Факултет здравствених наука

Програми другог циклуса фокусирају се на аквизицију проширених и специјалистичких знања да би студенте упознали са напредним и специјалистичким функцијама у одабраном студијском програму и са истраживачким, аналитичким, струковним и радним окружењем у којима се ове функције одвијају у предузечима, установама, органима управе, клиникама и лабораторијама, као и у различитим облицима њихове интеграције. Студенти такође требају да се упознају и са проширеним скупом инструмената за подршку радном и пословном процесу, организационим и комуникационим вјештинама, заједно са способношћу да анализирају и структуирају проблеме који произилазе из тих процеса. Основни циљ студија другог циклуса јесте да студент-кандидат стекне продубљена општа знања утемељена у основном професионалном знању из шире научне области одн. научног поља који су предмет студија, те дубока и специјалистичка знања из ужег подручја властитог интересовања у којем припрема завршни рад, те да стекне потребно знање коришћења научних метода и истраживачких техника у ужем подручју истраживања, како би се оспособио да креативно рјешава комплексне проблеме из своје праксе,одн. како би се оспособио за даљи научно истраживачки рад. Појединачни циљеви студија другог циклуса који се остварују на Паневропском универзитету обухватају:

• Стицање, развијање и преношење знања и способности посредством образовног процеса и научноистраживачког рада с циљем доприноса развоју појединаца и напретку друштва;
• Пружање могућности појединцима да, под једнаким условима продуже образовање стечено у првом циклусу, стекну способности, компетенције, знања и вјештине високог образовања у другом циклусу и усвоје високе моралне и хуманистичке вриједности које произилазе из образовних циљева другог циклуса;
• Остваривање стратешких циљева европског простора високог образовања, цјеложивотног учења и мобилности студената и академског особља у домену студија другог циклуса;
• Остваривање квалификационог оквира студија другог циклуса који је компатибилан са Квалификационим оквиром у европском подручју високог образовања и који омогућава стицање општих генеричких способности и компетенција другог циклуса базираних на европским стандардима;
• Унапређивање теоријског оквира и преузимање додатних компетенција шире научне области у којој је лоциран студиј другог циклуса као основ за унапређена специјалистичка и експертна знања и професионални развој;
• Стварање и одржавање међународне упоредивости стандарда, нарочито у унутаринституционалном, међуинституционалном, регионалном и европском контексту, те да на тај начин омогући, поспјеши и унаприједи мобилност како за студенте и академско особље, тако и за неакадемско особље и грађане;
• Омогућавање студентима другог циклуса систематско разумијевање и савладавање знања у његовом подручју студија, које се темељи на знањима, односно проширује и надограђује знања додипломског студија, и истовремено представља основ за оригиналност при развоју и примјени идеја у контексту истраживачког рада;
• Оспособљавање студената да могу примијенити своје знање и разумијевање, као и способности рјешавања проблема, на нове и непознате средине унутар ширег ( или интердисциплинарном ) контекста у вези са њиховим подручјем студија;
• Оспособљавање студената да примјењују концептуално и апстрактно размишљање, уз висок ниво креативности, чиме се омогућава формирање критичког мишљења и разрада алтернативних рјешења, као и примјена истраживачког и академског рада у датој дисциплини;
• Оспособљавање ученика за интегрисање знања и решавање сложених проблема, као и за формулисање судова на основу пружених информација, уз спремност да преузму друштвену и етичку одговорност у вези са применом тог знања или судова;
• Стицање интерперсоналних вјештина и вјештина тимског рада, примјерених различитим контекстима учења и запослења, оспособљавајући студенте за покретање иницијативе, доношење одлука у дефициту времена, руковођење и хармонизацију тимова и друштвених група.
• Редефинисање наставних планова и реинжењеринг студијских курикулума другог циклуса у циљу обезбјеђења одговарајућих професионалних компетенција студената и дизајнирања образовног процеса као степенасте спирале и остваривања принципа цјеложивотног учења;
• Индивидуализација и прилагођавање студија интелектуланој и психолошкој мјери и потребама студената кроз интердисциплинарни изборни програм, истраживачку праксу и стажирање.
• Увођење савремених метода рада са студентима кроз интерактивну наставу у малим групама, педагошке радионице, истраживачки рад и пројекте, креативну партиципацију студената у образовном процесу уз евалуирање знања студената у виду континуираног процеса праћења њихових постигнућа и синтезе свих облика рада;
• Успостављање и развијање свестране академске сарадње у домену студија другог циклуса са другим високошколским установама из земље и иностранства, привредним субјектима и истраживачким институцијама, са акцентом на развој заједничких студијских програма, научно-истраживачких пројеката, мобилности студената и академског особља и развоја концепта двојних и заједничких диплома;

