Пословна информатика

Рачунарски стручњаци спроводе истраживања теоријских аспеката и оперативних поступака употребе рачунара (као што су рачунари за Рачунарски стручњаци обављају послове истраживања теоријских аспеката и оперативних поступака употребе рачунара (попут рачунара за потребе у архитектури и дизајну), развој уређења података и база података, алгоритама, умјетне интелигенције, рачунарских језика, комуникације са подацима и роботике; оцјењивање, планирање и креирање конфигурација опреме и програма за посебне примјене; креирање, писање, тестирање и одржавање рачунарских програма; израду стручних радова, документације и приручника. и дизајн), развој управљања подацима и база података, алгоритама, вештачке интелигенције, рачунарских језика, комуникације података и роботике; евалуација, планирање и креирање конфигурација опреме и програма за посебне примене; креирање, писање, тестирање и одржавање рачунарских програма; израда стручних радова, документације и приручника.

Ови послови могу укључивати и надзор других радника.

Пројектанти рачунарских система, систем инжињери и програмери истражују, побољшавају или развијају рачунарске концепције и оперативне методе, савјетују о њима или су укључени у њихову практичну примјену, те пишу, тестирају и одржавају рачунарске програме у складу са потребама корисника рачунарских система.

Ти послови укључују:

• истраживање начела и оперативних поступака рачунара и система који се темеље на рачунарима за информацијско комуницирање и обраду података, планирање, пројектовање, те управљање процесима и производњом;
• развијање и одржавање систематске програмске подршке, увођење база података те алгоритама, умјетне интелигенције и роботике;
• праћење техничког развоја рачунара, вањске опреме, рачунарских метода и програмске подршке, њихових могућности и ограничења, те допринос том развоју;
• одржавање рјечника података и програмске подршке за управљање базама података, како би се осигурала ваљаност и заштита података;
• обликовање, писање, одржавање и осавремењавање системске програмске подршке;
• пројектовање, успостављање и управљање рачунарским мрежама;
• развој бољих метода и инструмената, укључујући и рачунарске језике, за писање, документирање и одржавање системске програмске подршке;
• анализу корисничких захтјева ради утврђивања одговарајућег састава опреме и програмске подршке, имајући у виду и потребе даљег развоја, те припрему анализа исплативости;
• израду програмских спецификација, извјештаја и приручника са упуствима у којима се наводе методе рада и одржавања опреме и програмске подршке;
• проучавање намјене корисничких програма, захтјева за излазним подацима, природе и извора улазних података, унутрашњих провјера и других потребних контрола, заједно са стручњацима за подручје на којем ће се програми користити;
• припрему детаљног логичког дијаграма токова и одређивање редослиједа корака за унос података и њихову обраду;
• Израду и осигуравање детаљне документације о програмској подршци у машинском коду, програмском преводиоцу или неком језику високог нивоа, тестирање програма и уклањање грешака;
• одржавање програма и њихове документације при измјени улазних или излазних спецификација, односно састава опреме;

Други компјутерски стручњаци обављају задатке:

• вођења пројеката изградње информационих система укључујући њихово активирање;
• вођење организационих јединица које одржавају оперативност и интегритет успостављених информационих система, те осигурање њиховог сталног и брзог раста и развоја у складу са потребама и развојем предузећа или установа;
• вођење организационих јединица за електронску обраду података;
• савјетовање корисника о начину рјешавања појединих проблема информатичке технологије, односно оптималног задовољавања њихових информатичких потреба

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Програм ИТ Инжењеринга заснива се на следећим општим принципима који утичу на образовне исходе:

• Информатика је област која се протеже знатно преко граница рачунарске технике. Појединачне дисциплине које покривају са рачунарске науке не могу да покрију пуни опсег предмета који чине информатички курикулум;
• Компјутерске науке своје основе базирају на широком мноштву различитих дисциплина. Од студената се захтјева да прихвате концепте из многих различитих научних дисциплина и да науче да интегришу теорију и праксу;
• Брза промјена рачунарских наука захтјева сталан увид у промјене у курикулуму;
• Развој наставних програма уважава примјену ИЦТ у педагошкој пракси и промјене у самој педагошкој технологији као и знаћај цјеложивотног учења;
• Поред фундаменталних знања сви студенти стичу и одређене кључне вјештине;
• Знање је засновано на међународним искуствима;
• Образовање обухвата стручну праксу као саставну компоненту основних студија;

СПЕЦИФИЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ programa proizilaze iz nastavnih modula studijskog jezgra u oblasti poslovne informatike, informacionih tehnologija, ekonomije i menadžmenta što podrazumjeva poznavanje tehnološkog okruženja kako bi studenti mogli da efikasno koriste respektivne informatičke resurse i druge ekonomske instrumente razumjevajući pri tom parametre makro/mikro ekonomskog okruženja i identifikujući uticaje ovih elemenata na poslovnu organizacijui poslovne funkcije.

То подразумјева способност идентификовања битних карактеристика и функционалних подручја примјене информационих технологија у пракси пословних организација и установа како би били способни да дефинишу промјене у пословној организацији и да се изборе са промјенама у пословном окружењу.

Студенти су обучени да разумјевају детаље пословних функција, типове послова и пословних операција, специфичности различитих типова и величина предузећа, географских регија, пословних сектора и да повежу ове факторе са основним знањима. Компетенције анализе, синтезе и критичног промишљања у пословним и менаџерским областима омогућавају успјешно управљање компанијама (алати и концепти), планирање, контролу и ревизију пословне организације и израду консултантских планова.

Студенти такође преузимају основне компетенције у споредним подручјима која су индиректно везана за пословни процес као што су: микро и макро економије, маркетинг-менаџмент истраживања, предузетништво, пословни уговори, технологија и инжењеринг – разумјевање технолошке позадине пословних процеса и веза са истраживањем тржишта, технолошка предвиђања, социјална и маркетинг психологија, математички и статистички методи и алати.

