Саобраћај и транспорт

Програми другог циклуса фокусирају се на аквизицију проширених и специјалистичких знања да би студенте упознали са напредним и специјалистичким функцијама у одабраном студијском програму и са истраживачким, аналитичким, струковним и радним окружењем у којима се ове функције одвијају у предузечима, установама, органима управе, клиникама и лабораторијама, као и у различитим облицима њихове интеграције. Студенти такође требају да се упознају и са проширеним скупом инструмената за подршку радном и пословном процесу, организационим и комуникационим вјештинама, заједно са способношћу да анализирају и структуирају проблеме који произилазе из тих процеса.

Основни циљ други циклус студија је да студент-кандидат стекне продубљена општа знања на основу основних стручних знања из шире научне области одн. научну област која је предмет изучавања, те дубинска и специјалистичка знања из уже области сопственог интересовања у којој израђује завршни рад, као и да стекне неопходна знања о коришћењу научних метода и техника истраживања у ужој области. истраживања, како би могао креативно да решава сложене проблеме из својих пракси, или како би се оспособио за даљи научноистраживачки рад.

Појединац студијски циљеви другог циклуса који се реализују на Паневропском универзитету обухватају:

• Стицање, развијање и преношење знања и способности посредством образовног процеса и научноистраживачког рада с циљем доприноса развоју појединаца и напретку друштва;
• Пружање могућности појединцима да, под једнаким условима продуже образовање стечено у првом циклусу, стекну способности, компетенције, знања и вјештине високог образовања у другом циклусу и усвоје високе моралне и хуманистичке вриједности које произилазе из образовних циљева другог циклуса;
• Остваривање стратешких циљева европског простора високог образовања, цјеложивотног учења и мобилности студената и академског особља у домену студија другог циклуса;
• Остваривање квалификационог оквира студија другог циклуса који је компатибилан са Квалификационим оквиром у европском подручју високог образовања и који омогућава стицање општих генеричких способности и компетенција другог циклуса базираних на европским стандардима;
• Унапређивање теоријског оквира и преузимање додатних компетенција шире научне области у којој је лоциран студиј другог циклуса као основ за унапређена специјалистичка и експертна знања и професионални развој;
• Стварање и одржавање међународне упоредивости стандарда, нарочито у унутаринституционалном, међуинституционалном, регионалном и европском контексту, те да на тај начин омогући, поспјеши и унаприједи мобилност како за студенте и академско особље, тако и за неакадемско особље и грађане;
• Омогућавање студентима другог циклуса систематско разумијевање и савладавање знања у његовом подручју студија, које се темељи на знањима, односно проширује и надограђује знања додипломског студија, и истовремено представља основ за оригиналност при развоју и примјени идеја у контексту истраживачког рада;
• Оспособљавање студената да примене своје знање и разумевање, као и вештине решавања проблема, у новим и непознатим окружењима у оквиру ширег (или интердисциплинарног) контекста који се односи на њихову област студија;
• Оспособљавање студената да примјењују концептуално и апстрактно размишљање, уз висок ниво креативности, чиме се омогућава формирање критичког мишљења и разрада алтернативних рјешења, као и примјена истраживачког и академског рада у датој дисциплини;
• Оспособљавање студената да интегришу знање и баве се сложеним проблемима, те да формулишу судове на основу датих информација, уз спремност за преузимање социјалних и етичких одговорности везаних за примјену тих знања или судова;
• Стицање интерперсоналних вештина и вештина тимског рада, погодних за различите контексте учења и запошљавања, омогућавајући студентима да иницирају, доносе одлуке у временском дефициту, воде и усклађују тимове и друштвене групе.
• Редефинисање наставних планова и реинжењеринг студијских курикулума другог циклуса у циљу обезбјеђења одговарајућих професионалних компетенција студената и дизајнирања образовног процеса као степенасте спирале и остваривања принципа цјеложивотног учења;
• Индивидуализација и прилагођавање студија интелектуланој и психолошкој мјери и потребама студената кроз интердисциплинарни изборни програм, истраживачку праксу и стажирање.
• Увођење савремених метода рада са студентима кроз интерактивну наставу у малим групама, педагошке радионице, истраживачки рад и пројекте, креативну партиципацију студената у образовном процесу уз евалуирање знања студената у виду континуираног процеса праћења њихових постигнућа и синтезе свих облика рада;
• Успостављање и развијање свестране академске сарадње у домену студија другог циклуса са другим високошколским установама из земље и иностранства, привредним субјектима и истраживачким институцијама, са акцентом на развој заједничких студијских програма, научно-истраживачких пројеката, мобилности студената и академског особља и развоја концепта двојних и заједничких диплома;

Да би остварили ове образовне циљеве на студијама другог циклуса, студенти треба да искусе различите врсте наставних метода као што су контактна настава уз предавања лицем у лице или инструктивна и факултативна настава за изборни програм, вежбе, семинари, истраживачки семинари и пројектни задаци, педагошке радионице, проблемске радионице, лабораторијска настава, огледна настава, истраживање извора и индивидуални рад, вежбе усмерене на рад, израда модела, истраживачки рад на терену, истраживачки рад и решавање сложених практичних функционалних проблема институција, организација и предузећа у окружењу.