Да би постигли ове образовне циљеве у студију другог циклуса студенти треба да искусе различите типове наставних метода као што су контактна настава са фронталним предавањима одн. инструктивна и факултативна настава за изборни програм, вјежбе, семинари, истраживачки семинари и пројектни задаци, педагошке радионице, проблемски орјентисане радионице, лабораторијска настава, демонстрациони часови, истраживање извора и индивидуални рад, радно орјентисане вјежбе, израда модела, истраживачки рад на терену, истраживачки рад и рјешавање комплексних практичних функционалних проблема установа, организација и предузећа у окружењу. Повезано са тим студенти треба да прођу и различите методе процјене знања којима се документују постигнути образовни исходи. То значи да образовни исходи предмета треба да буду постигнути одговарајучим наставним и испитним методама, гђе студенти презентују не само ниво свога основног знања, већ и своју способност да користе инструменте за подршку радном, истраживачком и пословном процесу, да организују свој рад, да комуницирају у контексту свога рада и да аргументују резултате. Паневропски универзитет стога користи мноштво различитих метода процјене знања и постигнућа студената током студија другог циклуса, а нарочито се процјењују методе којима се унапређују организационе, комуникационе и системске компетенције студената. Након студија другог циклуса, студенти би требали да имају могућност рада и запослења на сложенијим, комплекснијим и одговорнијим пословима као и мобилности у даљим студијима трећег циклуса одн. укључивања у систем "учење за живот". Настава другог циклуса се базира на језгреним знањима првог циклуса. Према наставном усмјерењу може да буде вертикална, хоризонтална или интердисциплинарна што зависи од знања која су стечена током студија првог циклуса. У другом циклусу, користе се различити наставни методи којима се стимулише не само преузимање знања у предметним областима, већ такође и припрема студента да проналазе релевантне инструменте за рјешавање проблема, као и њихову способност да се организују и комуницирају и коначно да буду у стању да презентују рјешење проблема у ширем контексту.

Реализација циљева студија другог циклуса води према фокусирању ка сљедечим генеричким способностима које су неопходне у различитим типовима организација и различитим областима како би дипломирани студенти били припремљени за сталне и убрзане промјене радног и животног окружења. Генеричке способности студента претпостављају: а/ Способност анализе (која претпоставља способности):

• Идентификација кључних елемената окружења у којем се одвија рјешавање проблема;
• Дефинисање претпоставки и циљева за рјешавање проблема;
• Утврђивање ресурса и компетенција који су неопходни да би се ријешио проблем;

б / Могућност избора;

• Способност доношења одлука;
• Свијест о степену неизвјесности и ризицима који су везани за доношење одлуке;
• Увиђање импликација и консеквеци које доноси избор;
• Способност аргументовања и одбране одлуке.

