Опште-правни студијски програм

У студијском програму “Општег права” образују се стручњаци који обављају правне послове или врше правничке дужности, укључујући и заступања или одбране на суду, вођења судских поступака и предсједања судским вијећем или судом, те обављају научну ђелатност у подручју правних наука.

Ти послови укључују:

• управљање општим пословима предузећа, установа или других институција и правни савети;
• стручна обрада општих аката и пословних одлука;
• организовање и спровођење протокола у органима државне управе, предузећима, установама и другим институцијама;
• руковођење административно-правним и организационим пословима кабинета функционера;
• састављање разних правних докумената, овера потписа и чување докумената;
• научна делатност у области правних наука;
• повезани послови;
• надзор других сарадника.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Дипломирани студенти правних наука на Паневропском универзитету ће углавном бити инволвирани у различитим правним аспектима рада својих привредних организација, институција, установа, органа и организација јавне управе и правосуђа, те нормативној изградњи и у планирању и менаџменту људских ресурса. Тако дефинисани послови подразумијевају фокусирање ка специфичним способностима како би дипломирани студенти били припремљени за сталне и убрзане промјене друштвеног и институционоаног окружења.

СПЕЦИФИЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ програма произилазе из наставних модула студијског језгра у области правних наука што подразумјева познавање нормативног, правног, институционалног и друштвеног окружења како би студенти могли да користе респективне правне и друге инструменте разумјевајући параметре управног окружења и правног система.

Студенти су обучени да разумјевају детаље правних института и управних функција, типове правних послова и управних операција, специфичности различитих типова јавних органа, организација и институција, правосудних, управних и административних послова, различитих сектора управе и да повежу ове факторе са основним знањима. Компетенције анализе, синтезе и критичног промишљања у правним, управним, административним и менаџерским областима омогућавају успјешну израду и управљање правним актима, администрацијом, планирање, контролу и ревизију административне организације и израду консултантских планова.

Студенти такође преузимају основне компетенције у споредним подручјима која су индиректно везана за административни процес и процес нормативне и правне изградње, као што су: административно пословање, номотехника, реторика, правна документаристика, технологија и инжењеринг примјењени у правним, правосудним и управним областима, разумјевање технолошке позадине административних процеса и веза са истраживањем јавног мнијења, технолошка предвиђања, социјална и маркетинг психологија и комуникологија и статистички методи и алати.

Концепт цјеложивотног учења је имплементиран тако да одређени исходи квалификације и одговарајуће дипломе слиједе већ након 3 године, затим након 4 и након 5 година студија.

Циљеви студијског програма правних наука су:

• Оснивање компетентне институције правних наука базиране на наставним плановима и програмима савремених студија права, промоцији правне државе, људских права, међународних правних норми, правних основа савремене тржишне привреде, предузетничког и управног менаџмента,
• Наставни план и програм треба да обезбиједи како општа тако и оперативна знања из подручја иновираних класичних правних наука са прагматичним и савременим приступом правној науци, модуларно развијеним и редизајнираним наставним програмима прилагођеним реформском студију фокусираном на подручја примјене правних знања и правну праксу, међународно право, студиј европске уније са правом европске уније, прецедентне правне системе, пословну економију и пословно право, примјењене политичке студије, комуникологију, организационе науке, пословну информатику и документаристику, те методе савременог управљања;
• Имплементирање савременог дидактичког приступа интерактивне дијалог-наставе и менторски подржаног процеса студирања, који комбинује основне студије, са правним клиникама, модуларном наставом, практичним ангажовањем студената и студентским истраживачким радовима.
• Ангажовање наставног особља са компетенцијама који ће омогућити педагошку мобилизацију и високу мотивацију студената, као основу високе пролазности и едукативних постигнуча студената.

Остварити савремени правни студиј који је високо конкурентан постојећем класичним студију права у окружењу на бази критерија:

• Дизајн наставног плана и програма који ће омогућити „завршетак“ већ након првог циклуса студија (квалификација за конкретан посао и конкурентност на тржишту рада), који подразумева:
  - оспособљавање студената првог циклуса за помоћне послове,
  - обезбеђивање теоријских и стручних основа за наставак студија,
  - адекватно оптерећење студената с обзиром на висок интензитет рада трогодишњих студија,
  – флексибилан план и програм који одговара потребама студената и захтевима тржишта рада.
• боља равнотежа теоријске наставе и практичних вештина, што претпоставља већу повезаност са праксом (вежбе, стажирање, правна помоћ, правно заступање интереса, тзв. адвокатура), што доприноси прагматичној природи студија првог циклуса;
• флексибилност студија и његова већа атрактивност у односу на класичне државне студије права што ће се постићи модернизацијом наставног плана и осавремењавањем програма које се предају;
• јачање регионалне конкурентности и привлачење „страних“ студената (нарочито студената са српско-хрватског језичког подручја);
• проширење спектра специјалистичких и постдипломских студија (чиме се постиже конкурентност, с обзиром да су класичне правне студије у великој мери обједињене).

Горе наведени захтеви претпостављају:

• уравнотежен избор обавезних и изборних предмета на основним и постдипломским студијама;
• модуларни приступ у дизајну курикулума;
• флексибилно дизајнирану листу изборних предмета (који укључују специјалистичке, правне и неправне научне дисциплине);
• редизајнирање класичних наставних програма за поједине правне науке који су у класичном правном студију прешироко, преопширно и теоријски постављени, при чему се мора пројектовати не само објективно сужавање и фокус на практичну интерпретацију садржаја наставне дисциплине, већ и диференцирање правних дисциплина (издвајањем специјалистичких садржаја) у складу са захтјевима “једносеместралног” обима предмета.

