Сестринство

Stručnjaci za medicinske sestre (diplomirane medicinske sestre) leče i neguju osobe kojima je potrebna medicinska nega zbog posledica starosti, povrede, bolesti ili drugih fizičkih i mentalnih nedostataka, ili zbog potencijalnih zdravstvenih rizika. Oni su odgovorni za planiranje upravljanja brigom o pacijentima, uključujući i nadzor drugih zdravstvenih radnika, radeći pojedinačno ili u timu zajedno sa lekarima na praktičnoj primeni preventivnih i kurativnih mera.

Задаци укључују:

• planiranje, pružanje i evaluacija zdravstvene zaštite za pacijente na osnovu prihvaćene prakse i standarda;
• koordiniranje nege pacijenata u konsultaciji sa drugim zdravstvenim radnicima i saradnicima i članovima zdravstvenih timova;
• izradu i sprovođenje planova biološkog, socijalnog i psihološkog tretmana pacijenata u saradnji sa drugim zdravstvenim radnicima i saradnicima;
• planiranje i lično pružanje nege, lečenja i terapije uključujući lekove i praćenje odgovora na lečenje;
• čišćenje rana i stavljanje hirurških zavoja
• praćenje bola i nelagodnosti kojima su pacijenti izloženi i eliminisanje bola uključivanjem lekova (uključujući sedative) ili upotrebom drugih terapija;
• unapređenje zdravlja i pomoć u prevenciji zdravstvenih tegoba učešćem u programima zdravstvenog vaspitanja i drugih aktivnosti koje promovišu zdravlje;
• pružanje odgovora i informacija o lečenju pacijentima i njihovim porodicama;
• nadzor i koordinaciju rada drugih zdravstvenih radnika i radnika zaduženih za ličnu negu;
• istraživanja u oblasti medicinske prakse i procedura i njihovo objavljivanje kroz naučne dokumente i izveštaje;
• sprovođenje aktivnosti obrazovanja o nezi u kliničkim i društvenim zajednicama.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције обухватају:
  • Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
  • Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
  • Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
  • Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Specifični deskriptori studija zdravstvene nege na programu "Sestrinstvo"

Po završetku studija, diplomci će steći znanja i veštine za obavljanje sestrinske prakse, i moći će da:

• rad po principima jedinstvene sestrinske nege, uvažavajući individualnost štićenika, primenjujući holistički pristup i partnerski odnos;
• primeni proces sestrinske nege, tj. procenjuju potrebe zdravstvene zaštite, postavljaju ciljeve i postavljaju prioritete, planiraju i primenjuju adekvatne procedure (performanse), procenjuju i po potrebi modifikuju plan nege;
• vodi evidenciju o medicinskim sestrama i procenjuje rezultate;
• organizuje sestrinsku negu za različite korisnike u različitim zdravstvenim i socijalnim ustanovama, kao iu svom porodičnom okruženju i nadgleda njeno sprovođenje;
• prati ljudski rast i razvoj kroz sve životne cikluse i preduzima aktivnosti koje doprinose unapređenju rasta i razvoja;
• da ovladaju suverenim znanjima i veštinama koje doprinose unapređenju zdravlja i da preduzimaju aktivnosti koje služe očuvanju zdravlja i zaštiti od bolesti pojedinca, porodice i zajednice;
• procenjuju obrazovne potrebe i primenjuju principe i tehnike podučavanja pojedinaca, porodica i zajednica;
• primenjuju adekvatnu komunikaciju sa pacijentima, porodicama, članovima tima i drugima;
• brinuti o održavanju zdrave i bezbedne sredine u kojoj korisnik boravi i sprečiti sve rizike;
• ovladaju znanjima i veštinama praćenja zdravstvenog stanja pacijenata i ugroženih i intervenišu u skladu sa ovlašćenjima;
• učestvuje u planiranju i sprovođenju dijagnostičkih i terapijskih procedura koje se propisuju i izvode pod nadzorom lekara;
• uključiti se i delovati u zdravstvenom timu na svim nivoima zdravstvene zaštite, kao i sarađivati u multidisciplinarnom timu;
• rukovodi timom zdravstvene zaštite, organizuje i rukovodi sestrinskom službom na svim nivoima zdravstvene zaštite;
• razvijaju profesionalni odnos i odgovornost, postupaju u skladu sa pravnim, moralnim i etičkim normama;
• zalagati se za unapređenje standarda sestrinske prakse;
• identifikovati sopstvene potrebe i mogućnosti za dalje učenje, pratiti srodne naučne discipline i primenjivati znanja u struci, pratiti istraživanja u sestrinstvu i učestvovati u njima;
• učestvuju u edukaciji medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika i drugih po potrebi.

Proces intenzivnog razvoja i primene visokih tehnologija u medicini, hiperprodukcija informacija i širenje naučnih saznanja, umnožavanje specijalističkih znanja, ali i interdisciplinarni karakter savremenih znanja ogledaju se u organizaciji, metodologiji i didaktici kolateralnih zanimanja u zdravstvu. To je jedan od osnovnih razloga da se programi obrazovanja ovih zanimanja kreću ka zahtevima visokog i visokog obrazovanja, koje postaje standard u obrazovnim sistemima razvijenih zemalja.
Glavni razlozi za osnivanje studija ove vrste su:

• побољшање здравствене заштите;
• проширене могућности академског школовања ученика средњих медицинских школа;
• велико интересовање медицинских сестара и техничара за проширење образовања и отварање могућности за даље образовање у контексту целоживотног учења (доживотно учење);
• позитивна искуства развијених земаља;
• potrebe u zdravstvenoj praksi;
• potrebu uvođenja bolonjskih principa u obrazovnu praksu u oblasti zdravstva ( trogodišnji postdiplomski studij, jednosemestralni kursevi, sistem prenosa i akumulacije kredita, transparentnost stečenog obrazovanja i vertikalna i horizontalna mobilnost, efikasnost i pragmatizam studiranja i dr. . );
• potrebu izučavanja oblasti zdravstvene zaštite i srodnih naučnih disciplina koje obezbeđuju holistički pristup funkciji zdravstvene zaštite na interdisciplinaran i multidisciplinaran način;
• велике потребе за кадровима наведених профила у развијеним земљама, што отвара могућност запослења у иностранству.

Za postizanje ovih obrazovnih ciljeva na prvom ciklusu studija, studenti treba da iskuse različite vrste nastavnih metoda kao što su tradicionalna predavanja i vežbe, seminari, istraživački seminari, projektni zadaci, pedagoške radionice, problemsko orijentisane radionice, laboratorijske nastave, demonstracioni časovi, klinička praksa. , studentska praksa i praktični rad, vežbe usmerene na rad, izrada modela, terenski rad, istraživački rad.

Ciljevi veština iz oblasti sestrinstva mogu se sistematizovati prema sledećim principima:

a) Holistički pristup usredsređen na čoveka
Svaki pojedinac je jedinstveno, celovito biće. Osobine i potrebe svakog pojedinca uslovljene su naslednim, konstitutivnim i stečenim biološkim, psihološkim, socijalnim i duhovnim faktorima neodvojivim od uslova sredine u kojoj živi. Stoga je jedan od osnovnih principa u pružanju zdravstvene nege holistički pristup čoveku uz njegovo puno poštovanje.

b) Zdravlje i promocija zdravlja
Sestrinska praksa se zasniva na filozofiji očuvanja i unapređenja zdravlja kao najveće ljudske vrednosti, prema savremenom shvatanju fenomena zdravlja.

Zdravlje je dinamičan fenomen i svaki pojedinac neprestano teži ka ostvarenju ciljeva opstanka, rasta, reprodukcije i znanja u svom životnom okruženju. Biološki, psihološki, sociokulturni, ekonomski, ekološki i politički faktori utiču na sposobnost pojedinaca da obavljaju životne aktivnosti i održavaju zdravlje. Dokumenti Svetske zdravstvene organizacije i savremena definicija zdravlja govore o novom pristupu zdravlju i zdravstvenoj politici kroz promociju zdravlja: „ Zdravlje stvaraju ljudi u svakodnevnom životu, gde uče, rade, igraju se i vole. Zdravlje se stvara brigom o sebi i drugima, sposobnošću donošenja odluka i kontrole životnih okolnosti i obezbeđivanjem života u takvom društvu koje će svim svojim članovima omogućiti da ostvare zdravlje. ” (Otava, 1986).