ц / Способност имплементације претпоставља:

• Планирање и организација извођења послова/задатака
• Одговарајуће подешавање параметара
• Избор опције и доношење одлуке
• Аргументација и спровођење одлуке
• Разумевање и свест
• Лидерске вештине

Студијски програми студија другог циклуса Паневропског универзитета обезбјеђују развој и стицање општих (генеричких) компетенција нивоа другог циклуса код студената које обухватају али се не исцрпљују са сљедећим способностима и вјештинама: способношћу анализе и синтезе, рјешавању проблема, способност планирања и организовања, способност доношења одлука, способност стварања нових идеја (креативност) и прилагођавања новим ситуацијама, вјештине управљања информацијама (способност да се добије и анализира информација из различитих извора), тимски рад и способност рада у интердисциплинарним тимовима, интерперсоналне вјештине, способност примјене знања у пракси и истраживачке вјештине, способности и вјештине креирања и управљања (менаџмент) пројектима, способност самосталног учења, усмена и писана комуникација на матерњем и страном језику, етичка посвећеност, затим стицање продубљеног основног општег знања утемељеног у основном професионалном знању везаних за шире научне области и научна поља која су предмет студија, (која укључују теоријско-методолошка знања битна за разумјевање ширих теоријских поставки и концепта и општих методолошких оквира научних области), те стицање специфичних академско-стручних компетенција везаних за уже научне области и предмете (који укључују теоријско-методолошка, научно-стручна и опште-стручна преџнања битна за разумјевање садржаја предмета или уже научне области, актуелни садржај специфичног знања односног предмета/дисциплине, приступ предмету, развој специфичне методологије предмета и начина рјешавања проблема у тој специфичној области, те примјену знања).

Квалификације које студент треба да посједује из претходног школовања и које су услов успјешног студија другог циклуса:

• посједује показано знање и разумјевање студијске области, стечено у претходном школовању, које је подржано напредним наставним средствима на нивоу који укључује основне аспекте познавања савремених достигнуча у тој студијској области;
• може да примјени знање и разумјевање студијске области на начин који показује професионални приступ у раду и струци, и има компетенције које демонстрира кроз промишљање и изношење аргумената и рјешавање проблема у својој студијској области;
• има способност да прикупи и интерпретира релевантне податке (обично у својој стручној области) како би формирао стручно мишљење које укључује и импликације које ти ставови могу да имају на релевантне друштвене, научне или етичке теме;
• може да преноси информације, идеје, проблеме и рјешења, било стручној било лаичкој публици;
• развио је способност учења која је неопходна да би, са високим нивоом самосталности, могао да настави студиј другог циклуса.

Квалификације које обиљежавају завршетак другог циклуса дођељују се студенту који:

• посједује показано знање и разумјевање који су изграђени на знањима, и проширују и/или повећавају знања која су уобичајено повезана са првим циклусом, и која обезбјеђују основу и могућност за оригиналност у развоју и/или примјени идеја, често и у истраживачким контекстима;
• може да примјени знање, разумијевање и способности рјешавања проблема у новом, непознатом окружењу у оквиру ширег (или мултидисциплинарног) контекста везаног за његову студијску област;
• има способност увезивања знања и руковања са комплексним ситуацијама, те да формулише судове на основу недовољних или ограничених информација, уважавајучи притом друштвену и етичку одговорност која је везана за примјену тих знања и судова;
• може да јасно и недвосмислено пренесе закључке, сазнања и образложење тезе коју подупире, стручној или лаичкој публици;
• посједује способност учења која му дозвољава да настави процес студирања, истраживања и развоја на начин који може да буде широко само-организован и аутономан.

Дескриптори студија другог циклуса:

Студенти би требали бити у стању да:

• Да користи и процењује алате за стручну анализу;
• Да раде у специфичним интердисциплинарним областима и ђелатностима и да до високо-стручног новоа специјализирају ту област;
• Да направе везу са функцијама у организацијама и асоцијацијама у којима раде са њиховим окружењем;
• Да аргументују принципе које користе у проналажењу рјешења за проблеме на оперативном, али и стратегијском нивоу;
• Да брани предложено решење;
• Да су припремљени за доношење одлука на оперативном и стратегијском нивоу;
• Да посједују способности за вођено истраживање;
• Да посједују способност самосталног и независног рада;
• Да посједују способности и вјештине руковођења, организације и комуникације тимова и комплексних организација, те да разумјевају динамику социјалних група;
• Да изграде вјештину холистичког (синергијског) просуђивања и способност критичне процјене стратегијских одлука;
• Да изграде способности и вјештине спровођења промјена у својем радном и пословном окружењу;
• Да посједују међународну мобилност и разумјевање различитих култура.

