Сестринство

Стручњаци сестринства (дипломиране медицинске сестре ) лијече и брину се о људима којима је потребна медицинска њега због посљедица старости, повреда, болести или других физичких и менталних недостатака, или усљед потенцијалних ризика по здравље. Они сносе одговорност за планирање руковођења бриге о пацијентима, укључујући и наџор над другим здравственим радницима, радећи индивидуално или у тимовима заједно са докторима на практичној примјени превентивних мјера и мјера изљечења.

Задаци укључују:

• планирање, пружање и оцјену здравствене његе за пацијенте на основу прихваћене праксе и стандарда;
• координирање бригом о пацијентима уз консултације са другим радницима и сарадницима здравства и члановима здравствених тимова;
• развој и спровођење планова за биолошко, социално и психолошко лијечење пацијената у сарадњи са другим здравственим радницима и сарадницима;
• планирање и лично пружање његе, лијечења и терапија укључујући љекове, и надгледање реакције на лијечење;
• чишћење рана и наношење хируршких завоја
• надгледање бола и неугодности којима су изложени пацијенти и елиминисање бола укључењем лијекова (укључујући средства за успављивање) или кориштењем других терапија;
• промовисање здравља и помоћ у спречавању нарушавања здравља учешћем у програмима о здравственом образовању и другим активностима које промовишу здравље;
• пружање одговора и информација о лечењу пацијентима и њиховим породицама;
• надзор и координацију рада других здравствених радника и радника задужених за личну негу;
• истраживања у области медицинске праксе и процедура и њихово објављивање кроз научне документе и извештаје;
• спровођење активности образовања у области његе у клиничким и друштвеним заједницама.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Специфични дескриптори студија здравствене неге на програму „Сестринство“.

По завршетку студија, дипломци ће стећи знања и вештине за обављање сестринске праксе и моћи ће да:

• да раде по принципима јединствене сестринске неге, поштујући индивидуалност штићеника, примењујући холистички приступ и партнерски однос;
• примени процес сестринске неге, тј. врши процену потреба здравствене заштите, поставља циљеве и приоритете, планира и спроводи адекватне процедуре (имплементацију), оцењује и по потреби модификује план неге;
• одржавати документацију за сестре и процењивати резултате;
• организује сестринску негу за различите кориснике у различитим здравственим и социјалним установама, као иу свом породичном окружењу и надгледа њено спровођење;
• прати раст и развој личности кроз све животне циклусе и предузима активности које доприносе унапређењу раста и развоја;
• да суверено овладава знањима и вештинама које доприносе унапређењу здравља и предузимају активности које служе очувању здравља и заштити појединца, породице и заједнице од болести;
• процењују образовне потребе и примењују принципе и технике подучавања појединаца, породица и заједница;
• примењују адекватну комуникацију са пацијентима, породицама, члановима тима и другима;
• бринути о одржавању здраве и безбедне средине у којој корисник борави и спречити све ризике;
• овладају знањима и вештинама праћења здравственог стања пацијената и угрожених и интервенишу у складу са овлашћењима;
• учествује у планирању и спровођењу дијагностичких и терапијских интервенција које се прописују и спроводе под надзором лекара;
• укључити се и радити у здравственом тиму на свим нивоима здравствене заштите, као и сарађивати у мултидисциплинарном тиму;
• руководи тимом здравствене заштите, организује и руководи сестринском службом на свим нивоима здравствене заштите;
• развијају професионални однос и одговорност, понашају се у складу са правним, моралним и етичким нормама;
• залагати се за унапређење стандарда сестринске праксе;
• препознају сопствене потребе и могућности за даље учење, прате сродне научне дисциплине и примењују знања у струци, прате сестринска истраживања и учествују у њима;
• учествују у едукацији медицинских сестара и других здравствених радника, а по потреби и др.

Процес интензивног развоја и примјене високих технологија у медицини, хиперпродукција информација и ширење научних сазнања, мултиплицирање специјалистичких знања, али и интердисциплинарног карактера савремених знања рефлектују се на организацију, методику и дидактику образовања колатерарних занимања у здравственој области. То је један од главних разлога да се програми у образовању тих струка помјерају ка захтјевима вишег и високог образовања, што постаје стандард у образовним системима развијених држава.
Главни разлози за оснивање студије ове врсте су:

• унапређење здравствене заштите;
• проширене могућности за академско образовање ученика средњих медицинских школа;
• велико интересовање медицинских сестара и техничара за проширење образовања и отварање могућности додатног образовања у контексту цјеложивотног учења (доживотно учење);
• позитивна искуства развијених земаља;
• потребе у пракси здравствене заштите;
• потребе увођења болоњских принципа у едукативној пракси у области здравствене његе ( трогодишњи дипломски студиј, једносеместрални предмети, систем преноса и акумулације кредит-бодова, транспарентност стеченог образовања и вертикална и хоризонтална проходност, ефикасност и прагматичност студија етц. );
• потребу изучавања области здравствене заштите и сродних научних дисциплина које обезбеђују холистички приступ функцији здравствене заштите на интердисциплинаран и мултидисциплинаран начин;
• велика потреба за кадровима наведених профила у развијеним земљама, што отвара могућност запошљавања у иностранству.

