БИОГРАФИЈА

Владимир Ђурић, доктор правних наука, редовни професор и виши научни сарадник, рођен је 1971. године. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1996. године. Магистрирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2000. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Уставна жалба“. Докторску тезу под називом „Уставни поступак закључивања и извршавања међународних уговора“ одбранио је 2006. године на Правном факутету Универзитета у Нишу. У Инсититуту за упоредно право је виши научни сарадник, где је запослен од 2011. године. Од 2000. године до 2002. радио је у Министарству спољних послова СР Југославије. Од 2002. до 2006. био је саветник министра у Министарству за људска и мањинска права, а од 2006. до 2008. помоћник директора Службе за људска и мањинска права Владе Републике Србије. Од 2009. до 2012. био је саветник министра у Министарству вера, односно касније у Министарству вера и дијаспоре Од 2002. године до 2007. године била је ангажован као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Од 2007. је професор на предметима „Уставно право“ и „Управно право“ на Факултету правних наука Универзитета „Апеирон“ у Бања Луци. Члан је председништва Удружења за уставно право и редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право. У звање вишег научног сарадника изабран је у октобру 2019. године.Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска и мањинска права, државно црквено право, итд. Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Уставна жалба“ и „Устав и међународни уговори“, „Афирмативна акција“, „Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова“. Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.