С тим у вези, ученици треба да се подвргну различитим методама процене знања које документују постигнуте образовне исходе. То значи да образовне исходе предмета треба постићи одговарајућим наставним и испитним методама, где студенти презентују не само ниво свог основног знања, већ и своју способност да користе инструменте за подршку у раду, истраживању и пословном процесу, да организују њихов рад, да комуницирају у контексту свог рада и да аргументују резултате.

Паневропски универзитет стога користи много различитих метода процене знања и постигнућа студената током другог циклуса студија, а посебно се вреднују методе које унапређују организационе, комуникационе и системске компетенције студената. Након студија другог циклуса студенти треба да имају могућност рада и запошљавања на сложенијим, сложенијим и одговорнијим пословима, као и мобилност у даљем студирању трећег циклуса одн. укључивање у систем „учење за живот”.

Савремени свет улази у информатичку цивилизацију у којој су најважнији ресурси информације и средства за стицање, пренос, обраду и ширење информација. Медији постају де фацто информативни сервиси, а Интернет постаје универзално мултимедијално средство за размену и објављивање информација у интерактивном облику. Способност навигације у новој „медијској цивилизацији“ постаје кључни елемент конкурентности појединаца и читавих друштвених заједница. Значајно редефинисан концепт информације и могућност проналажења и адекватног коришћења одговарајућих информација утиче на образовне потребе сваког појединца и тиме редефинише све аспекте педагошког рада: методику, дидактику, образовну технологију, образовни систем.

Знање и информације представљају најважнији ресурс савременог развијеног друштва чији су стратешки циљеви да замени класичну производну економију економијом услуга, „друштвом знања“ и „друштвом који учи“.

Настава другог циклуса заснива се на основним знањима из првог циклуса. По наставном правцу може бити вертикална, хоризонтална или интердисциплинарна, што зависи од знања стеченог током студија првог циклуса. У другом циклусу се користе различите наставне методе како би се стимулисало не само стицање знања из предметних области, већ и припрема ученика да пронађу релевантне инструменте за решавање проблема, као и њихову способност да се организују и комуницирају и коначно да буду способан да представи решавање проблема у ширем контексту.

Реализација циљева студија другог циклуса доводи до фокусирања на следеће генеричке способности које су неопходне у различитим типовима организација и у различитим областима како би дипломци били припремљени за сталне и убрзане промене у радном и животном окружењу.
Опште способности ученика претпостављају:
а/ Способност анализе (која претпоставља способности):

• Идентификација кључних елемената окружења у коме се решавање проблема одвија;
• Дефинисање претпоставки и циљева за решавање проблема;
• Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;

б/ Могућност избора;

• Способност доношења одлука;
• Свест о степену неизвесности и ризицима који су укључени у доношење одлуке;
• Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
• Способност да се расправља и брани одлуку.

ц/ Способност имплементације претпоставља:

• Планирање и организација извођења послова/задатака
• Одговарајуће подешавање параметара
• Избор опције и доношење одлуке
• Аргументација и спровођење одлуке
• Разумевање и свест
• Лидерске вештине

бр>

Компетенције које ученик доноси из претходног образовања

Студијски програми другог циклуса студија Паневропског универзитета обезбеђују код студената развој и стицање општих (генеричких) компетенција нивоа ИИ циклуса, које обухватају, али се не ограничавају на следеће способности и вештине: способност анализе и синтетизују, решавају проблеме, способност планирања и организовања, способност доношења одлука, способност креирања нових идеја (креативност) и прилагођавања новим ситуацијама, вештине управљања информацијама (способност добијања и анализе информација из различитих извора), тимски рад и способност рада у интердисциплинарним тимовима, интерперсоналне вештине, способност примене знања у пракси и истраживачке вештине, способности и вештине креирања и вођења (управљања) пројектима, способност самосталног учења, усмена и писмена комуникација на матерњем језику и страних језика, етичко опредељење, затим стицање продубљених основних општих знања заснованих на основним стручним знањима везаним за ширу науку. научне области и научне области које су предмет проучавања (које обухватају теоријско-методолошка знања битна за разумевање ширих теоријских претпоставки и концепата и општих методолошких оквира научних области), те стицање конкретних академских и стручних компетенција везаних за уже научне области и предмета (који обухватају теоријско-методолошка, научно-стручна и опште-стручна предзнања битна за разумевање садржаја предмета или уже научне области, актуелни садржај специфичних знања дотичног предмета/дисциплине, приступ предмету, развој специфичних методологија предмета и начини решавања проблема из те области и примена знања).

