Спортски тренер

Спортисти и сродна занимања учествују на спортским такмичењима, воде спортске тренинге, примјењују правила везана уз спортске приредбе и наџиру њихово одвијање.

Ти послови укључују:

• учешће на спортским такмичењима;
• извођење спортске обуке у циљу развијања способности и знања о спорту;
• примена правила у вези са спровођењем спортских такмичења и надзор над такмичењем;
• повезани послови;
• надзор других сарадника.

Најопштије генеричке компетенције на нивоу сваког од циклуса образовања, које мора да посједује сваки свршени студент без обзира на студијски програм одн. установу у којој је завршио високошколско образовање, дефинисани су:

• Даблинским дескрипторима (Dublin descriptors), који представљају скуп критеријума о очекиваним постигнућима и способностима студената за разликовање различитих циклуса образовања, који су предложени од Заједничке иницијативе о квалитету (Joint Quality Initiative – JQI), и који су прихваћени као основа описа сваког циклуса образовања на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.
• Општим оквиром квалификација у европском високом образовању (Framework for Qualifications of the European Higher Education – EQF for HE) који је усвојен на министарском састанку у Бергену маја 2005. године.

Ове компетенције су категорисане као инструменталне, интерперсоналне и системске:

• Инструменталне компетенције укључују:
  • Когнитивне способности, разумевање и манипулација идејама и мислима.
  • Методолошке способности за комуникацију са околином: организовање времена и стратегија за учење, доношење одлука или решавање проблема.
  • Технолошке способности које се односе на употребу технолошких средстава, рачунара и примену вештина управљања информацијама.
  • Језичке вештине као што су писмена и усмена комуникација или познавање страних језика.
• Интерперсоналне компетенције: Индивидуалне способности које обухватају способност изража-вања својих осјећања, социјалне вјештине као што су интер-персоналне вјештине, рад у тимовима, или изражавање друштвене и етичке посвећености. Ове компетенције омогућавају процесе друштвене интеракције и сарадње.
• Системске компетенције су оне вјештине и способности које се односе на цјелокупнесистеме. Оне представљају комбинацију разумјевања, сензибилитета и знања помоћу чегаће особа моћи да сагледа у каквом су односу поједини дијелови и на који начин чинецелину. У ове способности спадају способност планирања промјена у циљу побољшањачитавих система и стварања нових система. За системске компетенције потребно јепретходно усвајање инстру-менталних и интерперсоналних компетенција

Квалификације које представљају успешан завршетак првог циклуса (180-240 ЕСПБ бодова) се додељују студентима који:

• покажу знање и разумијевање у подручју студија, које се надовезује на њихово средњошколско образовање и које је уобичајено на нивоу првог циклуса, уз подршку одговарајућих ресурса за учење на високошколском нивоу (универзитетских уџбеника, информационих и комуникацијских технологија), које укључује и аспекте познавања напредних достигнућа у датом подручју студија;
• могу да примјене детаљно знање и критичко разумијевање принципа везаних за дато подручје студија/дисциплине на начин који показује професионалан приступ раду или струци, те посједују компетенције које се обично исказују способношћу формирања и поткрепљивања мишљења и ставова аргументима и способношћу рјешавања проблема унутар датог подручја студија;
• имају способност да прикупљају и тумаче релевантне податке (унутар датог подручја студија) на основу којих доносе судове који могу да садрже и размишљања о релевантним друштвеним научним или етичким питањима;
• могу примијенити основне методе стицања знања и апликативна истраживања у датој дисциплини, те су у стању да одлуче о томе који приступ да употријебе за рјешавање датог проблема, и свјесни су у којој мјери је одабрани приступ примјерен рјешавању таквог проблема;
• могу износити и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења аудиторију који је специјализован за дато подручје изучавања, али и аудиторију који није специјализован, уз кориштење одговарајућег језика (а тамо гђе је то примјерено, и једног или више страних језика) и уз кориштење комуникацијских технологија;
• су изградили вјештине учења неопходне за даљи студиј, уз висок степен аутономије и академских вјештина и својстава неопходних за истраживачки рад, схватање и процјену нових информација, концепата и доказа из различитих извора;
• посједују темељ за будуће самоусмјеравање и цјеложивотно учење;
• су стекли интерперсоналне вјештине и вјештине тимског рада, примјерене за запошљавање и/или даљи студиј.