Да би постигли ове образовне циљеве у студију првог циклуса студенти треба да искусе различите типове наставних метода као што су традиционална предавања и вјежбе, семинари, истраживачки семинари, пројектни задаци, педагошке радионице, проблемски орјентисане радионице, лабораторијска настава, демонстрациони часови, клиничка пракса, студентска пракса и практичан рад, радно орјентисане вјежбе, израда модела, рад на терену, истраживачки рад.

Циљеви сестринских вештина могу се систематизовати према следећим принципима:

а) Холистички приступ усредсређен на човека
Сваки појединац је јединствено, цјеловито биће. Својства и потребе сваког појединца условљени су насљедним, конституционалним и стеченим биолошким, психолошким, социјалним и духовним факторима неђељивим од услова околине у којој живи. Стога је један од основних принципа у пружању сестринске његе холистички приступ човјеку уз његово пуно поштовање.

б) Здравље и промоција здравља
Сестринска пракса темељи се на филозофији очувања и унапређења здравља као највеће људске вриједности, према савременом схватању феномена здравља.

Здравље је динамичан феномен и сваки појединац константно тежи остварењу циљева опстанка, раста, репродукције и знања у оквиру своје животне околине. Биолошки, психолошки, социокулторолошки, економски, еколошки и политички фактори утичу на способности појединаца у обављању животних активности и одржавању здравља. О новом приступу здрављу и здравственој политици кроз унапређење здравља говоре документи Свјетске здравствене организације и савремене дефиниције здравља: “ Здравље стварају људи у приликама свакодневног живота, гђе уче, раде, играју се и воле. Здравље се ствара бригом за самог себе и за друге, оспособљеношћу да се одлучује и да се контролирају животне околности, те осигурањем живота у таквом друштву које ће омогућити свим својим члановима да постигну здравље. ” (Отава, 1986)

"Здравље је са стајалишта појединца у значајној мјери наслијеђен и одгојем условљен процес, али такођер динамичан, потенцијално слободан и креативан, тако да је у знатној мјери посљедица учења и властитог избора, па према томе везан за одговорност пред самим собом и другима. "

Унапређење здравља укључује ђеловање појединаца и цјелокупне заједнице на битне факторе који утичу на здравље као што су становање, прехрана, јачање друштвене подршке угроженим категоријама становништва, сузбијање овисности и др. Стога су битни задаци које треба унапређивати системом здравствене његе: приступачност здравствене заштите, повољна околина, социјална подршка, стилови живота који воде здрављу, одлучивање појединца и заједнице о питањима здравља на бази доступности релевантних информација.

ц) Сестринска пракса као исходиште

Сестринска пракса има за циљ да помогне људима у свакодневном животу да спрече, ублаже или реше проблеме у вези са основним свакодневним здравственим потребама (активности), или да се успешно носи са њима у случају болести. То је помоћ у побољшању адаптације појединца, породице и заједнице. Медицинске сестре, заједно са другим стручњацима, помажу људима да преузму одговорност за своје здравље. Здравствена заштита (нега болесника) остварује кроз међуљудски процес који укључује процјену, планирање, примјену и евалуацију. Сестре могу пружати заштиту током цијелог животног циклуса, од зачећа до смрти, у било којој тачки животног хода од здравља до болести. Њихов је циљ оспособити људе да потпуно користе своје могућности и постигну највећу могућу самосталност.

Циљеви здравствене неге су:

• побољшање здравља и превенција болести,
• вратити здравље (излечење, опоравак), и помоћ болеснима и
• помоћ у умирању и ублажавање патње.

г) Образовање медицинских сестара као основа професије
Образовање медицинских сестара је континуиран процес који служи личном и професионалном развоју.
Висока (i више) образовање медицинских сестара је формално признат студијски програм, који чини широку и чврсту основу за општу сестринску праксу и за континуирано образовање у посебним областима здравствене заштите. Основним високим образовањем сматра се студијски програм у трајању од најмање три године.

По завршетку студија дипломанти ће бити припремљени за обављање сестринске праксе са сљедећим практичним знањима и вјештинама:

• имати примјерена знања из биолошких и хуманистичких наука, знања о људском расту и развоју, о концепту здравља и унапређења здравља, знања из патофизиологије различитих здравствених проблема, знања о принципима учења и подучавања, комуникацији, као и остала релевантна знања потребна за обављање сестринске праксе;
• бити способни упозорити на етичке димензије здравствене његе у кадровским пропустима, непостојање политике његе, реализацију пацијентових права, недостацима опреме, лијекова и сл., која укључују праведно поступање према пацијетима у односу на друге;
• владати вјештинама сестринске праксе као што су: примјена процеса сестринске његе, успјешна комуникација са пацијентима и члановима тима, вођење сестринске документације, осигуравање безбједности и удобности пацијената, примјена принципа подучавања и учења, организовање сестринске његе за различите пацијенте, примјењивање принципа доношења одлука, критичког мишљења и рјешавања проблема, примјена принципа “ социјална правда“, учешће у спровођењу дијагностичких и терапијских процедура;
• преглед целокупне ситуације пацијента (породичне, психолошке, духовне, социјалне) везано за негу пацијената.
• имати усвојено професионално понашање које се огледа у: придржавању задатака и примјени оних интервенција за које је овлаштена, препознавању властитих потреба за наставак учења, способношћу функционирања као одговоран члан здравственог тима, професионалним понашањем у односу на остале сараднике, заштитом интереса властите струке, препознавањем и потребом струковног удруживања, практиковањем и унапређивањем стандарда сестринске праксе.

Исходи образовања-И циклус-Сестринство