Оригиналне компетенције другог циклуса

Генерички дескриптори студија другог циклуса према дефинисаним образовним исходима усвојеним на Бергенској конференцији (19-20. маја 2005.):

Квалификације које студент треба да поседује из претходног школовања и које су услов за успешан други циклус студија:

• посједује показано знање и разумјевање студијске области, стечено у претходном школовању, које је подржано напредним наставним средствима на нивоу који укључује основне аспекте познавања савремених достигнуча у тој студијској области;
• може да примјени знање и разумјевање студијске области на начин који показује професионални приступ у раду и струци, и има компетенције које демонстрира кроз промишљање и изношење аргумената и рјешавање проблема у својој студијској области;
• има способност да прикупи и интерпретира релевантне податке (обично у својој стручној области) како би формирао стручно мишљење које укључује и импликације које ти ставови могу да имају на релевантне друштвене, научне или етичке теме;
• може да преноси информације, идеје, проблеме и рјешења, било стручној било лаичкој публици;
• развио је способност учења која је неопходна да би, са високим нивоом самосталности, могао да настави студиј другог циклуса.

Квалификације које означавају завршетак другог циклуса додељују се студентима који:

• посједује показано знање и разумјевање који су изграђени на знањима, и проширују и/или повећавају знања која су уобичајено повезана са првим циклусом, и која обезбјеђују основу и могућност за оригиналност у развоју и/или примјени идеја, често и у истраживачким контекстима;
• може да примјени знање, разумијевање и способности рјешавања проблема у новом, непознатом окружењу у оквиру ширег (или мултидисциплинарног) контекста везаног за његову студијску област;
• има способност увезивања знања и руковања са комплексним ситуацијама, те да формулише судове на основу недовољних или ограничених информација, уважавајучи притом друштвену и етичку одговорност која је везана за примјену тих знања и судова;
• може да јасно и недвосмислено пренесе закључке, сазнања и образложење тезе коју подупире, стручној или лаичкој публици;
• поседује способност учења која му омогућава да настави процес студирања, истраживања и развоја на начин који може бити широко самоорганизован и аутономан.

Дескриптори студија другог циклуса:

Ученици треба да буду у стању да:

• Да користи и процењује професионалне алате за анализу;
• Да раде у специфичним интердисциплинарним областима и ђелатностима и да до високо-стручног новоа специјализирају ту област;
• Да направе везу са функцијама у организацијама и асоцијацијама у којима раде са њиховим окружењем;
• Да аргументују принципе које користе у проналажењу рјешења за проблеме на оперативном, али и стратегијском нивоу;
• Да брани предложено решење;
• Да су припремљени за доношење одлука на оперативном и стратешком нивоу;
• Да поседује способности за вођено истраживање;
• Да има способност за самосталан и самосталан рад;
• Да посједују способности и вјештине руковођења, организације и комуникације тимова и комплексних организација, те да разумјевају динамику социјалних група;
• Изградити вештину холистичког (синергистичког) расуђивања и способност критичке процене стратешких одлука;
• Да изграде способности и вештине за спровођење промена у свом радном и пословном окружењу;
• Да поседује међународну мобилност и разумевање различитих култура.

Образовни исходи треба да дају свим ученицима другог циклуса вештине да формулишу:

• Питања која се односе на позадину проблема;
• Истраживачка питања;
• Методологија решавања проблема;
• Анализа проблема;
• Закључци у вези са разрадом проблема;
• Препоруке у вези са решавањем проблема;
• Препоруке у вези са решавањем проблема;
• Оркестрирање и усклађивање тимова за решавање проблема;
• Презентација проблема и комуникација проблема;
• Руковање технологијама, поступцима и методама за успешно решавање постављених циљева, пројеката и проблема

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Студиј Саобраћај и транспорт има за циљ истраживачку обуку и усавршавање за аналитички приступ реинжењерингу и примену иновација у унапређењу организације саобраћајних система применом метода научног моделирања. У оквиру овог студија студенти ће савладавати: методе научноистраживачког рада, научне методе и поступке истраживања саобраћаја и транспорта, техничко-технолошке и друге процесе, основе теорије одлучивања; методе и технике унапређења савремених саобраћајних и транспортних процеса, самосталног истраживачког рада и практичне примене постигнутих научних и техничко-технолошких достигнућа.

Мастер студије ИИ циклуса фокусирају се на предмете који продубљују знања са могућим оријентацијама, било у вертикалном правцу, где студенти улазе у дубину предметне области студија првог циклуса, било у хоризонталном смеру, што значи да студенти додају нове предметне области својој основној студијској области, или у правцу диверзификације или интердисциплинарни студиј који подразумева укључивање предмета и области које нису директно везане за основне матичне области. Мастер програм садржи кључну компоненту израде рада који најчешће обухвата једну или више области одређене специфичне студијске области, а који је, по правилу, оријентисан на увежбавање и примену знања и технологија.