Студије спортских наука оријентисане су на стицање главних спортско-научних, наставних, организационих и специфичних тренажних компетенција од стране студената. Такође у оквиру додипломских студија завршени студенти бит ће оспособљени да се суоче, на основу начела спортсконаучног сазнања, са иницијативама који повезују здравље и спорт и да рјешавају проблеме спортске праксе. Своје основне компетенције изграђене током студија бит ће у стању да примјењују и у новим подручјима спортске праксе и да задовоље потребе и очекивања различитих циљних група. Бит ће оспособљени да примјењују и развијају концепте који одговарају потребама еманципације различитих друштвених група укључујући и особе са посебним потребама.

Специфични дескриптори студија спортског тренера:

• Висока стручна квалификација у сврсисходном и дугорочном оријентисању жена и мушкараца, посебно у омладинском спорту, као и у женским и мушким изабраним спортским дисциплинама и активностима, нарочито компетенције у коучингу у ситуацијама такмичења и оптерећења.
• Опште познавање науке о тренингу и дубинско савладавање посебно одабране области спортских дисциплина;
• Познавање резултата и истраживачких метода обуке науке као и релевантних претпостављених (основних) наука;
• Базична компетентност конципирања, реализације, документовања и интерпретације мјера предузиманих током тренинга;
• Базична компетентност методичког заснивања теоријских појмова;
• Базична компетентност у примени и интерпретацији дијагнозе понашања посматраних у лабораторији и на терену;
• Базична компетентност у вођењу одређеног тренажног процеса као и у вођењу средњег и дугорочно структурисаног тренинга појединог спортисте као и групе спортиста;
• Базична компетентност у развоју концепције тренинга за запослене;
• Компетентност у вођењу групе;
• Компетентност у организовању такмичења, вођењу спортских објеката, догађаја, РК-кампања, конференција, и сл.;
• Познавање спортских организационих структура домаћих и интернационалних посебно партнерских организација (медија и сл.);
• Добро познавање спровођења спортско-биомеханичке моторичке анализе;
• Оспособљеност за избор и примену рачунарских система за обуку и анализу такмичења;
• Познавање метода биомеханичке дијагностике покрета;
• Коришћење биомеханичке мишићне динамометрије;

Компетентност у процени биомеханичких параметара скелетног система.

Феномен спорта и физичке културе, спортских наука било да су изворне, мултидисциплинарне или апликативе, спортских ђелатности и осталих ђелатности везаних за спорт, феномен врхунског спорта као позива и ђелатности, те “рекреације” и “њеллнесса” као свакодневне праксе и “вјештине живљења”, представљају битан елемент западне цивилизације, који је једнако легитиман са становишта образовних потреба као и институционално образовања у области права, економије или у фундаменталним и техничким наукама.

Основни разлози за оснивање студија ове врсте су исти као и за менаџмент у спорту и могу се систематизовати у следећим тачкама:

• Недостатак улагања у образовни комплекс физичке културе са уграђеном развојном компонентом, како би се спортским образовање пратили глобални трендови;
• Незадовољене кадровске потребе у области физичке културе, спорта и ђелатности везаних за спорт;
• Институционални недостатак номенклатуре занимања и успостављеног школског система у спорту, посебно за занимања спортски тренер и спортски менаџер;

Због тога је цијели низ занимања у спорту остао занемарен и неразвијен а цијели низ врхунских спортиста, након завршене спортско – такмичарске каријере, није на прави начин могао ставити своје способности и искуство у функцију спорта, јер им недостаје формално образовање које се не базира само на личном искуству.

