Наставничка информатика

Карактеристика курса
Документи за преузимање
Опис класе
АКАДЕМСКA ЗВАЊА
а/ Бацхелор степен првог циклуса у трајању од 3 године (6 семестара) – 180 ЕЦТС
- Дипломирани инжењер рачунарства - 180 ЕСПБ
- Diplomirani profesor tehničkog obrazovanja i informatike – 180 ESPB
б / Студије првог циклуса у трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕСПБ
- Дипломирани информатичар – 240 ЕСПБ
- Diplomirani profesor računarstva i informatike – 240 ESPB
Studijski program „Nastavnik informatike“ omogućava razvijanje specifičnih psiholoških i vrednosnih karakteristika diplomaca koje su važne za razvoj njihove karijere, ali i ukupne ličnosti:
- Podsticanje učenika na razvijanje samostalnosti i samopouzdanja u sopstvenom znanju, svesti o svojim kvalitetima, načinima predstavljanja.
- Negovanje visokih akademskih vrednosti, kao što su integritet, kolektivni duh, sloboda mišljenja, odgovornost, tolerancija, objektivnost, lični primeri i zahtevnost svojih dostignuća.
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- базично знање професије
- базично знање студијске области
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свијест о степену неизвјесности и ризицима који су везани за доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност аргументовања и одбране одлуке.
- вјештине комуникације
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се рjешава проблем;
- Дефинисање претпоставки и циљева за рјешавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организацију за извршење послова / задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументовање и спровођење одлуке;
- Разумjевање и свјесност;
- Вјештине руковођења;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вјештине
- способност адаптације новим условима
- капацитет да ураде усмену и писану презентацију на матерњем језику
- истраживачке споспобности
- капацитет да учи
- способност самосталног рада
Кључне предметно-стручне компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- Да покажу познавање основа и историје своје главне студијске области/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да покажу разумјевање укупне структуре студијске области и повезаност са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумију и да могу примјенити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој студијској области;
- Да исправно примјењују одговарајуће дисциплинарне методе и технике;
- Да покажу разумјевање метода истраживања у одговарајућој области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције обухватају:
- Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
- Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
- Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
- Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима који су усвојени на Бергенској конференцији (19-20 Маy 2005):
Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
Kadrovske potrebe u oblasti informatike „nastavnika” su ogromne. Sadašnja nomenklatura zanimanja institucionalno definiše zanimanje „ Profesor informatike “. Društvena zapuštenost ove profesije dodatno je otežana visokim zahtevima stručne kvalifikacije koju karakterišu interdisciplinarno znanje i ravnopravno ovladavanje znanjima i složenim veštinama i tehnikama praktičnog rada na računarskim i mrežnim sistemima.
U ovom sistemu vrednosti, istraživačke aktivnosti vezane za informatizaciju celokupnog pedagoškog procesa, uvođenje „učenja na daljinu” ( učenje na daljinu ), „otvorenog učenja” ( otvoreno učenje ) i „virtuelnih studija” ( virtuelne studije ), i implementaciju savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnoj nastavi.
SPECIFIČNE KOMPETENCIJE Studij informatike nastavnika je orijentisan na sticanje nastavnih, organizacionih i specifičnih stručnih kompetencija učenika koje im omogućavaju vođenje nastavnog procesa za predmet „Informatika“ u različitim školskim godinama osnovnih i srednjih škola, uvođenje informacionih tehnologija. u ostalim nastavnim predmetima i implementacija računarskih, mrežnih i softverskih tehnologija u informacioni sistem škole u celini. Studenti će moći da u svojim radnim okruženjima uvedu sisteme „učenja na daljinu“ (distance learning) sisteme „otvorenog učenja“ (open learning), „virtuelnog studija“ (virtuelne studije) i „celoživotnog učenja“ (celoživotno učenje) .
Oni će moći da primene svoje osnovne kompetencije izgrađene tokom studija u novim oblastima obrazovanja (ostalo obrazovanje, stručno usavršavanje, itd.) i da zadovolje potrebe i očekivanja različitih ciljnih grupa. Oni će moći da primene i razviju koncepte koji zadovoljavaju potrebe emancipacije različitih društvenih grupa, uključujući i osobe sa posebnim potrebama.
Savladavanjem nastavnog plana i programa studenti stiču ne samo odgovarajuća znanja vezana za teorijsko razumevanje predmeta, već i specifične veštine ili sposobnosti i kompetencije koje se odnose na njegovu praktičnu i operativnu primenu, kao i veštine neophodne za stručno osposobljavanje studenata.
Савремени свет улази у информациону цивилизацију у којој су најважнији ресурси информације и средства за стицање, пренос, обраду и ширење информација. Медији постају информациони сервиси, а Интернет универзални мултимедијални мега-медиј размјене и постављања информација у интерактивној форми.
