Спортски тренер

Карактеристика курса
Документи за преузимање
Опис класе
СПОРТСКИ ТРЕНЕР :: АКАДЕМСКИ НАСЛОВИ
а / а / дипломе првог циклуса у трајању од 3 године (6 семестара) - 180 ЕСПБ
- Дипломирани тренер - 180 ЕСПБ (Студијски програм: Спортски тренер)
б / Студије првог циклуса у трајању од 4 године (8 семестара) – 240 ЕСПБ
- Дипломирани тренер – 240 ЕСПБ
Спортисти и сродна занимања учествују на спортским такмичењима, спроводе спортске тренинге, примењују правила у вези са спортским догађајима и надгледају њихов развој.
Ови послови укључују:
- учешће на спортским такмичењима;
- извођење спортске обуке за развој вештина и знања о спорту;
- примену правила у вези са спровођењем спортских такмичења и надзором над такмичењем;
- сродни послови;
- надзор над другим сарадницима.
Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:
- Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
- Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
Резиме општих предметно-стручних - генеричких компетенција (ПРВИ ЦИКЛУС)
Кључне генеричке компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- базично знање професије
- базично знање студијске области
- способност избора
- Способност доношења одлука;
- Свијест о степену неизвјесности и ризицима који су везани за доношење одлуке;
- Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
- Способност аргументовања и одбране одлуке.
- вјештине комуникације
- способност рада у интердисциплинарним тимовима
- способност анализе
- Идентификација радног окружења у којем се рjешава проблем;
- Дефинисање претпоставки и циљева за рјешавање проблема;
- Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;
- капацитет да примјењују знање у пракси – способност имплементације,
- Планирање и организацију за извршење послова / задатака;
- Одговарајуће подешавање параметара;
- Избор опције и доношење одлуке;
- Аргументовање и спровођење одлуке;
- Разумjевање и свјесност;
- Вјештине руковођења;
- креативност
- способност управљања информацијама
- способност проналажења и анализе информација из различитих извора
- основне компјутерске вјештине
- способност адаптације новим условима
- капацитет да ураде усмену и писану презентацију на матерњем језику
- истраживачке споспобности
- капацитет да учи
- способност самосталног рада
Кључне предметно-стручне компетенције
Студенти треба да буду способни да:
- Да покажу познавање основа и историје своје главне студијске области/дисциплине;
- Да покажу (изразе) стечено основно знање на кохерентан начин;
- Да у тај контекст укључе нове стручне инфрормације и интерпретације;
- Да покажу разумјевање укупне структуре студијске области и повезаност са научним дисциплинама;
- Да покажу да разумију и да могу примјенити методе критичке анализе и теоријског развоја у својој студијској области;
- Да исправно примјењују одговарајуће дисциплинарне методе и технике;
- Да покажу разумјевање метода истраживања у одговарајућој области;
- Да покажу да разумију експериментална тестирања и посматрања на којима су базиране научне теорије.
Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:
- Инструменталне компетенције обухватају:
- Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
- Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
- Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
- Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
- Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
- Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција
Генерички дескриптори студија првог циклуса према општим образовним исходима који су усвојени на Бергенској конференцији (19-20 Маy 2005):
Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:
- покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
- могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
- имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
- могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
- могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
- су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
- посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
- су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.
Студије спортских наука оријентисане су на стицање главних спортско-научних, наставних, организационих и посебних компетенција за обуку студената. Такође у оквиру основних студија, дипломирани студенти моћи ће да се, на основу принципа спортских наука, суоче са иницијативама које повезују здравље и спорт и решавају проблеме спортске праксе. Моћи ће да примене своје основне компетенције изграђене током студија у новим областима спортске праксе и да задовоље потребе и очекивања различитих циљних група. Моћи ће да примене и развију концепте који задовољавају потребе еманципације различитих друштвених група, укључујући и особе са посебним потребама.
Специфични описи студија спортских тренера:
- Висока професионална оспособљеност у сврсисходној и дугорочној оријентацији жена и мушкараца, посебно у омладинском спорту, као и у одабраним женским и мушким спортским дисциплинама и активностима, посебно компетенције у тренирању у ситуацијама такмичења и оптерећења.
- Опште познавање науке о тренирању и дубинско савладавање посебне изабране области спорта;
- Познавање резултата и метода истраживања обуке науке, као и релевантних претпостављених (основних) наука;
- Основне компетенције у осмишљавању, примени, документовању и тумачењу мера предузетих током обуке;
- Основне компетенције методичког заснивања теоријских појмова;
- Основне компетенције у примени и тумачењу дијагнозе понашања уочених у лабораторији и на терену;
- Основне компетенције у вођењу одређеног тренажног процеса као и у спровођењу средњорочних и дугорочних структурираних тренинга појединог спортисте, као и групе спортиста;
- Основне компетенције у развоју концепта обуке запослених;
- Компетентност у вођењу групе;
- Компетентност у организовању такмичења, вођењу спортских објеката, догађаја, РК кампања, конференција итд .;
- Познавање спортских организационих структура домаћих и међународних, посебно партнерских организација (медији итд.);
- Добро познавање извођења спортско-биомеханичке анализе моторичких способности;
- Компетентност у избору и примени рачунарских система за анализу тренинга и такмичења;
- Познавање метода биомеханичке дијагностике покрета;
- Коришћење биомеханичке динамометрије мишића;
Компетентност у процени биомеханичких параметара коштаног система.