• Потреба да се спорт и колатерарне ђелатности везане уз спорт ( рекреација, туризам, веллнесс итд.) базирају на високом професионализму, за разлику од ентузијазма и волонтерских принципиа на којима локално почивају, што имплицира другачији однос према образовању у спорту и номенклатури занимања у спорту.
• Занемарена је спортска наука као систематизовани научни рад, кондензовано искуство и вредносни систем који треба да обезбједи праву друштвену валоризацију спорта и његов даљи развој.
• Маргинализација примене резултата основних наука на спорт (као такав медицинске науке, психологија, социологија, педагогија, економија, менаџмент, информатика итд.) и развој спортских наука као пре свега интердисциплинарних и мултидисциплинарних наука, као што су:
  феноменологија и социологија спорта, право и етика у спорту, социјална историја физичких активности и спорта, спортска информатика и статистика, функционална анатомија, физиологија спортских активности, биомеханика, атропомоторика, економика спортских организација, спортски маркетинг, психологија спорта, педагогија спорта, дидактика спортског тренинга, финансијски, стратешки и конфликтни менаџмент у спорту и менаџмент спортских манифестација и спортских објеката, спортски маркетинг и др.
• Стихијни развој кључних научних дисциплина у науци о спорту: спортска стратегија и тактика, теорија игара, наука тренинга, дидактика и методика спорта, теорија и пракса такмичења итд.
• Поједини видови спорта као што су здравствени спорт, рекреативни и забавни спорт, спорт циљних група (ђеца, стари, онеспособљене особе и др.), радно-терапијски спорт, њеллнесс, спортски туризам, адреналински одн. екстремни спорт и други облици масовних вјежбања нису систематски организовани и проучавани;
• Несклад између високе талентованости потенцијалних спортиста и ниског нивоа стручности тренера и осталих спортских радника који је могуће превазићи систематским високошколским и цјеложивотним образовањем спортских радника;
• Захтјевима високотехнологизираног врхунског спорта не може се одговорити паушалним знањем спортских тренера и менаџера базираном на радном искуству, већ примјеном спортске науке у школовању и цјеложивотном образовању тренера и спортских радника.
• Позитивна искуства у примјени иновираних наставних програма спортских наука развијених земаља;
• Потребе да се област спортских наука и пратечих научних дисциплина које обезбјеђују холистички приступ функцији физичке културе, спорта, спортске рекреације и здравља, студирају на интердисциплинарни и мултидисциплинарни начин;

Општи квалификациони профил имплицира студије које су научно оријентисане на главне компоненте моторних активности: а) спортску делатност/професију, б) спортски тренинг (тренажни систем), и ц) спортска такмичења.

Полази од научно засноване спортско-научне дисциплине - науке о тренингу (као примењене интердисциплинарне хуманистичке науке) који је оријентисан ка јачању и/или развоју релевантних научних основа/знања о сврсисходним спортским активностима у свим релевантним областима (врхунски престижни спорт – престижни спорт – рекреативни спорт – спорт слободног времена – спорт за специфичне циље групе – онеспособљена лица – школски спорт – спорт за старе ) и који представља централну линију студија.

Као критеријум ове линије студија узимају се водећи тренажно-научни аспекти сврсисходности, планског приступа и систематичности у процесима адаптације људи на спортске стимулансе током тренирања.

Студенти изучавају теорију, технику, тактику и методику изабраних спортова и тренажни процес у изабраним спортовима. Студент такође има тренажну праксу у изабраном спорту.

Студент укупно има по 3 семестар-часа у петом и шестом семестру у оквиру спортске специјализације што чини 120 контакт-часова у току завршне треће године студија.

Студент специјализира укупно 4 спортске дисциплине са 120 контакт-часова. Контакт часови не обухватају тренажну праксу изабраних спортских дисциплина која се засебно програмира у оквиру наставног програма.

Област рада спортског тренера:

• Стручно-управљачке функције у удружењима и клубовима до међународних спортских организација;
• Спортске управљачке ђелатности у регионалним институцијама;
• Тренерски положаји у подручју врхунског спорта, престижног спорта, здравственог спорта;
• Тренерске позиције у области веллнесса, рекреације, омладинског спорта;
• Спортско новинарство (креирање специфичних информација о тренингу);
• Функције у регионалним и локалним спортским институцијама (судије за спорт и др.);

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.