Стога су општи циљеви студијског програма „Пословна информатика“ као својеврсни инжењеринг информационих технологија који се примењује првенствено у пословним процесима, обезбедити пренос примењивих и актуелних знања из области информационих технологија и пословања и произвести нову генерацију ИТ стручњаци обучени за успешан улазак на динамично тржиште.информационе технологије.
Основна општа мисија Факултета информационих технологија је:
- Оснивање надлежне високошколске установе засноване на наставним плановима и програмима савремених рачунарских, мрежних и комуникационих технологија, чији је главни циљ понудити дубоко и оперативно знање из научних области рачунарства, информационих технологија, информационих система, рачунарског инжењерства, као и вештине у практичној примени савременог менаџмента.
- Имплементација савременог дидактичког приступа кроз систем дијалога и менторски рад, који комбинује основне студије са практичним ангажовањем студената на терену и у студентским истраживачким радовима.
С обзиром на изузетну динамику у научним областима које покривају рачунарство и информационе технологије и с обзиром на велику конкурентност тржишта информационих технологија, примарни задатак студијског програма пословне информатике (инжењерство информационих технологија) је оспособљавање студената за даљу сарадњу и самосталност стицање знања. аспект наставних садржаја, као и кроз специфичан интердисциплинарни и акциони приступ у разради тих садржаја.
Образовни циљ је усвајање модула академског и општеобразовног знања из дисциплина који омогућавају разумевање и техничку комуникацију са другим техничким професијама и афирмишу мултидисциплинарност радних тимова, на шта ће информатичари нужно бити упућени у послове на којима ће радити.
Такође усвајање научних и стручних знања из рачунарства која обезбеђују њихову примену у пракси, тј. усвајање стручно-примењених знања из информационих технологија које омогућавају пренос знања у раду и технолошким процесима.
Циљ је оспособљавање за брзо и ефикасно укључивање дипломаца у производни процес и ефикасно професионално ангажовање на радном месту.
Такође има за циљ изградњу професионалне етике на послу и одговорности на послу, које су важне у области софистициране информационе технологије у којој су могуће велике злоупотребе посла и међуљудске етике.
Studijski program osposobljava studente za stručno pedagoški rad nastavnika informatike na svim nivoima škole osim univerziteta, za stručne poslove u poslovnom okruženju, kao i stručne poslove u preduzećima koja se bave informacionim tehnologijama (softver, hardver, mrežni i WEB inženjering, Internet pružanje usluga i marketing) .
Diplomci i svršeni studenti-specijalisti na studijskim programima „Nastavnik informatike“ osposobljavaju se za zanimanja kao što su:
(1) u profesionalnim primenama: profesori informatike, komunikologi, sistemski analitičari i dizajneri informacionih sistema, programeri softvera i WEB dizajneri, menadžeri za održavanje informacionih sistema i računarskih mreža, stručnjaci obrazovnih IS, stručni saradnici u istraživanju i planiranju.
(2) u poslovnim aplikacijama: menadžeri poslovnih informacionih sistema i informacionih sistema javne uprave, menadžeri poslovnih finansija i investicioni menadžeri, savetnici za tržišno poslovanje u IT sektoru, menadžeri kontrole kvaliteta.
Program za nastavnike informatike zasniva se na sledećim opštim principima koji utiču na obrazovne ishode:
- Informatika je oblast koja značajno prevazilazi granice računarske tehnologije. Pojedinačne discipline obuhvaćene računarstvom ne mogu obuhvatiti čitav niz predmeta koji čine nastavni plan i program informatike;
- Računarska nauka zasniva svoje osnove na širokom spektru različitih disciplina. Od studenata se traži da prihvate koncepte iz mnogih različitih naučnih disciplina i da nauče da integrišu teoriju i praksu;
- Брза промена информатике захтева сталан увид у промене у наставном плану и програму;
- Развој курикулума узима у обзир примену ИКТ у педагошкој пракси и промене у самој педагошкој технологији, као и значај целоживотног учења;
- Поред основних знања, сви ученици стичу одређене кључне вештине;
- Знање се заснива на међународном искуству;
- Образовање укључује стручну праксу као саставни дио основних студија;
Студенти би требали бити у стању да:
- Koristiti i vrednovati alate za analizu obrazovnog informacionog sistema u različitim obrazovnim institucijama i interakcije sa njegovim institucionalnim okruženjem;
- Da radi u određenim oblastima razvoja, implementacije i održavanja informacionih resursa obrazovnih ustanova i da se do određenog nivoa specijalizuje u toj oblasti;
- Da uspostavi vezu sa drugim funkcijama u školama;
- Da poseduje samosvest i etiku profesora i pedagoga;
- Da argumentuju principe koje razrađuju u nastavi;
- Odbraniti predstavljene nastavne sadržaje pre kritičkog ispitivanja publike;
- Da su pripremljeni za kontinuirani nastavni proces koristeći savremene pedagoške principe i savremene IKT tehnologije u nastavi.