Лабораторијско-медицинско инжењерство

Функција курса
Документи за преузимање
Опис класе
АКАДЕМСКЕ ТИТУЛЕ
а/ Bachelor степен првог циклуса у трајању од 3 године (6 семестара) – 180 ЕЦТС
- Дипломирани инжењер медицинске лабораторије – 180 ЕСПБ
б/ Студије првог циклуса у трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕЦТС
- Дипломирани инжењер медицинске лабораторије – 240 ЕСПБ
Техничари медицинске и патолошке лабораторије изводе клиничке тестове на узорцима тјелесних течности и ткива у сврху добијања података о здрављу пацијента или узроку смрти.
Задаци укључују:
- хемијска анализа телесних течности, укључујући кичмену течност, крв и урин, да би се утврдило присуство нормалних и абнормалних компоненти;
- обављање, подешавање и одржавање опреме кориштене у квантитативној и квалитативној анализи, као што су спектрофотометри, калориметри, фотометри и компјутерски контролисана средства за анализу;
- унос података добијених анализом лабораторијских тестова и клиничких резултата у архивске системе и саопштавање резултата медицинским Стручњацима и другим здравсрвеним радницима;
- анализа узорака биолошког материјала на хемијски садржај или реакцију;
- подешавање, чишћење и одржавање лабораторијске опреме;
- анализа лабораторијских истраживања ради провере тачности резултата;
- прављење и надгледање програма како би се осигурала тачност лабораторијских резултата и развој, стандардизација, вредновање и измјена поступака, техника и тестова кориштених у анализи узорака;
- узимање узорака, брига, изолација и идентификација микроорганизама за анализу;
- испитивање ћелија са промјеном боје како би се установиле абнормалности;
- инокулација оплођених јаја или других бактериолошких подлога организмима.
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- базично знање професије
- основна знања из области студија
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свест о степену неизвесности и ризицима који су укључени у доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност да се расправља и брани одлуку.
- комуникационе вештине
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се одвија решавање проблема;
- Дефинисање претпоставки и циљева за решавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организација извршења задатака/задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументација и спровођење одлуке;
- Разумевање и свест;
- Лидерске вештине;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вештине
- способност прилагођавања новим условима
- способност да направе усмену и писмену презентацију на свом матерњем језику
- истраживачке вештине
- капацитет за учење
- способност за самосталан рад
Кључне предметно-стручне компетенције
Ученици треба да буду у стању да:
- Да покажу знање о основама и историји њихове главне области студија/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да демонстрира разумевање укупне структуре области студија и повезаности са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумеју и могу применити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој области студија;
- Да правилно примењује одговарајуће дисциплинске методе и технике;
- Да демонстрира разумевање истраживачких метода у релевантној области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције укључују:
- Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
- Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
- Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
- Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима усвојеним на Бергенској конференцији (19-20. маја 2005.):
Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
Специфичне компетенције које студенти стичу на програму Лабораторијско-медицинско инжењерство:
Студиј лабораторијеске медицине подразумијева едукацију здравственог експерта са стручним знањем које му омогућава рад на сложеним аналитичким поступцима у медицинско-лабораторијској дијагностици и аналитици. Да би ти циљеви били оствариви, инжењер лабораторијске медицине мора посједовати психофизичке особине које укључују нормално психичко и физичко здравље, добар вид и разликовање боја, прецизност и уредност у раду.
Будући да у свом раду долазе у контакт с болесним, трауматизираним, немоћним, оперираним, и неконтактибилним особама, посебно је наглашена карактеристика комуникативности и позитивног психолошког приступа пацијенту.
Предуслов за рад у лабораторију било које врсте су обавезно познавање страног језика (по могућности енглеског), кориштење стручне литературе, познавање рада на рачунару, придржавање правила медицинске етике, праћење и напредовање у струци, укључивање у истраживачке активности и пријенос знања на млађе сураднике.
По завршетку студија дипломанти ће имати усвојена знања и вјештине за обављање свих врста лабораторијске дијагностике те ће тако бити способни:
- радити по начелима медицинске етике, поштујући међународне кодексе понашања у здравству
- савладати предуслове рада у лабораторију: организација у функционирању лабораторија као и повезаност са осталим ођелима,
- бави се стручном терминологијом,
- познаје хијерархију у здравству, законске и друге прописе и друге регулативне акте,
- да обезбеди безбедно чување опреме,
- остварити успешну комуникацију са особљем, посебно са пацијентима,
- извршавање свих послова медицинско-лабораторијског инжењера у лабораторијској медицини као и лабораторијске медицине као ђела свеукупне медицине.