Посебан значај има европско профилисање правног студија. што претпоставља увођење европске и компаративно-правне компоненте у свим наставним програмима, размјену и мобилност професора, извођење наставе на страном језику, програмирање интер-универзитетских међународних студија и увођење ефикасног и кредибилног “студија на даљину”. Европска компонента се мора увести на одговарајући начин и кроз изборни и модуларни дио Наставног плана увођењем уже-стручних и специјалистичких научних дисциплина везаних за европско и прецедентно право.

Битан елемент друштвене кредибилности и компетитивности правних студија је могућност да студенти стекну практична знања и вјештине. Правне клинике, практикуми, радионице, стажирање и други облици практичне наставе су више и ефектније заступљени него у класичном државном правном студију уз примјерено укључивање стручњака из праксе, али и укључивање студената у реалну праксу.

Права мјера диверсификације и диференцијације наставних предмета подразумјева далеко већи број изборних предмета, који при том неће нарушити јединство правне струке осигурано кроз кључне садржаје у оквиру обавезних наставних предмета. Већи број изборних предмета је и значајан елемент компетитивности студија у односу на класичне државне студије правних наука. Продужетак студија након првог циклуса мора увести почетну специјализацију у одређена подручја правне струке по начелу “специјалистичких модула” (као повезаног скупа наставних предмета функционално оријентисаних на поједино уже подручје). Овако ефикасно и савремено постављена специјализација представља битан елемент компетитвности и квалитета модуларног студија у односу на класичан приступ. Сложеност савремених друштвених односа који су предмет правне регулативе и правне анализе захтијева широко, мултидисциплинарно образовање и транс-струковни приступ.

Док се међу-струковни приступ рјешава тимским радом, мултидисциплинарно образовање постаје императив сваке појединачне струке. Мултидисциплинарни карактер правних студија је постигнут увођењем модерних и атрактивних опште-образовних и изванправних научних дисциплина како у обавезном наставном плану тако и у оквиру изборног програма које постају саставни дио “цуррицулума” студија права. Интердисциплинарни приступ у правним студијима, остварен је креативним иновирањем наставног плана и програма и представља императив у савременом студију права те редефинише стандарде тог студија. Студиј права се не смије свести на редуковано учење правне технике.

Образовни исходи би требали студентима да дају вјештине да формулишу:

• Питања у вези са позадином правног спора;
• Истраживачка питања;
• Методологија решавања спорова/проблема;
• Анализа спорова;
• Закључци у вези са разрадом правних спорова/проблема;
• Препоруке у вези са решавањем спорова/проблема
• Извори за даљу разраду правног основа проблема;
• Оркестрирање и усаглашавање тимова који решавају проблем или посредују странама у спору;
• Презентација спора/проблема и комуникација у вези са спором;

На основу образовног профила дипломираног правника и дипломираног правника специјалисте у областима општег права у домену дипломског и постдипломског студија Универзитет је креирао велики број оперативних и примјењених усмјерења /субспецијализација, које квалификују студенте за правне, административне, управљачке и консултантске послове у јавном сектору и то у органима управе и правосуђу (судству и тужилаштву), у области слободних занимања (адвоката или јавних нотара), у корпоративном сектору, банкама, специјализираним маркетинг агенцијама, инвестиционим фондовима, конзултантским и заступничким агенци-јама, органима локалне управе и органима државне управе, јавним установама, невладиним и непрофитним организацијама, политичким организацијама и агенцијама које се баве односима са јавношчу.

Дипломирани студенти и дипломирани студенти-специјалисти на студијском програму општег права оспособљавају се за престижна занимања и послове:

• а/ у области слободних професија:
  адвокати, консултанти и саветници за правну помоћ и правно заступање, нотари и нотарски приправници, администратори у канцеларијама и агенцијама
• б/ у области привреде:
  менаџери–руководиоци у свим нивоима пословног и корпоративног организовања, аналитичари и савјетници за правне области трговине и извозних послова, пословних финансија, осигурања и логистике, савјетници за правне аспекте пословања везане за радне односе, порезе, хартије од вриједности и берзанско пословање, савјетници развоја експертних тимова.
• в/ у области државне и јавне управе:
  правни саветници, секретари, администратори, руководиоци и саветници државне и јавне управе и јавних делатности, система јавних финансија, кадровских послова и односа са јавношћу, саветника политичких партија, стручњака за правни систем Европске уније и америчког правног система.
• г/ у области правосуђа:
  судије, тужиоци, саветници и стручни сарадници, руководиоци правосудних органа, секретари и администратори у правосуђу.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Ученици треба да буду у стању да:

Да користе и процјењују алате за анализу примјене правних института у правним споровима и нормативној изградњи, анализу функција јавних институција, правосудних и управних органа и организација и њиховог друштвеног и институционалног окружења;

• Да ради у одређеним областима рада правосудних органа и органа државне управе и да се у одређеној мери специјализује у тој области;
• Да направе везу са осталим функцијама у домену нормативних и правних послова;
• Имати самосвест;
• Да аргументују принципе које користе у правним споровима и проналажењу рјешења методама медијације на оперативном и тактичком нивоу;
• Да су квалификовани да бране предложена решења у правним поступцима;
• Да су припремљени за доношење одлука, углавном на оперативном и тактичком нивоу.

Исходи образовања студијског програма – ОПШТИ ПРАВ