Образовни исходи би требали свим студентима другог циклуса да дају вјештине да формулишу:

• Питања везана за позадину проблема;
• Истраживачка питања;
• Методологију рјешавања проблема;
• Анализа проблема;
• Закључке везане за елаборирање проблема;
• Препоруке везане за рјешавање проблема;
• Препоруке везане за рјешавање проблема;
• Оркестрирање и хармонизирање тимова који рјешавају проблем;
• Презентацију проблема и комуникацију у вези са проблемом;
• Руковање технологијама, процедурама и методама за успјешно рјешавање постављених циљева, пројеката и проблема

У оквиру студија створени су темељи за доживотну професионалну мобилност и перманентни стручни развој.

Специфичне компетенције лиценцираних студијских програма у студију другог циклуса произилазе из наставних модула студијског језгра научних области у којима су ти програми матични, те из специјалистичких наставних модула у оквиру научних поља и ужих научних области које се изучавају. Значајан дио специфичних компетенција произилази и из садржаја изборног програма, истраживачког програма и радова (обавезни су: специјалистички-дипломски приступни рад и мастер рад), које је студент током овог студија обавезан да изради и одбрани.

Студијски програм "Сестринство" – специфичне компетенције

Процес интензивног развоја и примјене високих технологија и инжењеринга у медицини, хиперпродукција информација и ширење научних сазнања, мултиплицирање специјалистичких знања, али и интердисциплинарни карактер савремених знања, рефлектују се на организацију, методику и дидактику образовања колатерарних занимања у здравственој области, што је један од главних разлога да се програми у образовању тих струка помјерају ка захтјевима високог и постдипломског образовања.

Студиј другог циклуса у области сестринства произашао је такође и из потребе да се област здравствене његе и пратечих научних дисциплина које обезбјеђују холистички приступ функцији здравствене његе, студирају на интер-дисциплинарни и мултидисциплинарни начин.

Наставни план и програм студија сестринства у И и ИИ циклусу рађен је на основу препорука Међународног савјета сестара (ИЦН) и Свјетске здравствене организације. План и програм студија је рађен по узору на планове и програме факултета за здравствену његу у Великој Британији, САД, Аустралији, Канади и неким западноевропским земаљама.

Основна начела наставног плана и програма "Сестринства" у студију другог циклуса су:

• Увођење холистичког приступа гђе се потребе у области здравља, очувања здравља, лијечења и његе третирају као израз цјеловитости човјека условљене насљедним, конституционалним и стеченим биолошким, психолошким, социјалним и духовним факторима неђељивим од услова околине у којој људи живе.
• Третирања здравља као највеће људске вриједности, које је динамичан феномен и израз потреба опстанка, раста и репродукције у оквиру своје животне околине. Истраживање биолошких, психолошких, социокулторолошких, економских, еколошких и политичких фактора који утичу на способности појединаца у обављању животних активности и одржавању здравља.
• Истраживање утицаја на унапређивање здравља кроз ђеловање појединаца и цјелокупне заједнице на битне факторе који утичу на здравље као што су становање, прехрана, јачање друштвене подршке угроженим категоријама становништва, сузбијање овисности и у складу са тим сазнањима истраживање фактора унапређивања система здравствене његе (приступачност здравствене заштите, здрава околина, социјална подршка, стилови живота).
• Сестринска пракса као комплексан процес који укључује процјену, планирање, примјену и евалуацију потреба, превентивних процедура, дијагностичких процесура, те процедура везаних за терапију, његу и ублажавање посљедица болести током цијелог животног циклуса, од зачећа до смрти, у било којој тачки животног хода од здравља до болести.
• Комплексна сазнања о сестринској пракси као исходишту здравља, унапређењу адаптације појединца, породице и заједнице на промјењене социоекономске и еколошке услове, те унапређењу здравља кроз преузимање одговорности за властито здравље.
• Унапређивање професионалних аспеката сестринског образовања као трајног процеса са даљим продубљивањем базичних знања из патофизиологије различитих здравствених проблема, као и струковних знања у области сестринске праксе.

