Пословна информатика

Рачунарски стручњаци истражују теоријске аспекте и оперативне поступке употребе рачунара (као што су рачунари за архитектуру и дизајн), развој података и уређивање база података, алгоритме, вештачку интелигенцију, рачунарске језике, комуникацију подацима и роботику; оцењивање, планирање и креирање конфигурација опреме и програма за посебне примене; креирање, писање, тестирање и одржавање рачунарских програма; припрему стручних радова, документације и приручника.

Ови послови могу укључивати надгледање других радника.

Дизајнери рачунарских система, системски инжењери и програмери истражују, побољшавају или развијају рачунарске концепте и оперативне методе, саветују их или су укључени у њихову практичну примену, те пишу, тестирају и одржавају рачунарске програме у складу са потребама корисника рачунарских система.

Ови послови укључују:

• истраживање принципа и оперативних поступака рачунара и система заснованих на рачунарима за комуникацију информација и обраду података, планирање, пројектовање и управљање процесима и производњом;
• развој и одржавање системског софтвера, увођење база података и алгоритама, вештачке интелигенције и роботике;
• праћење техничког развоја рачунара, спољне опреме, рачунарских метода и софтвера, њихових могућности и ограничења и допринос том развоју;
• одржавање речника података и софтвера за управљање базама података како би се осигурала валидност и заштита података;
• пројектовање, писање, одржавање и ажурирање системског софтвера;
• пројектовање, успостављање рачунарских мрежа и њихово управљање;
• развој бољих метода и инструмената, укључујући рачунарске језике, за писање, документовање и одржавање системског софтвера;
• анализа захтева корисника ради утврђивања одговарајућег састава опреме и софтвера, узимајући у обзир потребе даљег развоја, и израда анализа исплативости;
• развој спецификација програма, извештаја и приручника са упутствима у којима се наводе начини рада и одржавања опреме и софтвера;
• проучавање сврхе корисничких програма, захтева за излазним подацима, природе и извора улазних података, интерне провере и друге неопходне контроле, заједно са стручњацима из области у којој ће се програми користити;
• припрему детаљног дијаграма тока и одређивање редоследа корака за унос и обраду података;
• Развој и пружање детаљне документације о софтверској подршци у машинском коду, компајлеру програма или неком високом језику, тестирању програма и отклањању грешака;
• одржавање програма и њихова документација при промени улазних или излазних спецификација, односно састава опреме;

Други рачунарски стручњаци обављају следеће задатке:

• управљање пројектима изградње информационих система, укључујући њихову активацију;
• управљање организационим јединицама које одржавају рад и интегритет успостављених информационих система и обезбеђивање њиховог сталног и брзог раста и развоја у складу са потребама и развојем предузећа или установа;
• управљање организационим јединицама за електронску обраду података;
• саветовање корисника како да реше одређене проблеме информационе технологије, односно оптимално задовољење њихових информационих потреба

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције обухватају:
• Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
• Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
• Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
• Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Програм ИТ инжењеринг заснован је на следећим општим принципима који утичу на исходе образовања:

• Информатика је област која се значајно протеже изван граница рачунарске технологије. Поједине дисциплине обухваћене информатиком не могу покрити читав низ предмета који чине наставни план и програм рачунарства;
• Информатика заснива своје основе на великом броју различитих дисциплина. Студенти су дужни да прихвате концепте из многих различитих научних дисциплина и да науче да интегришу теорију и праксу;
• Брза промена информатике захтева сталан увид у промене у наставном плану и програму;
• Развој курикулума узима у обзир примену ИКТ у педагошкој пракси и промене у самој педагошкој технологији, као и значај целоживотног учења;
• Поред основних знања, сви ученици стичу одређене кључне вештине;
• Знање се заснива на међународном искуству;
• Образовање укључује стручну праксу као саставни дио основних студија;

ПОСЕБНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ програма произилазе из наставних модула студијског језгра у области пословне информатике, информационих технологија, економије и менаџмента, што подразумева познавање технолошког окружења како би студенти могли ефикасно да користе релевантне информационе ресурсе и друге економске инструменте. утицај ових елемената на пословну организацију и пословне функције.

То подразумева способност да се идентификују битне карактеристике и функционална подручја примене информационих технологија у пракси пословних организација и институција како би се могле дефинисати промене у пословној организацији и носити са променама у пословном окружењу.

Студенти се обучавају да разумеју детаље пословних функција, врсте послова и пословних операција, специфичности различитих врста и величина предузећа, географске регије, пословне секторе и да повежу ове факторе са основним знањима. Компетенције анализе, синтезе и критичког мишљења у пословним и управљачким областима омогућавају успешно управљање предузећима (алати и концепти), планирање, контролу и ревизију пословне организације и израду консултантских планова.

Студенти такође полажу основне компетенције у секундарним областима које су индиректно повезане са пословним процесима као што су: микро и макроекономија, истраживање управљања маркетингом, предузетништво, пословни уговори, технологија и инжењеринг - разумевање технолошке позадине пословних процеса и веза истраживања тржишта, технолошко предвиђање , социјална и маркетиншка психологија, математичке и статистичке методе и алати.