Високо технологизирана савремена медицина подразумјева тимски рад различитих експерата у којем једну од битних карика има управо лабораторијска медицина као фундаментална, полазна основа у откривању болести, лијечењу и изљечењу болесника. Савремена медицина практикује нови приступ феномену здравља и здравственој политици кроз дефиницију здравља Свјетске здравствене организације: “Здравље се ствара бригом за самог себе и за друге, оспособљеношћу да се одлучује и да се контролишу животне околности, те осигурањем живота у таквом друштву, које ће омогућити свим својим члановима да постигну здравље. ” (Оттања, 1986.).
У том контексту, превенцији, дијагностици и љечењу битан допринос дају инжењери медицинско лабораторијске дијагностике. Својим квалитетно изведеним и добро интерпретираним претрагама помоћи ће у стварању тачне слике стања појединца што омогућује правилно, најчешће успјешно лијечење.
Да би се постигли ови циљеви потребно је едуцирати медицинско-лабораторијског инжењера према програму редовног студија у трајању од најмање три године, а подразумијева се претходно дванаестогодишње образовање.
По завршетку студија дипломант ће бити припремљен за обаваљање послова:
- организовање сакупљања, транспорта и складиштења биолошког материјала
- организације послова из подручја редовног радног програма на анализама биолошког материјала, усмјеравањем и контролом рада здравствених техничара и инжењера лабораторијске медицине
- одржавање и баждарење појединих уређаја уз примену принципа квалитета рада
- извођења сложених претрага из свих подручја лаораторијске медицине са знањем руковања једноставним и сложеним апаратима који раде на принципу спектрофотометрије, флуориметрије, полариметрије, нефелометрије, турбидиметрије, дензитометрије, атомске апсорпционе спектрофотометрије, плинске кроматографије, електрофорезе
- доказивање и одређивање супстрата, активности ензима, хормона, витамина, лекова
- припрема хемограма (ККС, РДВ, МЦВ, МЦХ, МЦХЦ), одређивање броја леукоцита, ретикулоцита, ДКС, тромбоцита, ПДВ, тромбокрита, МПВ и други цитохемијски и хематолошки тестови, укључујући тестове коагулације и трансфузије
- стерилни рад у посебним условима - стерилизација, деконтаминација
- изолација и доказ бактерија, вируса, паразита и гљивица у свим дијагностичким сегментима
- израде хистолошких, патохистолошких и цитолошких препарата у свим њиховим фазама у свим врстама лабораторија у медицини, и у сродним научним дисциплинама (ветерина, биологија, фармацеутска индустрија и сл.)
Iako je inženjer laboratorijske medicine član tima, on ipak mora biti sposoban raditi samostalno, u dežurstvima i smjenama, te potpuno kontrolisati kvalitetu svog rada.
Лабораторијско-медицински инжењери су квалификовани за:
- хемијска анализа телесних течности, укључујући кичмену течност, крв и урин, да би се утврдило присуство нормалних и абнормалних компоненти;
- обављање, подешавање и одржавање опреме кориштене у квантитативној и квалитативној анализи, као што су спектрофотометри, калориметри, фотометри и компјутерски контролисана средства за анализу;
- унос података добијених анализом лабораторијских тестова и клиничких резултата у архивске системе и саопштавање резултата медицинским Стручњацима и другим здравсрвеним радницима;
- анализа узорака биолошког материјала на хемијски садржај или реакцију;
- подешавање, чишћење и одржавање лабораторијске опреме;
- анализа лабораторијских истраживања ради провере тачности резултата;
- прављење и надгледање програма како би се осигурала тачност лабораторијских резултата и развој, стандардизација, вредновање и измјена поступака, техника и тестова кориштених у анализи узорака;
- узимање узорака, брига, изолација и идентификација микроорганизама за анализу;
- испитивање ћелија са промјеном боје како би се установиле абнормалности;
- инокулација оплођених јаја или других бактериолошких подлога организмима.