Мастер студије ИИ циклуса фокусирају се на предмете који продубљују знање са могућим орјентацијама, било у вертикалном правцу, гђе студенти улазе у дубину предметног подручја студија првог циклуса, или у хоризонталном правцу, што значи да студенти додају нова предметна подручја здравствене његе и јавног здравства у свом студију другог циклуса, или иду на диверсификацију одн. интердисциплинарни студиј, што значи укључивање предмета и области које нису директно повезани са здравственом његом као нпр. менаџмент у здравству, њеллнесс, различите гране физичких активности и спорта, примјена савремених технологија у области здравствене заштите и у медицинској пракси и др. Мастер програм садржава кључну компоненту тезе која уобичајено укључује једну или више подручја у матичним областима здравствене његе.

Студиј такође развија компетенције студената за рад у здравственим тимовима на свим разинама здравствене заштите, развој мулти-дисциплинарних тимова и стицања компетенција у руковођењу тимовима здравствене његе.

Студиј развија оспособљеност и компетенције студената у процесу образовања кадрова у области сестринства и образовања осталих здравствених радника, тј. компетенције едукације едукатора.

Студиј ће повећати способност студената да идентификују, упозоре и рјешавају етичке димензије здравствене његе, омогући смањење људских грешака у овој деликатној области, дефинисања политике његе, реализације пацијентових права, унапређења комуникације и односа пацијента са професионалним здравственим особљем.

На бази продубљених базичних знања и знања из колатерарних области студиј омогућава савладавање комплексних вјештина сестринске праксе као што су: примјена технолошки интензивних процеса сестринске његе, нове методе комуникације са пацијентима, његовим социо-окружењем и члановима тима, осигуравање безбједности пацијената, примјену принципа подучавања и учења, организовање напредне сестринске његе за различите циљне групе пацијената, оспособљавање у примјени комплексних метода у процесу доношења одлука, критичног мишљења и рјешавања проблема, примјену принципа "социјалне правде", унапређено суђеловање у провођењу дијагностичких и терапијских поступака.

Студијски програм: Сестринство (циљеви знања; циљеви вјештина; дескриптори студија; циљеви способности; компетенције)

• Studijski program: Sestrinstvo (ciljevi znanja; ciljevi veština; deskriptori studija; ciljevi sposobnosti; kompetencije)

Специфичне компетенције лиценцираних студијских програма у студију другог циклуса произилазе из наставних модула студијског језгра научних области у којима су ти програми матични, те из специјалистичких наставних модула у оквиру научних поља и ужих научних области које се изучавају. Значајан дио специфичних компетенција произилази и из садржаја изборног програма, истраживачког програма и радова (обавезни су: специјалистички-дипломски приступни рад и мастер рад), које је студент током овог студија обавезан да изради и одбрани.

Студијски програм "Санитарни инжењеринг" – специфичне компетенције

У глобалној стратегији Свјетске здравствене организације за здравље и екологију (ЊХО Глобал Стратегy фор Хеалтх анд Енвиронмент, ЊХО, Генева, 1993) наглашене су здравствене посљедице интеракције штетних физичких, хемијских и биолошких фактора, те негативних социјалних фактора на здравље становништва. У тој се стратегији наглашава недостатак одговарајућих кадрова и потенцира потреба јачања националних капацитета у развоју кадрова способних за хармонизирање односа природне околине, одрживог развоја и јавног здравља.