У области пословне логистике студенти преузимају компетенције везане за управљачко рачуноводство, управљање хартијама од вредности, разне инструменте плаћања, берзанско пословање, шпедицију и дистрибуцију.

Савремени свет улази у информациону цивилизацију у којој су најважнији ресурси информације и средства за стицање, пренос, обраду и ширење информација. Медији постају информациони сервиси, а Интернет универзални мултимедијални мега-медиј размјене и постављања информација у интерактивној форми.

Стога су општи циљеви студијског програма „Пословна информатика“ као својеврсни инжењеринг информационих технологија који се примењује првенствено у пословним процесима, обезбедити пренос примењивих и актуелних знања из области информационих технологија и пословања и произвести нову генерацију ИТ стручњаци обучени за успешан улазак на динамично тржиште.информационе технологије.

Основна општа мисија Факултета информационих технологија је:

• Оснивање надлежне високошколске установе засноване на наставним плановима и програмима савремених рачунарских, мрежних и комуникационих технологија, чији је главни циљ понудити дубоко и оперативно знање из научних области рачунарства, информационих технологија, информационих система, рачунарског инжењерства, као и вештине у практичној примени савременог менаџмента.
• Имплементација савременог дидактичког приступа кроз систем дијалога и менторски рад, који комбинује основне студије са практичним ангажовањем студената на терену и у студентским истраживачким радовима.

С обзиром на изузетну динамику у научним областима које покривају рачунарство и информационе технологије и с обзиром на велику конкурентност тржишта информационих технологија, примарни задатак студијског програма пословне информатике (инжењерство информационих технологија) је оспособљавање студената за даљу сарадњу и самосталност стицање знања. аспект наставних садржаја, као и кроз специфичан интердисциплинарни и акциони приступ у разради тих садржаја.

Образовни циљ је усвајање модула академског и општеобразовног знања из дисциплина који омогућавају разумевање и техничку комуникацију са другим техничким професијама и афирмишу мултидисциплинарност радних тимова, на шта ће информатичари нужно бити упућени у послове на којима ће радити.

Такође усвајање научних и стручних знања из рачунарства која обезбеђују њихову примену у пракси, тј. усвајање стручно-примењених знања из информационих технологија које омогућавају пренос знања у раду и технолошким процесима.

Циљ је оспособљавање за брзо и ефикасно укључивање дипломаца у производни процес и ефикасно професионално ангажовање на радном месту.

Такође има за циљ изградњу професионалне етике на послу и одговорности на послу, које су важне у области софистициране информационе технологије у којој су могуће велике злоупотребе посла и међуљудске етике.

Дипломци студијског програма „Пословна информатика“ (Инжењеринг информационих технологија) поседују вештине управљања сложеним информационим технологијама које укључују хардверске и софтверске компоненте и које се заснивају на разумевању интеракције ових компоненти у сложеним информационим системима. Студенти су способни да брзо преузму и даље развијају сложене рачунарске „интерфејсе“, да дизајнирају и стварају софистициране софтверске производе, графику и мултимедијалне производе у различитим програмским и апликативним окружењима, као и да омогуће интеракцију између различитих производа.

Постоји посебна способност ученика да ефикасно претражују и шире базе знања на мултимедијалним и мрежним медијима, те да омогуће тренутну употребну вриједност овог знања.

Дипломци и дипломци-специјалисти Факултета информационих технологија обучавају се за престижне професије као што су: инжењери система и администратори система, аналитичари система и дизајнери информационих система, програмери софтвера и програмери апликативног софтвера, ВЕБ дизајнери и програмери, рачунари мрежа администратора, менаџери пословних информационих система и информационих система јавне управе, администратори производних ИС. менаџери пословних финансија и менаџери за инвестиције, тржишни саветници у области ИТ сектора, менаџери контроле квалитета, стручни сарадници у истраживању и планирању.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Наставни план студија информатике карактерише примена и проучавање напредних и савремених информационих технологија које представљају врх технолошког домена и чије савладавање надопуњује компетенције и вештине које поседују дипломирани студенти на овом студијском програму.

Студенти се обучавају да:

• Компатибилност;
• Објектно оријентисано програмирање;
• Употреба софистицираног и интуитивног АПИ -ја - модули апликативних програма (Апплицатион Програм Интерфаце) за напредну комуникацију корисника са рачунарским системом;
• Релационе базе података (РДБМС)
• Сложени уграђени системи;
• Ворлд Виде Веб и његове апликације;
• Интернет оријентисане и хардверски транспарентне мрежне технологије;
• Графика и мултимедија;
• Интерактивни карактер рачунарских технологија (интеракција човек-рачунар);
• Сигурност софтвера;
• Софтверска заштита, шифрирање и сигурносне технологије;
• Различити домени апликација и дистрибуирана обрада;

• Пројектовање и развој информационих система
• Управљање информационим системима јавне управе
• Администрација и управљање рачунарском мрежом
• Софтверско инжењерство
• Електронско пословање (е-трговина, е-банкарство, е-маркетинг)
• Рачунарска графика и дизајн
• ВЕБ програмирање и дизајн
• Управљање информацијама
• Управљање безбедношћу ИС - крипто и сајбер заштита
• Архитектура, организација и одржавање рачунарских система
• Стручни системи

Исходи образовања студијског програма-ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА