Спортски менаџмент

Спортски менаџери обављају послове који укључују посредовање и вођство. У ову групу спадају занимања директора спортских клубова и спортских организација са малим бројем запослених у области спортског васпитања, здравства, рекреације, културних и спортских активности и у своје име или у име власника планирају, организују, воде и контролише активности спортских клубова. организације.

Ови послови укључују:

• пословно планирање, организација, управљање и контрола;
• процена прихода и расхода;
• преговори са добављачима, купцима и другима;
• планирање и контролу коришћења материјалних и финансијских средстава и рада особља;
• вођење свакодневних послова;
• пријављивање власнику, ако га има;
• сродни послови;
• планирање, организовање, вођење и контрола спорта, рекреације и догађаја;
• надзор над другим радницима

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције обухватају:
  • Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
  • Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
  • Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
  • Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Остваривање функција које преузимају у спорту и друштвене улоге коју савремени спорт има, захтева да менаџери у спорту континуирано побољшавају постојеће и стичу нове специфичне стручне способности, тј. компетенције. На првом месту су способности концептуалног логичког мишљења које обухватају моћ анализе и разјашњавања проблема. Ове способности добијају на значају са порастом нивоа на којем се менаџер налази у хијерархији управљачких овлашћења. На другом месту су међуљудске вештине или способност усмеравања међуљудских односа, координације и усклађивања рада групе / тима. Међуљудске вештине траже се на свим нивоима управљања, али њихов значај расте како одлазе на дно пирамиде моћи. Треће су техничке могућности повезане са специфичним захтевима одређене организације. Њихов значај је највећи на нижим нивоима управљања.

Све радње које врховни менаџмент предузима како би благовремено искористио могућности или отклонио опасности које произилазе из ефеката спољних околности припадају сфери стратешког управљања. Спортски менаџери, али и тренери који су нека врста оперативних менаџера, морају током студија развити све три групе способности, те бити обучени у елементима стратешког управљања.

Специфични описи студија менаџмента у спорту:

Дипломирани студенти спортског менаџмента биће оспособљени за следеће компетенције и квалификације:

• Основи менаџмента: Способности у области пословне економије и макроекономије са посебним акцентом на спорт са становишта следећих појава: пословање спортских организација, комерцијализација спорта у свим областима, спонзорство спорта, професионализација спорта итд.
• Менаџмент (планирање, организовање), управљање пројектима у спорту (лидерство, менаџмент, консалтинг, контрола и развој пројеката);
• Основне квалификације у области спортског маркетинга и спортског права;
• Описивање, анализирање и разумевање (психосоцијалних) међуљудских односа и појава у спорту и могућности управљања тим односима;
• Компетенције у области развоја међуљудских односа у различитим друштвеним окружењима;
• Компетенције у области обезбеђивања и усмеравања здравља и начина живота различитих циљних група у оквиру превентивних пројеката кроз спорт
• Компетенције за предвиђање развоја животног стила спортске публике (под утицајем психолошких, друштвених, економских, еколошких и културних фактора)
• Компетенције у организационо-психолошкој и социолошкој оријентацији у циљу:
  • Тимски развој у спорту ( и престижни и рекреативни );
  • Компетенције у области организационо-теоријских наука (развој личности, тимова и организација);
  • Компетенције анализе и оптимизације организационих и комуникационих структура у спортским организацијама;
  • Компетенције за разјашњавање функција и понашања у кључним областима спорта, од система тренирања до организационих система
• Основне вештине примене биомеханичко-антропомоторних метода у спортској пракси;
• Основне вештине примене медицинских и тренажно-научних вештина у спортској пракси;

Компетенције у економски заснованом управљању спортским и рекреативним циљним групама иу различитим окружењима.

Спорт (рекреативни и врхунски) и физичка култура, као и сви друштвени феномени и односи које спорт ствара, представљају важан део конкурентности заједнице, али и њену економску снагу. Економија спорта и колатералне активности везане за спорт представљају економију терцијарног сектора и представљају значајан друштвени ресурс или. значајан елемент глобалног и регионалног позиционирања друштвене групе. Како су најважнији ресурси у овој делатности и даље људски ресурси, ово улагање у тзв. „Људски капитал“ у комплексу физичке културе има највећи значај, тј. економски ефекти ових улагања су знатно већи и дугорочнији од ефеката директних материјалних улагања у ову делатност. Улагање у „људски капитал“ је највећим делом заправо улагање у образовање и информације.

Главни разлози за успостављање студија ове врсте су:

• Недостатак улагања у образовни комплекс физичке културе са уграђеном развојном компонентом, ради праћења глобалних трендова у спортском образовању;
• Незадовољене кадровске потребе у области физичке културе, спорта и спортских активности;
• Институционални недостаци номенклатуре занимања и успостављеног школског система у спорту, посебно за занимања спортског менаџера и спортског тренера;

Због тога је читав спектар занимања у спорту остао занемарен и неразвијен, а читав низ врхунских спортиста, по завршетку спортско-такмичарске каријере, није могао своје способности и искуство ставити у функцију спорта, јер им недостаје формално образовање то није засновано само на личном искуству.