У области пословне логистике студенти преузимају компетенције везане за управљачко рачуноводство, менаџмент хартија од вриједности, различите инструменте плачања, пословање у берзама, шпедицију и дистрибуцију.

Савремени свијет улази у информатичку цивилизацију у којој су најзначајнији ресурси информације и средства за аквизицију, пренос, обраду и дисеменацију информација. Медији постају информациони сервиси а Интернет постаје универзални мултимедијални мега-медиј размјене и пласирања информација у интерактивном облику.

Стога су општи циљеви студијског програма “Пословна информатика” као својеврсног инжењеринга информационих технологија који је примјењен првенствено у пословном процесу, да обезбједи преношење примјенљивих и актуелних знања из области информационих технологија и бизниса ипроизведе ИТ стручњаке нове генерације који су оспособљени за успешан улазак на динамично тржиште информационих технологија.

Основна општа мисија Факултета информационих технологија је:

• Оснивање компетентне високо-школске институције базиране на наставним плановима и програмима савремених рачунарских, мрежних и комуникационих технологија, чији је основни циљ да се понуде дубока и оперативна знања из научних подручја рачунарских наука, информационих технологија, информационих система, рачунарског инжењеринга, као и способности у практичним примјенама савременог менаџмента.
• Имплементирање савременог дидактичког приступа кроз диајалог-систем и менторски подржан процес студирања, који комбинује основне студије са практичним ангажовањем студенат на терену и у студентским истраживачким радовима.

Обзиром на изузетну динамику у научним пољима која покривају рачунарске науке и информационе технологије, те обзиром на велику компететивност тржишта информационих технологија, примарни задатак студијског програма пословне информатике (инжењеринга информационих технологија) је да студенте оспособи за даље колаборативно и самостално стицање знања, како кроз методолошки аспект наставних садржаја, тако и кроз специфичан интердисциплинарни и акциони приступ у елаборацији тих садржаја.

Образовни циљ је усвајање модула академско-општеобразовних знања из дисциплина које омогућавају разумјевање и техничку комуникацију са другим техничким струкама и афирмишу мултидисциплинарност радних тимова, на које ће информатичари бити нужно упућени на пословима на којима буду радили.

Такође, стицање научних и стручних знања из рачунарства које обезбеђује њихову примену у пракси, односно стицање стручних и примењених знања из информационих технологија која омогућавају пренос знања у радним и технолошким процесима.

Циљ је оспособљавање за брзо и ефикасно укључивање свршених студената у производни процес и ефикасно професионално ангажовање на радном месту.

Такође је циљ изградња професионалне етике у раду и одговорности на послу, које су значајне у области софистицираних информационих технологија у којима су могуће велике злоупотребе радне и интерперсоналне етике.

Дипломирани студенти студијског програма “Пословне информатике” (Инжењеринг информационих технологија) посједују вјештине управљања сложеним информационим технологијама које обухватају хардверску и софтверску компоненту и које су базиране на разумјевању интеракције ових компоненти у сложеним информационим системима. Студенти су оспособљени да брзо преузимају и даље развијају сложене рачунарске “интерфејсе”, те да у различитим програмским и апликативним окружењима дизајнирају и креирају софистициране програмске производе, графичке и мултимедијалне производе и да обезбједе интеракцију између различитих производа.

Посебна је способност студената да ефикасно претражују и дисеменирају базе знања на мултимедијалним и мрежним медијима, те да обезбиједе непосредну употребну вриједност тиз знања.

Дипломирани студенти и дипломирани студенти-специјалисти Факултета информационих технологија су оспособљени за престижна занимања као што су: систем-инжењери и систем-администратори, систем-аналитичари и пројектанти информационих система, софтвер-дивелопери и програмери апликативног софтвера, ЊЕБ дизајнери и програмери, администратори рачунарских мрежа, менаџери пословних информационих система и информационих система јавне управе, администратори производних ИС. менаџери пословних финансија и инвестициони менаџери, савјетници за тржишно пословање у области ИТ сектора, менаџере контроле квалитета, стручне сараднике на истраживању и планирању.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Наставни програм студија информатике карактерише примјена и изучавање напредних и савремених информационих технологија које представљају врх технолошког домена и чије савладавање употпуњује компетенције и вјештине које посједују дипломирани студенти на овом студијском програму

Студенти су обучени да:

• Компатибилност;
• Објектно оријентисано програмирање;
• Коришћење софистицираног и интуитивног АПИ - модула апликативног програма (Апплицатион Програм Интерфаце) за напредну комуникацију корисника са рачунарским системом;
• Релационе базе података (РДБМС)
• Сложени уграђени системи;
• Ворлд Виде Веб и његове апликације;
• Интернет оријентисане и хардверски транспарентне мрежне технологије;
• Графика и мултимедија;
• Интерактивни карактер рачунарских технологија (Хуман-Цомпутер Интерацтион);
• сигурност софтвера;
• Софтверска заштита, шифровање и безбедносне технологије;
• Различити домени апликација и дистрибуирана обрада;

• Пројектовање и развој информационих система
• Менаџмент информационих система јавне управе
• Администрација и управљање рачунарским мрежама
• Софтверско инжењерство
• Електронско пословање (Е-трговина, Е-банкинг, Е-маркетинг)
• Компјутерска графика и дизајн
• ВЕБ програмирање и дизајн
• Управљање информацијама
• Менаџмент безбједности ИС – крипто & цyбер заштита
• Архитектура, организација и одржавање рачунарских система
• Експертни системи

Исходи образовања студијског програма – ПОСЛОВНА ИНФОРМАТИКА