Феномен спорта и физичке културе, спортске науке, било да су изворне, мултидисциплинарне или примењене, спортске активности и друге активности везане за спорт, феномен врхунског спорта као занимања и активности, а „рекреација“ и „велнес“ као свакодневна пракса и "живе вештине", представљају суштински елемент западне цивилизације, која је са гледишта образовних потреба легитимна као и институционално образовање у области права, економије или у фундаменталним и техничким наукама.
Главни разлози за успостављање студија ове врсте исти су као у спортском менаџменту и могу се систематизовати у следећим тачкама:
- Недостатак улагања у образовни комплекс физичке културе са уграђеном развојном компонентом, ради праћења глобалних трендова у спортском образовању;
- Незадовољене кадровске потребе у области физичке културе, спорта и спортских активности;
- Институционални недостатак номенклатуре занимања и успостављеног школског система у спорту, посебно за занимања спортског тренера и спортског менаџера;
Због тога је читав спектар занимања у спорту остао занемарен и неразвијен, а читав низ врхунских спортиста, по завршетку спортско-такмичарске каријере, није могао своје способности и искуство ставити у функцију спорта, јер им недостаје формално образовање то није засновано само на личном искуству.
- Потреба за спортом и колатералне активности везане за спорт ( рекреација, туризам, веллнесс итд. ) Засноване су на високом професионализму, за разлику од ентузијазма и волонтерских принципа на којима почивају локално, што имплицира другачији однос према спортском образовању и номенклатури спортских занимања.
- Спортска наука је занемарена као систематизован научни рад, згуснуто искуство и систем вредности који треба да обезбеди истинску друштвену валоризацију спорта и његов даљи развој.
- Маргинализација примене резултата основних наука на спорт ( попут медицинских наука, психологије, социологије, педагогије, економије, менаџмента, информатике итд. ) И развој спортских наука као првенствено интердисциплинарних и мултидисциплинарних наука, као што су:
феноменологија и социологија спорта, право и етика у спорту, друштвена историја физичких активности и спорта, спортска информатика и статистика, функционална анатомија, физиологија спортских активности, биомеханика, атропомоторика, економија спортских организација, спортски маркетинг, психологија спорта, спортска педагогија , дидактика спортског тренинга, финансијско, стратешко и управљање сукобима у спорту и управљање спортским приредбама и спортским објектима, спортски маркетинг итд. - Спонтани развој кључних научних дисциплина у науци о спорту: спортске стратегије и тактике, теорије игара, науке о тренинзима, дидактике и методологије спорта, теорије и праксе такмичења итд.
- Одређени спортови као што су здравствени спортови, рекреативни и забавни спортови, спортови циљних група (деца, старији, особе са инвалидитетом итд.), Радна терапија, велнес, спортски туризам, адреналин екстремни спортови и други облици масовног вежбања нису систематски организовани и проучавани;
- Несклад између високог талента потенцијалних спортиста и ниског нивоа стручности тренера и других спортских радника који се може превазићи систематским високим образовањем и доживотним образовањем спортских радника;
- Захтеви врхунског спорта високе технологије не могу се задовољити паушалним знањем спортских тренера и менаџера заснованим на радном искуству, већ применом науке о спорту у образовању и доживотном образовању тренера и спортских радника.
- Позитивна искуства у примени иновативних наставних програма спортских наука развијених земаља;
- Потреба за изучавањем области спортских наука и сродних научних дисциплина које пружају холистички приступ функцијама физичке културе, спорта, спортске рекреације и здравља, на интердисциплинаран и мултидисциплинаран начин;
Општи квалификациони профил подразумева студије које су научно оријентисане на главне компоненте моторичких активности: а) спортска активност / професија, б) спортска обука (систем тренинга) и в) спортска такмичења.
Полази од научно засноване спортско -научне дисциплине - науке о тренирању ( као примењене интердисциплинарне хуманистичке науке ) која је оријентисана на јачање и / или развој релевантних научних основа / знања о сврсисходним спортским активностима у свим релевантним областима ( врхунски престижни спорт - престижни спорт - рекреација спорт). - спорт у слободно време - спорт за одређене групне циљеве - особе са инвалидитетом - школски спорт - спорт за старије особе ) и који представља централну линију учења.
Као критеријум ове линије студија узети су водећи тренажно-научни аспекти сврсисходности, планског приступа и систематичности у процесима прилагођавања људи спортским надражајима током тренинга.
Студенти проучавају теорију, технику, тактику и методологију одабраних спортова и тренажни процес у одабраним спортовима. Ученик има и тренажну праксу у изабраном спорту.
Студент има укупно 3 семестрална сата у петом и шестом семестру у оквиру спортске специјализације, што чини 120 контакт сати током последње треће године студија.
Студент се специјализује за укупно 4 спорта са 120 сати контакта. Контактни часови не обухватају тренажну праксу одабраних спортова, која је засебно програмирана у оквиру наставног програма.
Област запошљавања спортског тренера:
- Професионалне управљачке функције у савезима и клубовима према међународним спортским организацијама;
- Активности управљања спортом у регионалним институцијама;
- Тренерске позиције у области врхунског спорта, престижног спорта, здравственог спорта;
- Тренерске позиције у области велнеса, рекреације, спорта младих;
- Спортско новинарство (успостављање посебних информација о обуци);
- Функције у регионалним и локалним спортским институцијама (спортски службеници итд.);
У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.