Менаџмент у здравству

Руководиоци здравствених установа за задравствене услуге са 10 и више запослених управљају активностима установе у пружању пословних услуга вањским корисницима (планирају, организују, воде и контролишу), уз наџор главног директора и извршних директора те уз савјетовање са директорима осталих организационих јединица предузећа.

Ти послови укључују:

планирање, организовање, вођење и контролу пружања услуга вањским корисницима, као што су различите врсте здравствених услуга, здравствено осигурање, послови са анализама, обрада података, истраживање тржишта, рачуноводство, лабораторијски инжињеринг, чишћење објеката, техничка испитивања и анализе, рекламирање и паковање;

• осигуравање ђелотворног кориштења материјалних и финансијских средстава те особља и испуњавање планова;
• планирање и вођење дневних операција;
• контрола трошкова;
• успостављање и руковођење оперативним и административним пословима;
• наџирање примјене прописа о сигурности на раду и сличних поступака;
• надгледање избора, обуке и рада кадрова;
• заступање организационе јединице из надлежности у оквиру предузећа или ван њега;
• надзор других сарадника.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Дипломирани студенти здравствене његе ће углавном бити инволвирани у различитим аспектима управљања и руковођења организационим јединицама, установама, органима и организацијама у области здравства, те у планирању и менаџменту људских ресурса и организовању процеса рада.

То води према фокусирању ка сљедечим генеричким способностима које су неопходне у различитим типовима организација и различитим областима како би дипломирани студенти били припремљени за сталне и убрзане промјене радног окружења.

Специфичне компетенције студената на програму „Менаџмент у здравству“.
Менаџери одн. руководиоци у здравству имају обавезе и одговорности не само да осигурају да њихове организације добију најјачу могућу медицинску, оперативну, логистичку и финансијску подршку, како би подмирили потребе пацијената, њихових породица и локалних заједница, већ и да осигурају да болнице и друге организације здравствене заштите, у својим локалним заједницама, служе као мреже за подршку и сигурност, обезбјеђујући основну и текућу његу свим категоријама становни-штва, а посебно угроженим категоријама, као и поуздане, ажурне и доступне информације о угрожености јавног здравља и јавних добара у временима криза.

То су искусни и стручни професионалци, који искрено брину о квалитету неге коју пацијенти добијају (јер по пореклу своје професије потичу из здравственог сектора). Они нису само налози, већ партнери са лекарима, медицинским сестрама и другим стручним особљем у здравственом сектору.

Економска питања играју све већу улогу у управљају здравственим установама. Из тога разлога управљање болницама, фармацеутским компанијама или установама хитне помоћи захтјева не само квалификације у области медицинских наука, већ и професионална знања из области менаџмента. Ова знања се обезбјеђују студијским програмима који су дизајнирани према посебним захтјевима специфичних области или улоге и мјеста у оквиру основне ђелатности.

Значајне промјене које се дешавају у области здравства посљедица су интензивног технолошког развоја и примјене напредних технологија у медицинској струци, промјена у старосној структури становништва, промјена у стандардима услуга здравствене његе и заштите, промјене у приступу појединаца комплексу очувања и унапређења властитог здравља и квалитета живота, иновативних приступа у финансирању и плаћању услуга његе и здравствене заштите, те дизајнирању динамичних система испоруке услуга у области здравствене заштите.

Болнице и клинике нису само медицинске установе већ истовремено и социјалне и пословне установе. Стога њима морају управљати администратори који су обучени да преузму одговорност управљања и који разумију одн. који су у стању да интегришу различите професионалне, економске и социјалне факторе рада здравствених установа.

Главни разлози за оснивање студије ове врсте су:

• унапређење здравствене заштите;
• проширене могућности за академско образовање ученика средњих медицинских школа;
• велико интересовање медицинских сестара и техничара за проширење образовања и отварање могућности додатног образовања у контексту цјеложивотног учења (доживотно учење);
• позитивна искуства развијених земаља;
• потребе за стручним знањима из области менаџмента у здравству;
• велика потреба за кадровима наведених профила у развијеним земљама, што отвара могућност запошљавања у иностранству.

Савладавањем наставног плана и програма студенти стичу не само одговарајућа знања везана за теоријско разумијевање предмета, већ такође и специфичне вјештине односно способности и компетенције везане за практичну и оперативну примјену тих знања, те вјештине неопходне за стицање одговарајућих професионалних квалификација студената.

Област менаџмента у здравству нуди јединствене изазове у професији, али и одговарајуће награде, како финансијске тако и психолошке одн. емоционалне. У том погледу, руководиоци у области здравствене његе имају могућност да значајно допринесу побољшању здравља у локалним заједницама у којима њихове здравствене установе пружају услуге, а тиме и да унаприједе квалитет живота својих суграђана.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

На основу образовног профила дипломираног bachelora и дипломираног специјалисте здравствене његе,  у домену дипломског, специјалистичког и пост-дипломског студија Универзитет је креирао велики број оперативних и примјењених субспецијализација/усмјерења, које квалификују студенте за стручне одн. експертне, административне, управљачке и консултантске послове у сектору здравства и то у јавним и приватним здравственим установама, рехабилитационим установама и бањама, спортским организацијама и установама, инспекцијским установама, здравственим фондовима и органима локалне управе одн. органима државне управе.

Дипломирани студенти менаџмента у здравству запошљавају се на позицијама професионалаца у области финансија, логистике, маркетинга, планирања и обраде података у здравству.

Дипломирани студенти и дипломирани студенти-специјалисти на студијском програму “Менаџмента у здравству” оспособљени су за престижна занимања и послове: референти, секретари, администратори, руководиоци и савјетници јавних и приватних здравствених установа и фондова, директори медицинских установа, руководиоци служби за медицинско -административне и документационе послове, руководиоци техничких и логистичких служби и служби одржавања, референти кадровских послова и односа с јавношћу.