Студентима другог циклуса санитарног инжењеринга испоручују се додатна знања у специјалистичким научним областима које битно утичу на јавно здравље као што су: побољшање квалитета воде за пиће, управљање отпадом и заштита тла од онечишћења, здравствено обезбјеђење хране и прехрамбених намирница, спреча-вање онечишћења зрака укључујући смањење емисије полутаната, превенција на радном мјесту и побољшање услова становања и живота у насељима и локалним заједницама. Интеракција околине и јавног здравља је комплексан проблем за чије рјешавање су неопходни адекватно оспособљени експерти на специјалистичком и/или мастер нивоу.

Студенти такође могу да путем специјалистичких модула преузму интердисциплинарна знања везана за менаџмент природне околине и одрживог развоја, интегришући области развојне економије и економског моделирања са ужим научним областима природних, био-техничких, социјалних, културолошких и информационих специјалистичких дисциплина у циљу дефинисања окружења које је "пријатељски орјентисано" и хумано профилисано у односу на потребе локалних и регионалних заједница али и перспективно у односу на будуће потребе потомства тих заједница.

Санитарни инжењери у студију другог циклуса добијајају додатне компетенције у области санитарног наџора снабдијевања питком водом и диспозиције отпадних материја, промета намирница и хране, ускладиштења и продаје намирница; наџор промета отрова; наџор технолошких процеса прехрамбене индустрије, контролу и наџор квалитета зрака, контролу производње и промета предмета опште употребе, наџор поступака дезинфекције, дезинсекције и дератизације. Санитарни инжењери у студију другог циклуса добијајају додатне специфичне компетенције везане за различите комплексне поступке анализе фактора околине.

Додатне компетенције везане за интердисциплинарни приступ и унапређене комуникационе и менаџерске способности студената, омогућавају даљи професионални развој на пословима санитарног инспектората и државног граничног санитарног инспектората, експерта за питања јавног здравља, еколошке процјене производње и фактора ризика у манипулацији, ускладиштењу и превозу отрова одн. опасних супстанци. Студенти су такође оспособљени за сложене послове у лабораторијама произвођаћа намирница одн. токсичних супстанци, као и у лабораторијама јавних санитарних служби.

Модуларним наставним приступом, специјалистичким и интердисциплинарним знањима која добијају на студију другог циклуса, као и продубљивањем фундаменталних знања из области био-технологија, студенти се оспособљавају за "Енвиронментал манагемент" одн. управљање одрживим природним ресурсима фокусираним на управљање обновљивим и алтернативним енергетским изворима, управљање и заштитом воде, зрака и тла, интегралним управљањем природним, економским и социо-културолошким елементима локалних и регионалних заједница и њиховог природног окружења у њиховој интеракцији и синтези, управљање квалитетом живота, менаџмент самоодрживих технологија (као нпр. органска пољопривреда и превенција од генетског загађења), те менаџмент самоодрживих јавних сервиса.

Мастер студије ИИ циклуса фокусирају се на предмете који продубљују знање са могућим орјентацијама, било у вертикалном правцу, гђе студенти улазе у дубину предметног подручја студија првог циклуса, или у хоризонталном правцу, што значи да студенти додају нова предметна подручја сантарног инжењеринга и јавног здравства у свом студију другог циклуса, или иду на диверсификацију одн. интердисциплинарни студиј, што значи укључивање предмета и области које нису директно повезани са санитарним инжењерингом као нпр. менаџмент у санитарној области, баленологија, примјена савремених технологија у области здравствене заштите и у лабораторијској пракси, медицинско-лабораторијски инжењеринг и др. Мастер програм садржава кључну компоненту тезе која уобичајено укључује једну или више подручја у матичним областима санитарног инжењеринга.

