Менаџмент јавне управе

У студијском програму "Менаџмент јавне управе" образују се стручњаци у области јавне управе (локалне управе и самоуправе те јавних установа са управним овлаштењима) који по законским овлаштењима обављају специфичне управноправне послове који се односе на лична стања грађана, удружења грађана, пописа бирача, управни поступак, наџор над провођењем управног поступка и другостепени управни поступак, у складу са ђелокругом рада појединога тијела државне управе или канцеларије.

Ти послови укључују:

• послове прописане законом о управном поступку; 
• решавање предмета у првој и другој фази управног поступка; 
• уређење административних евиденција и прописаних листа; 
• повезане послове у складу са делокругом рада одређеног органа државне управе; 
• припрема прописаних јавних исправа; 
• надзор законитости и ефикасности рада других службеника.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
• Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
• Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
• Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
• Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Дипломирани студенти јавне управе ће бити инволвирани у управним, административним и организационим пословима у домену јавних установа, органа и организација јавне управе и локалне самоуправе, у планирању и менаџменту људских ресурса, те у пословима везаним за односе са јавношћу. То води према фокусирању ка специфичним компетенцијама и способностима које су неопходне у различитим типовима организација и различитим областима како би дипломирани студенти били припремљени за сталне и убрзане промјене друштвеног окружења.

СПЕЦИФИЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ програма произилазе из наставних модула студијског језгра у области јавне управе и менаџмента подразумјевају познавање институционалног и друштвеног окружења како би студенти могли да користе респективне правне и друге инструменте разумјевајући параметре макро/микро – управног окружења и идентификујући утицаје ових елемената на организацију и управне функције. То подразумјева способност идентификовања битних карактеристика и функционалних подручја јавне организације како би били способни да дефинишу промјене у организацији и да се изборе са промјенама у друштвеном и институционалном окружењу.

Студенти су обучени да разумјевају детаље управних функција, типове послова и управних операција, специфичности различитих типова и величина јавних органа, организација и институција, управних и административних регија, различитих сектора управе и да повежу ове факторе са основним знањима. Компетенције анализе, синтезе и критичног промишљања у управним, административним и менаџерским областима омогућавају успјешно управљање администрацијом (алати и концепти), планирање, контролу и ревизију административне организације и израду консултантских планова.

Студенти такође преузимају основне компетенције у споредним подручјима која су индиректно везана за административни процес као што су: управно право, управни спорови и поступци, технологија и инжењеринг – разумјевање технолошке позадине административних процеса и веза са истраживањем јавног мнијења, технолошка предвиђања, социјална и маркетинг психологија и статистички методи и алати.

U oblasti logistike studenti preuzimaju kompetencije vezane za hartije od vrijednosti, različite instrumente budžetskih plačanja i budžetskog poslovanje, te osnovna marketing menadžment znanja potrebna za menadžerske funkcije u javnoj upravi.

Програми првог циклуса студијског програма "Менаџмент јавне управе" усмјерени су на стицање знања из области: јавне управе и локалне самоуправе, административног пословања, менаџмента људских ресурса у јавном сектору, јавних финансија, техника рада и алата које се користе у менаџменту у јавној управи и економији јавног сектора.

Студенти такође требају да се упознају и са скупом основних организационих и комуникационих вјештина, заједно са способношћу да анализирају и структуирају проблеме у сектору јавне управе.

Основна сврха студијског програма Јавне управе је образовање кадрова који су способни за високозахтјеван рад у менаџменту јавне управе, а који захтјевају специјализовано менаџмент образовање у овој области.

Циљеви студијког програма "Менаџмент јавне управе" су оспособљавање студената за практичну примјену основних законитости у рјешавању практичних проблема у области јавне управе, стицање практичних и теоријских знања примјењивих у јавној управи, стицање менаџмент-вјештина потребних за доношење квалитетних одлука у јавној управи, оспособљавање студената за практичну интерну и екстерну комуникацију и развијање способности самосталног и тимског рада у јавној управи.

Да би постигли ове образовне циљеве у студију првог циклуса студенти треба да искусе различите типове наставних метода као што су традиционална предавања и вјежбе, семинари, истраживачки семинари, пројектни задаци, педагошке радионице, проблемски орјентисане радионице, демонстрациони часови, студентска пракса и практичан рад, радно орјентисане вјежбе, моделирање административних и управних процеса, рад на терену, истраживачки рад,…

То значи да образовни исходи предмета треба да буду постигнути одговарајучим наставним и испитним методама, гђе студенти презентују не само ниво свога основног знања, већ и своју способност да користе инструменте за подршку административно-управном процесу, да организују свој рад, да комуницирају у контексту свога рада и да аргументују резултате. Након студија првог циклуса, студенти би требали да имају могућност запослења, мобилности у даљим студијима, или могућност каснијег укључивања у систем "учења за живот".

Настава другог циклуса се базира на језгреним знањима првог циклуса. Према наставном усмјерењу може да буде вертикална, хоризонтална или интердисциплинарна што зависи од знања која су стечена током студија првог циклуса. У другом циклусу, као и у првом, користе се различити наставни и испитни методи којима се стимулише не само преузимање знања у предметним областима, већ такође и припрема студента да проналазе релевантне инструменте за рјешавање проблема, као и њихову способност да се организују и комуницирају и коначно да буду у стању да презентују рјешење проблема у домену јавне управе. Циљ је да студенти стекну специфична знања и вјештине примјењиве у јавној управи те да се охрабре и подстакну на стручну и научну радозналост и креативност за перманентно учење и професионални развој у домену јавне управе.

На основу образовног профила менаџера и менаџера специјалисте јавне управе, у домену дипломског и постдипломског студија Универзитет је креирао велики број оперативних и примјењених усмјерења/субспецијализација, које квалификују студенте за стручне и управљачке послове у специјализираним маркетинг агенцијама, конзултантским агенцијама, органима локалне управе и органима државне управе, јавним установама, невладиним и непрофитним организацијама, политичким организацијама, агенцијама које се баве односима са јавношчу, те фирмама које се баве информационим технологијама.

Дипломирани студенти и дипломирани студенти-специјалисти јавне управе на студијском програму јавне управе оспособљени су за престижна занимања: менаџери државне управе, администратори институционалних система и система јавне управе, буџетски експерти и менаџери јавних финансија, менаџери односа с јавношћу, менаџери кадровских послова, комуниколози и медијски аналитичари, систем-аналитичари и менаџери-пројектанти информационих система јавне управе, менаџери образовања, културе и умјетности, менаџери–савјетници политичких партија, експерти за Европску унију.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Ученици треба да буду у стању да:

• Користити и вредновати алате за анализу јавних институција, органа управе и организација и њиховог друштвеног и институционалног окружења;  
• Да ради у одређеним областима деловања органа управе и да се у одређеној мери специјализује у тој области;  
• Да успостави везу са другим функцијама у домену администрације   
• Да има самосвест  
• Да аргументују принципе које користе у проналажењу решења за проблеме углавном на оперативном и тактичком нивоу;  
• Да брани предложено решење;  
• Да су припремљени за доношење одлука углавном на оперативном и тактичком нивоу.