ/ЕТА).
Студијски програм “Инжењеринг информационих технологија“ управо оспособљава студенте за већи дио набројаних занимања, што показује да се ради о изузетно атрактивном и битном студијском програму који прати свјетске трендове и као такав апсолутно испуњава друштвену оправданост извођења.
Мора се нагласити да у области рачунарског програмирања постоје и велике могућности за рад и зараду у виду “оутсоурцинг”-а. Суштина овог савременог начина рада је да се послови и радни задаци преузимају путем Интернета, а на исти начин се шаљу и резултати рада. Могућност оваквог рада у домену програмирања су веће од већине других примјена информационих технологија. Свјетско тржиште у области софтверског инжењеринга и рачунарске безбједности је огромно, са далеко већом потражњом за стручним и креативним радом од тренутне понуде коју пружају стручњаци – резиденти у тим земљама. Проблем је што радови у овој области захтјевају висока знања које се стичу студијем на високошколском нивоу, значајне вјештине у кориштењу различитих софтверских алата у области програмирања које се стичу кроз практични дио студија, али и кроз радно искуство и посједовање критичне масе иновативности и креативности. Огромне су предности оваквог начина рада јер млади и талентовани стручњаци могу да раде у властитом радном окружењу, не напуштајући своје локалне заједнице и не путујући у иностранство, при чему се остварују приходи довољни за квалитетан живот и финансирање породице. Тиме се битно доприноси смањењу “одлива мозгова” и ђелимично рјешава питање незапослености.
Студијски програм “Инжењеринг информационих технологија” је интердисциплинарног карактера тако што образује студенте у више ужих области рачунарства и информатике: софтверског инжењеринга, информационих технологија и рачунарске безбједности.
Међутим, студијски програм ” Инжењеринг информационих технологија” је у оквиру интердисциплинарног приступа фокусиран на информационе технологије које дају подлогу тзв. надолазечим новим рачунарским и информационим технологијама у областима примјењених рачунарских мрежа, мобилног рачунарства, рачунарске безбједности, рачунарства паметних уређаја, транспарентним платформским технологијма, дистрибуираном и паралеленом програмирању, дајући истовремено студентима и солидну основу знања из базних рачунарских дисциплина везаних за архитектуру рачунарских система, теорију програмирања, интернет технологије. Такође је далеко већи фонд часова практичне наставе и вјежби који омогућава студентима овладавање комплексним софтверским алатима везаним за све облике примјене рачунарског програмирања и заштите.
У том аспекту се овај студијски програм разликује у односу на сличне студијске програме из ближег и даљег окружења, што чини и његову јединственост, обзиром да образује стручњаке који посједују веће информатичке компетенције у односу на постојеће кадрове у овој области и у односу на већину кадрова који се школују на сличним студијским програмима. Наиме, на сличним студијским програмима у окружењу, фокус је стављен на информационе технологије а мање на напредно програмирање, софтверски инжењеринг и рачунарску безбједност.
Iz navedenih razloga ovaj studijski program je društveno značajan jer popunjava evidentnu prazninu za kadrovima sa vrlo specifičnim profilima i specifično definisanim kompetencijama.
Паневропски универзитет АПЕИРОН и компанија МИЦРОСОФТ већ дуги низ година имају одличну сарадњу на различитим пољима. АПЕИРОН је био један од првих Мицрософт ИТ Ацадемy Програм мембер на овом простору. Чланство Паневропског универзитета у овом едукативном Мицрософт програму својевремено је лично потписао Стеве Баллмер, а наставак успјешне сарадње потврдио ЦЕО Сатyа Наделла. Врхунац сарадње је потписивање Меморандума о разумијевању, чиме је обезбијеђено учешће компаније Мицрософт у развоју студијског програма “Инжењеринг информационих технологија”. Меморандумом је предвиђена и опција остваривања будуће сарадње у самој имплементацији студијског програма “Инжењеринг информационих технологија”.
MOC Microsoft Official Courses
Многи предмети обухваћени наставним планом и програмом студијског програма „Инжењеринг информационих технологија“ значајно се преклапају са наставним садржајем Мицрософт званичних курсева и представљају добру основу за каснију припрему за полагање тих испита у овлашћеним испитним центрима (Паневропски универзитет је лиценцирани испитни центар у системима “PEARSON VUE” i “CERTIPORT).
Преглед MOC Microsoft Official Courses према предметима