• Потреба за спортом и колатералне активности везане за спорт ( рекреација, туризам, веллнесс итд. ) Засноване су на високом професионализму, за разлику од ентузијазма и волонтерских принципа на којима почивају локално, што имплицира другачији однос према спортском образовању и номенклатури спортских занимања.
• Спортска наука је занемарена као систематизован научни рад, згуснуто искуство и систем вредности који треба да обезбеди истинску друштвену валоризацију спорта и његов даљи развој.
• Маргинализација примене резултата основних наука на спорт ( попут медицинских наука, психологије, социологије, педагогије, економије, менаџмента, информатике итд. ) И развој спортских наука као првенствено интердисциплинарних и мултидисциплинарних наука, као што су: феноменологија и социологија спорта, право и етика у спорту, друштвена историја физичких активности и спорта, спортска информатика и статистика, функционална анатомија, физиологија спортских активности, биомеханика, атропомоторика, економија спортских организација, спортски маркетинг, спортска психологија, спортска педагогија, спорт дидактика обуке, финансијско, стратешко и управљање сукобима у спорту и управљање спортским догађајима и спортским објектима, спортски маркетинг итд.
• Спонтани развој кључних научних дисциплина у науци о спорту: спортске стратегије и тактике, теорије игара, науке о тренинзима, дидактике и методологије спорта, теорије и праксе такмичења итд.
• Одређени спортови као што су здравствени спортови, рекреативни и забавни спортови, спортови циљних група (деца, старији, особе са инвалидитетом итд.), Радна терапија, велнес, спортски туризам, адреналин екстремни спортови и други облици масовног вежбања нису систематски организовани и проучавани;
• Несклад између високог талента потенцијалних спортиста и ниског нивоа стручности тренера и других спортских радника који се може превазићи систематским високим образовањем и доживотним образовањем спортских радника;
• Захтеви врхунског спорта високе технологије не могу се задовољити паушалним знањем спортских тренера и менаџера заснованим на радном искуству, већ применом науке о спорту у образовању и доживотном образовању тренера и спортских радника.
• Позитивна искуства у примени иновативних наставних програма спортских наука развијених земаља;
• Потреба за изучавањем области спортских наука и сродних научних дисциплина које пружају холистички приступ функцијама физичке културе, спорта, спортске рекреације и здравља, на интердисциплинаран и мултидисциплинаран начин;

Матуранти "Менаџмент у спорту" такође имају примарне спортске вештине, будући да током студија морају да заврше два обавезна спортска модула (у 5. и 6. семестру) у којима бирају два спорта или најмање четири спорта у оквиру којих савладавају основне и напредне технике, тактике., физичку припрему и обученост датог спорта (грана), а они морају постићи прописане резултате за прелазну оцену.

Поред ових уско-спортских компетенција у области вештина, студенти „Менаџмента у спорту“ имају вештине и компетенције везане за менаџмент, економију, организацију, односе с јавношћу, управљање људским ресурсима итд., Важне за њихову примарну професију.

Менаџери у спорту заузимају следеће функције, тј. обављају следеће послове: председник и члан Управног одбора, директор клуба, руководилац различитих сектора спортске организације (укључујући финансије), главни тренер, директор, организатор и посредник спортских такмичења и спортских догађаја итд. Спортски менаџери треба да управљају и спортским објектима, као и организацијама и објектима у спортско-колатералним активностима и активностима у ширем пољу физичке културе (рекреација, велнес итд.).

Студије спортског менаџмента намењене су управљачким и организационим функцијама у спортским организацијама као што су: функције управљања и руковођења, подршка професионалним процесима, тренирање, администрација, планирање и развој концепата:

• Функције и положаји у спортским организацијама у националним и међународним оквирима (савези, комерцијалне спортско-рекреативне и здравствене организације, туристичке организације);
• Анализа и оптимизација организационих и комуникационих структура у спортским организацијама;
• Функције у областима:
• Здравље и добробит: управљање и контрола
• Спорт и привреда: рад у индустрији спортске опреме, спорт у компанијама, спорт у слободно време, здравствени спорт;
• Спорт и политика: сарадња у развоју спорта и њихових националних и међународних организација
• Спортски туризам: планирање, организовање, клубови, хотели итд.
• Спортови у слободно време (рекреација): планирање, организовање, анимација итд.
• Процеси обуке: планирање, организовање, развој итд.
• Подршка / логистика спортиста и тимова. Тренерски тимови у спортским системима.

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.