Спортски тренер

Спортисти и сродна занимања учествују на спортским такмичењима, спроводе спортске тренинге, примењују правила у вези са спортским догађајима и надгледају њихов развој.

Ови послови укључују:

• учешће на спортским такмичењима;
• извођење спортске обуке за развој вештина и знања о спорту;
• примену правила у вези са спровођењем спортских такмичења и надзором над такмичењем;
• сродни послови;
• надзор над другим сарадницима.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (oint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категоризоване као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције обухватају:
  • Когнитивне способности, разумјевања и манипулације идејама и мислима.
  • Методолошке способности комуникације са околином: организовање времена и стратегије учења, доношења одлука или рјешавања проблема.
  • Технолошке способности везане за коришћење техно-лошких средстава, рачунара и примјена вјештине управљања информацијама.
  • Језичке способности као што су писана и усмена комуникација или знање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успјешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕЦТС бодова) дођељују се студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Студије спортских наука оријентисане су на стицање главних спортско-научних, наставних, организационих и посебних компетенција за обуку студената. Такође у оквиру основних студија, дипломирани студенти моћи ће да се, на основу принципа спортских наука, суоче са иницијативама које повезују здравље и спорт и решавају проблеме спортске праксе. Моћи ће да примене своје основне компетенције изграђене током студија у новим областима спортске праксе и да задовоље потребе и очекивања различитих циљних група. Моћи ће да примене и развију концепте који задовољавају потребе еманципације различитих друштвених група, укључујући и особе са посебним потребама.

Специфични описи студија спортских тренера:

• Висока професионална оспособљеност у сврсисходној и дугорочној оријентацији жена и мушкараца, посебно у омладинском спорту, као и у одабраним женским и мушким спортским дисциплинама и активностима, посебно компетенције у тренирању у ситуацијама такмичења и оптерећења.
• Опште познавање науке о тренирању и дубинско савладавање посебне изабране области спорта;
• Познавање резултата и метода истраживања обуке науке, као и релевантних претпостављених (основних) наука;
• Основне компетенције у осмишљавању, примени, документовању и тумачењу мера предузетих током обуке;
• Основне компетенције методичког заснивања теоријских појмова;
• Основне компетенције у примени и тумачењу дијагнозе понашања уочених у лабораторији и на терену;
• Основне компетенције у вођењу одређеног тренажног процеса као и у спровођењу средњорочних и дугорочних структурираних тренинга појединог спортисте, као и групе спортиста;
• Основне компетенције у развоју концепта обуке запослених;
• Компетентност у вођењу групе;
• Компетентност у организовању такмичења, вођењу спортских објеката, догађаја, РК кампања, конференција итд .;
• Познавање спортских организационих структура домаћих и међународних, посебно партнерских организација (медији итд.);
• Добро познавање извођења спортско-биомеханичке анализе моторичких способности;
• Компетентност у избору и примени рачунарских система за анализу тренинга и такмичења;
• Познавање метода биомеханичке дијагностике покрета;
• Коришћење биомеханичке динамометрије мишића;

Компетентност у процени биомеханичких параметара коштаног система.

Феномен спорта и физичке културе, спортске науке, било да су изворне, мултидисциплинарне или примењене, спортске активности и друге активности везане за спорт, феномен врхунског спорта као занимања и активности, а „рекреација“ и „велнес“ као свакодневна пракса и "живе вештине", представљају суштински елемент западне цивилизације, која је са гледишта образовних потреба легитимна као и институционално образовање у области права, економије или у фундаменталним и техничким наукама.

Главни разлози за успостављање студија ове врсте исти су као у спортском менаџменту и могу се систематизовати у следећим тачкама:

• Недостатак улагања у образовни комплекс физичке културе са уграђеном развојном компонентом, ради праћења глобалних трендова у спортском образовању;
• Незадовољене кадровске потребе у области физичке културе, спорта и спортских активности;
• Институционални недостатак номенклатуре занимања и успостављеног школског система у спорту, посебно за занимања спортског тренера и спортског менаџера;

Због тога је читав спектар занимања у спорту остао занемарен и неразвијен, а читав низ врхунских спортиста, по завршетку спортско-такмичарске каријере, није могао своје способности и искуство ставити у функцију спорта, јер им недостаје формално образовање то није засновано само на личном искуству.