„ Sa stanovišta pojedinca, zdravlje je značajno nasleđen i vaspitno uslovljen proces, ali i dinamičan, potencijalno slobodan i kreativan, pa je u velikoj meri posledica učenja i sopstvenog izbora, a samim tim i vezan za odgovornost prema sebi i drugi. ”

Promocija zdravlja obuhvata delovanje pojedinaca i cele zajednice na važne faktore koji utiču na zdravlje, kao što su stanovanje, ishrana, jačanje socijalne podrške ranjivim grupama, suzbijanje bolesti zavisnosti itd. Stoga su važni zadaci koje zdravstveni sistem treba unaprediti: dostupnost zdravstvene zaštite, povoljno okruženje, socijalna podrška, stilovi života koji vode zdravlju, odlučivanje pojedinaca i zajednica o zdravstvenim pitanjima na osnovu dostupnosti relevantnih informacije.

c) Sestrinska praksa kao polazna tačka

Sestrinska praksa ima za cilj da pomogne ljudima u svakodnevnom životu da spreče, ublaže ili reše probleme u vezi sa osnovnim svakodnevnim zdravstvenim potrebama ( aktivnostima ), ili da se sa njima uspešno nose u slučaju bolesti. To je pomoć u unapređenju prilagođavanja pojedinca, porodice i zajednice. Medicinske sestre zajedno sa drugim stručnjacima pomažu ljudima da preuzmu odgovornost za zdravlje. Zdravstvena zaštita ( sestrinska nega ) se pruža kroz interpersonalni proces koji uključuje procenu, planiranje, sprovođenje i evaluaciju. Medicinske sestre mogu pružiti zaštitu tokom životnog ciklusa, od začeća do smrti, u bilo kom trenutku života, od zdravlja do bolesti. Njihov cilj je da omoguće ljudima da u potpunosti iskoriste svoje mogućnosti i postignu najveću moguću nezavisnost.

Ciljevi zdravstvene nege su:

• unapređenje zdravlja i prevencija bolesti,
• vraćanje zdravlja ( izlečenje, oporavak ), i pomoć bolesnima i
• pomoć u umiranju i ublažavanju patnje.

g) Obrazovanje medicinskih sestara kao osnova profesije
Obrazovanje medicinskih sestara je stalan proces koji služi ličnom i profesionalnom razvoju.
Visoko ( i više ) obrazovanje medicinskih sestara je formalno priznat studijski program, koji čini široku i čvrstu osnovu za opštu sestrinsku praksu i za kontinuirano obrazovanje u posebnim oblastima zdravstvene zaštite. Osnovnim visokim obrazovanjem smatra se studijski program u trajanju od najmanje tri godine.

Po završetku studija, diplomci će biti pripremljeni za obavljanje sestrinske prakse sa sledećim praktičnim znanjima i veštinama:

• poseduju odgovarajuća znanja iz bioloških i humanističkih nauka, poznavanje ljudskog rasta i razvoja, koncepta zdravlja i promocije zdravlja, poznavanje patofiziologije različitih zdravstvenih problema, poznavanje principa učenja i nastave, komunikacije i druga relevantna znanja potrebna za sestrinska praksa;
• umeti da skrene pažnju na etičke dimenzije zdravstvene zaštite u propustima osoblja, nedostatku politike nege, ostvarivanju prava pacijenata, nedostatku opreme, lekova i sl., koje podrazumevaju fer tretman pacijenata u odnosu na druge;
• ovladaju veštinama sestrinske prakse kao što su: primena procesa sestrinske nege, uspešna komunikacija sa pacijentima i članovima tima, vođenje sestrinske evidencije, obezbeđenje bezbednosti i udobnosti pacijenata, primena principa nastave i učenja, organizovanje sestrinske nege za različite pacijente, primena principi donošenja odluka, kritičko mišljenje i rešavanje problema, primena principa „ socijalne pravde “, učešće u sprovođenju dijagnostičkih i terapijskih procedura;
• razmatranje celokupne pacijentove situacije ( porodične, psihološke, duhovne, socijalne ) u vezi sa brigom o pacijentu.
• ima usvojeno profesionalno ponašanje koje se ogleda u: pridržavanju zadataka i primeni onih intervencija za koje je ovlašćena, prepoznavanju sopstvenih potreba za daljim učenjem, sposobnosti da funkcioniše kao odgovoran član zdravstvenog tima, profesionalnom ponašanju u odnosu na druge. saradnika, zaštita interesa, afirmacija i potreba za stručnim udruživanjem, praksa i unapređenje standarda sestrinske prakse.

Исходи образовања-И циклус-Сестринство