Педагошко-наставни студијски програм у спорту

Професори спорта израђују оперативне одгојно-образовне планове и програме. Професори ментори и професори савјетници суђелују у израду оквирних одгојно-образовних планова и програма, писању уџбеника и друго. Поучавају, вреднују ученичка достигнућа, вреднују своју успјешност у поучавању, обављају разредничке послове, воде изваннаставне активности, обављају друге одгојно-образовне послове.

Ти послови укључују:

• одгојно-образовно планирање и програмирање;
• израду оперативних образовних планова и програма;
• припрема за наставу;
• писање припрема са јасно разрађеним циљевима, структуром, садржајем, планираним активностима ученика;
• припрема одговарајућег дидактичког материјала и помагала;
• поучавање основних знања у једном или више предмета;
• вођење ученика смисленом интердисциплинарном повезивању тих знања ради стицања цјеловите слике свијета;
• оспособљавање ученика да развију сопствене начине учења и лични систем мишљења;
• подстицање развоја ученикове посебности;
• развијање знања ученика да су они не само биолошка већ и друштвена, ментална и духовна бића;
• оцјењивање ученичких достигнућа и давање повратних информација ученицима о њиховом напредовању;
• обавјештавање родитеља о ученичким достигнућима и сарадњу са родитељима;
• осврт и оцјену властитог рада ради сталног побољшавања умијећа поучавања;
• одржавање сата разредника; одгојни и савјетодавни рад са ученицима;
• вођење разредне евиденције и администрација итд.,
• други сродни послови;
• суђеловање у образовном истрживању, вођење изваннаставних и изваншколских активности;
• организовање екскурзија и путовања и сл.;
• надзор других сарадника.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Специфични дескриптори студија наставника физичког васпитања:

• Оспособљени су за наставу физичке културе као педагози на нивоу основне и средње школе (основна и средња школа), као и за прилагођавање методике рада специфичностима циљне педагошке групе;
• Висока стручна квалификација у сврсисходном и дугорочном оријентисању жена и мушкараца, посебно у омладинском спорту, као и у женским и мушким изабраним спортским дисциплинама и активностима, нарочито компетенције у коучингу у ситуацијама такмичења и оптерећења.
• Опште познавање науке о тренингу и дубинско савладавање посебно одабране области спортских дисциплина;
• Познавање резултата и истраживачких метода обуке науке као и релевантних претпостављених (основних) наука;
• Базична компетентност конципирања, реализације, документовања и интерпретације мјера предузиманих током тренинга;
• Базична компетентност методичког заснивања теоријских појмова;
• Базична компетентност у примени и интерпретацији дијагнозе понашања посматраних у лабораторији и на терену;
• Базична компетентност у вођењу одређеног тренажног процеса као и у вођењу средњег и дугорочно структурисаног тренинга појединог спортисте као и групе спортиста;
• Базична компетентност у развоју концепције тренинга за запослене;
• Компетентност у вођењу групе;
• Компетентност у организовању такмичења, вођењу спортских објеката, догађаја, РК-кампања, конференција, и сл.;
• Познавање спортских организационих структура домаћих и интернационалних посебно партнерских организација (медија и сл.);
• Добро познавање спровођења спортско-биомеханичке моторичке анализе;
• Оспособљеност за избор и примену рачунарских система за обуку и анализу такмичења;
• Познавање метода биомеханичке дијагностике покрета;
• Коришћење биомеханичке мишићне динамометрије;
• Компетентност у процени биомеханичких параметара скелетног система.

Студије спортских наука оријентисане су на стицање главних спортско-научних, наставних, организационих и специфичних тренажних компетенција од стране студената.

Такође у оквиру додипломских студија завршени студенти бит ће оспособљени да се суоче, на основу начела спортсконаучног сазнања, са иницијативама који повезују здравље и спорт и да рјешавају проблеме спортске праксе.

Своје основне компетенције изграђене током студија бит ће у стању да примјењују и у новим подручјима спортске праксе и да задовоље потребе и очекивања различитих циљних група. Бит ће оспособљени да примјењују и развијају концепте који одговарају потребама еманципације различитих друштвених група укључујући и особе са посебним потребама.

Студенти добијају и основна знања из педагогије, методологије, дидактике и психологије са примјеном на специфичности преношења знања у области спортских наука.

Основне вјештине везане за Педагошко-наставни студијски програм у спорту су идентичне са вјештинама које стиче “Спортски тренер”. Разлика је што су студентима овог студијског програма знатно повећане компетенције везане за појединачне спортове, обзиром да студенети морају изучити основне спортове из свих спортских грана.

С тим у вези овим студентима су у великом мјери увећане и компетенције вјештина, посебно због синергијског ефекта који произилази из изузетно добре физичке припреме коју ови студенти стичу и из проширног спектра вјештина везаног за спротове код којих је фактор вјештина примаран.

Област запошљавања наставника физичког васпитања:

• Школске установе и друге установе које формално и неформално едуцирају полазнике;
• Управљање, сарадња и саветовање у следећим организацијама: само-организоване групе, спорт лица са посебним потребама (инвалиди и сл.), рекреативне групе у слобоном времену, корпоративни спорт, фитнес центри;
• Туризам, спортска друштва, спортски објекти,
• Спортска и здравствена политика
• Стручно-управљачке функције у удружењима и клубовима до међународних спортских организација;
• Спортске управљачке ђелатности у регионалним институцијама;
• Тренерски положаји у подручју врхунског спорта, престижног спорта, здравственог спорта;
• Тренерске позиције у области веллнесса, рекреације, омладинског спорта;
• Спортско новинарство (креирање специфичних информација о тренингу);
• Функције у регионалним и локалним спортским институцијама (судије за спорт и др.);

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.