Специфичне компетенције студијског програма другог циклуса студија Санитарни инжењеринг базирају се на надградњи језгрених, уже стручних знања, студијског прогама првог циклуса студија Санитарни инжењеринг

Студијски програм: Санитарни инжењеринг (циљеви знања; циљеви вјештина; дескриптори студија; циљеви способности; компетенције)

Програм другог циклуса студија Менаџмент у здравственој заштити обезбеђује стицање општих, генеричких компетенција студената на нивоу ИИ циклуса, и специфичних компетенција везаних за теоријско-методолошка, научно-стручна и општестручна знања значајна за разумевање садржаја курса или научне области.

Специфичне компетенције лиценцираних студијских програма на другом циклусу студија произилазе из наставних модула студијског језгра научних области у којима су ови програми изворни, као и из специјалистичких наставних модула у оквиру научних области и ужих научних области које се изучавају. Значајан део специфичних компетенција произилази из садржаја изборног програма, истраживачког програма и радова (обавезни: специјалистички-дипломски и магистарски рад), које је студент дужан да развије и одбрани током овог студија.

Након другог циклуса студија, студенти здравственог менаџмента биће укључени на руководећа радна места у организационим јединицама, установама, органима и организацијама у области здравства, као и у стратешко планирање и управљање људским ресурсима и организацију радних процеса. дефинисање политика и стандарда у области јавног здравља. Овом аспекту је прилагођен наставни план и програм студија „Менаџмент у здравству“ у другом циклусу, који води ка изградњи специфичних компетенција и способности студената неопходних за руководеће и менаџерске функције у различитим типовима организација и различитим областима здравства. њиховог професионалног ангажовања.

Студенти стичу напредна знања из области медицинске, оперативне, логистичке и финансијске подршке, основне и текуће бриге о свим категоријама становништва, посебно угроженим категоријама, као и додатна знања о факторима који угрожавају јавно здравље и јавна добра.

Студенти се оспособљавају за комуникацијске вештине, динамику друштвених група и тимова, методе и технике доношења одлука, како би могли да изграде партнерски однос са лекарима, медицинским сестрама и другим стручним особљем у здравственој индустрији.

Образовни исходи студија другог циклуса дају студентима „Менаџмент у здравству” компетенције из области стратешког менаџмента и пословне економије, економије здравствених делатности и портфолио економије јавних средстава, које се практично надограђују на компетенције које ови студенти већ имају у здравствена заштита.

Дипломирани студенти „Здравственог менаџмента“ на мастер циклусу оспособљени су за стручне одн. стручне, административне, менаџерске и консултантске услуге у здравственом сектору у јавним и приватним здравственим установама, рехабилитационим установама и бањама, спортским организацијама и установама, инспекцијским установама, здравственим фондовима и органима локалне самоуправе одн. органи државне управе. Студенти се оспособљавају за стручне послове у областима финансија и инвестиција, логистике, маркетинга, планирања, обраде података и управљања портфолиом у здравственој индустрији.

Матуранти се оспособљавају за занимања и послове: референти, секретари, администратори, руководиоци и саветници јавних и приватних здравствених установа и фондова, директори здравствених установа, руководиоци служби за медицинско-административне и документационе послове, руководиоци техничких и логистичких служби и одржавања. службе, администратор кадровских послова и односа са јавношћу.

Област здравственог менаџмента омогућава менаџерима у здравству да значајно допринесу унапређењу здравља у локалним заједницама у којима њихове здравствене установе пружају услуге, а самим тим и побољшању квалитета живота својих суграђана.

Образовни исходи би требали свим студентима другог циклуса да дају вјештине да формулишу:

• Питања везана за позадину проблема;
• Истраживачка питања;
• Методологију рјешавања проблема;
• Анализа проблема;
• Закључке везане за елаборирање проблема;
• Препоруке везане за рјешавање проблема;
• Извори за даљу разраду проблема;
• Оркестрирање и хармонизирање тимова који рјешавају проблем;
• Презентацију проблема и комуникацију у вези са проблемом;
• Руковање технологијама, процедурама и методама за успјешно рјешавање постављених циљева, пројеката и проблема