• Потреба за спортом и колатералне активности везане за спорт ( рекреација, туризам, веллнесс итд. ) Засноване су на високом професионализму, за разлику од ентузијазма и волонтерских принципа на којима почивају локално, што имплицира другачији однос према спортском образовању и номенклатури спортских занимања.
• Спортска наука је занемарена као систематизован научни рад, згуснуто искуство и систем вредности који треба да обезбеди истинску друштвену валоризацију спорта и његов даљи развој.
• Маргинализација примене резултата основних наука на спорт ( попут медицинских наука, психологије, социологије, педагогије, економије, менаџмента, информатике итд. ) И развој спортских наука као првенствено интердисциплинарних и мултидисциплинарних наука, као што су:
  феноменологија и социологија спорта, право и етика у спорту, друштвена историја физичких активности и спорта, спортска информатика и статистика, функционална анатомија, физиологија спортских активности, биомеханика, атропомоторика, економија спортских организација, спортски маркетинг, психологија спорта, спортска педагогија , дидактика спортског тренинга, финансијско, стратешко и управљање сукобима у спорту и управљање спортским приредбама и спортским објектима, спортски маркетинг итд.
• Спонтани развој кључних научних дисциплина у науци о спорту: спортске стратегије и тактике, теорије игара, науке о тренинзима, дидактике и методологије спорта, теорије и праксе такмичења итд.
• Одређени спортови као што су здравствени спортови, рекреативни и забавни спортови, спортови циљних група (деца, старији, особе са инвалидитетом итд.), Радна терапија, велнес, спортски туризам, адреналин екстремни спортови и други облици масовног вежбања нису систематски организовани и проучавани;
• Несклад између високог талента потенцијалних спортиста и ниског нивоа стручности тренера и других спортских радника који се може превазићи систематским високим образовањем и доживотним образовањем спортских радника;
• Захтеви врхунског спорта високе технологије не могу се задовољити паушалним знањем спортских тренера и менаџера заснованим на радном искуству, већ применом науке о спорту у образовању и доживотном образовању тренера и спортских радника.
• Позитивна искуства у примени иновативних наставних програма спортских наука развијених земаља;
• Потреба за изучавањем области спортских наука и сродних научних дисциплина које пружају холистички приступ функцијама физичке културе, спорта, спортске рекреације и здравља, на интердисциплинаран и мултидисциплинаран начин;

Општи квалификациони профил подразумева студије које су научно оријентисане на главне компоненте моторичких активности: а) спортска активност / професија, б) спортска обука (систем тренинга) и в) спортска такмичења.

Полази од научно засноване спортско -научне дисциплине - науке о тренирању ( као примењене интердисциплинарне хуманистичке науке ) која је оријентисана на јачање и / или развој релевантних научних основа / знања о сврсисходним спортским активностима у свим релевантним областима ( врхунски престижни спорт - престижни спорт - рекреација спорт). - спорт у слободно време - спорт за одређене групне циљеве - особе са инвалидитетом - школски спорт - спорт за старије особе ) и који представља централну линију учења.

Као критеријум ове линије студија узети су водећи тренажно-научни аспекти сврсисходности, планског приступа и систематичности у процесима прилагођавања људи спортским надражајима током тренинга.

Студенти проучавају теорију, технику, тактику и методологију одабраних спортова и тренажни процес у одабраним спортовима. Ученик има и тренажну праксу у изабраном спорту.

Студент има укупно 3 семестрална сата у петом и шестом семестру у оквиру спортске специјализације, што чини 120 контакт сати током последње треће године студија.

Студент се специјализује за укупно 4 спорта са 120 сати контакта. Контактни часови не обухватају тренажну праксу одабраних спортова, која је засебно програмирана у оквиру наставног програма.

Област запошљавања спортског тренера:

• Професионалне управљачке функције у савезима и клубовима према међународним спортским организацијама;
• Активности управљања спортом у регионалним институцијама;
• Тренерске позиције у области врхунског спорта, престижног спорта, здравственог спорта;
• Тренерске позиције у области велнеса, рекреације, спорта младих;
• Спортско новинарство (успостављање посебних информација о обуци);
• Функције у регионалним и локалним спортским институцијама (спортски службеници итд.);

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.