Наставничка информатика

Студијски програм „Наставник информатике“ омогућава развој специфичних психолошких и вредносних карактеристика дипломаца које су важне за развој њихове каријере, али и њихове укупне личности:

• Подстицање развијања код студената самосталности и самопуздања у сопствено знање, свесност својих квалитета, начина представљања себе.
• Неговање високих академских вредности, као што су интегритет, колективни дух, слобода мишљења, одговорност, толеранција, објективност, лични примјери и захтевност према својим постигнучима.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Потребе за кадровима у области „наставничке“ информатике су огромне. Тренутна номенклатура занимања институционално дефинише занимање као „Професор информатике„. Друштвено занемаривање ове професије додатно је отежано високим захтевима стручне квалификације, коју карактерише интердисциплинарно знање и подједнако савладавање знања и сложених вештина и техника практичног рада на рачунарским и мрежним системима.

У овом систему вредности, истраживачке активности везане за компјутеризацију целокупног педагошког процеса, увођење „учења на даљину“ (distance learning), „отворено учење“ (open learning) и „виртуелни студији“ (virtual studies ), и имплементацију савремене информационо-комуникационе технологије у свакодневну наставу.

СПЕЦИФИЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ Студирање наставничке информатике оријентисано је на стицање наставних, организационих и специфичних стручних компетенција студената које им омогућавају да воде наставни процес за предмет „Информатика“ у различитим школским годинама основних и средњих школа, уводе информационе технологије у друге предмете наставног плана и програма, имплементирају рачунарске, мрежне и софтверске технологије у информационом систему школе у ​​целини. Студенти ће бити у могућности да уведу системе „учења на даљину“ у своја радна окружења (distance learning), системи „отвореног учења“ (open learning), „виртуелни студији“ (virtual studies ) и „целоживотно учење“ (life-long learning).

Своје основне компетенције изграђене током студија бит ће у стању да примјењују и у новим подручјима едукације (остало образовање, стручно усавршавање итд.) и да задовоље потребе и очекивања различитих циљних група. Бит ће оспособљени да примјењују и развијају концепте који одговарају потребама еманципације различитих друштвених група укључујући и особе са посебним потребама.

Савладавањем наставног програма студенти стичу не само одговарајућа знања везана за теоријско разумијевање предмета, већ такође и специфичне вјештине односно способности и компетенције везане за његову практичну и оперативну примјену, те вјештине неопходне за професионалну квалификацију студената.

Савремени свијет улази у информатичку цивилизацију у којој су најзначајнији ресурси информације и средства за аквизицију, пренос, обраду и дисеменацију информација. Медији постају информациони сервиси а Интернет постаје универзални мултимедијални мега-медиј размјене и пласирања информација у интерактивном облику.

Стога су општи циљеви студијског програма “Пословна информатика” као својеврсног инжењеринга информационих технологија који је примјењен првенствено у пословном процесу, да обезбједи преношење примјенљивих и актуелних знања из области информационих технологија и бизниса ипроизведе ИТ стручњаке нове генерације који су оспособљени за успешан улазак на динамично тржиште информационих технологија.

Основна општа мисија Факултета информационих технологија је:

• Оснивање компетентне високо-школске институције базиране на наставним плановима и програмима савремених рачунарских, мрежних и комуникационих технологија, чији је основни циљ да се понуде дубока и оперативна знања из научних подручја рачунарских наука, информационих технологија, информационих система, рачунарског инжењеринга, као и способности у практичним примјенама савременог менаџмента.
• Имплементирање савременог дидактичког приступа кроз диајалог-систем и менторски подржан процес студирања, који комбинује основне студије са практичним ангажовањем студенат на терену и у студентским истраживачким радовима.

Обзиром на изузетну динамику у научним пољима која покривају рачунарске науке и информационе технологије, те обзиром на велику компететивност тржишта информационих технологија, примарни задатак студијског програма пословне информатике (инжењеринга информационих технологија) је да студенте оспособи за даље колаборативно и самостално стицање знања, како кроз методолошки аспект наставних садржаја, тако и кроз специфичан интердисциплинарни и акциони приступ у елаборацији тих садржаја.

Образовни циљ је усвајање модула академско-општеобразовних знања из дисциплина које омогућавају разумјевање и техничку комуникацију са другим техничким струкама и афирмишу мултидисциплинарност радних тимова, на које ће информатичари бити нужно упућени на пословима на којима буду радили.

Такође, стицање научних и стручних знања из рачунарства које обезбеђује њихову примену у пракси, односно стицање стручних и примењених знања из информационих технологија која омогућавају пренос знања у радним и технолошким процесима.

Циљ је оспособљавање за брзо и ефикасно укључивање свршених студената у производни процес и ефикасно професионално ангажовање на радном месту.

Такође је циљ изградња професионалне етике у раду и одговорности на послу, које су значајне у области софистицираних информационих технологија у којима су могуће велике злоупотребе радне и интерперсоналне етике.

Студијски програм квалификује студенте за стручан педагошки рад професора информатике на свим школским нивоима осим универзитетског, за стручне послове у пословном окружењу, као и стручне послове у фирмама које се баве информационим технологијама  (софтвер, хардвер, мрежни и ВЕБ инжењеринг, пружање интернет услуга и маркетинг).

Дипломирани студенти и дипломирани студенти-специјалисти на студијским програмима "Наставник информатике" су квалификовани за занимања као што су:

(1) у стручним примјенама: професоре информатике, комуникологе, систем-аналитичаре и пројектанте информационих система, софтвер-дивелопере и ЊЕБ дизајнере, менаџере за одржавање информационих система и рачунарских мрежа, експерте едукативних ИС, стручне сараднике на истраживању и планирању.

(2) у пословним примјенама: менаџери пословних информационих система и информационих система јавне управе, менаџери пословних финансија и инвестициони менаџери, савјетници за тржишно пословање у ИТ сектору, менаџере контроле квалитета.

Програм за наставнике информатике заснива се на следећим општим принципима који утичу на образовне исходе:

• Информатика је област која значајно превазилази границе рачунарске технологије. Појединачне дисциплине обухваћене рачунарством не могу обухватити читав низ предмета који чине наставни план и програм информатике;
• Рачунарска наука заснива своје темеље на широком спектру различитих дисциплина. Од студената се тражи да прихвате концепте из многих различитих научних дисциплина и науче да интегришу теорију и праксу;
• Брза промјена рачунарских наука захтјева сталан увид у промјене у курикулуму;
• Развој наставних програма уважава примјену ИЦТ у педагошкој пракси и промјене у самој педагошкој технологији као и знаћај цјеложивотног учења;
• Поред фундаменталних знања сви студенти стичу и одређене кључне вјештине;
• Знање је засновано на међународним искуствима;
• Образовање обухвата стручну праксу као саставну компоненту основних студија;

Ученици треба да буду у стању да:

1. Користити и вредновати алате за анализу образовног информационог система у различитим образовним институцијама и интеракцију са његовим институционалним окружењем;
2. Да ради у одређеним областима развоја, имплементације и одржавања информационих ресурса образовних установа и да се у одређеној мери специјализује у тој области;
3. Да успостави везу са другим функцијама у школама;
4. Да поседује самосвест и етику професора и педагога;
5. Да аргументује принципе разрађене на часу;
6. Одбранити презентовани наставни садржај пре критичког испитивања публике;
7. Да су припремљени за континуирани наставни процес користећи савремене педагошке принципе и савремене ИКТ технологије у настави.